Doneta je konačna odluka: Hrvatska će svoj deo otpada iz nuklearke Krško skladištiti u Krajini, na Baniji, gde su u apsolutnoj većini živeli i još žive Srbi. Tu u neposrednoj blizini je reka Una a Una se kod Jasenovca uliva u Savu…
Hrvatski kraj kojem preti sigurna smrt: Stanovnici odlaze, stiže radioaktivni otpad. Država je prelomila i odlučila gde će se skladištiti radioaktivni otpad iz Krškog, piše Jutarnji.hr.
Nema više sumnje da će se Centar za zbrinjavanje radioaktivnog otpada graditi u bivšoj kasarni Čerkezovac na Trgovskoj gori nedaleko od Dvora gde će se odlagati institucionalni radioaktivni otpad i iskorišćeni izvori jonizujućih zračenja iz Republike Hrvatske, kao i 2400 tona nisko i srednje radioaktivnog otpada iz Nuklearne elektrane Krško.
Hrvatska tačno četiri decenije zna da mora da pronađe mesto za pola otpada iz Krškog, rok za to joj je 2023, a krajnji rok da ga preveze iz Slovenije ističe najviše dve godine posle, znači 2025. godine. Te godine počinje gradnja u Čerkezovcu, a godinu posle stižu prvi radioaktivni paketi. Još uvek ne postoji ključni dokument na kojem će se zasnivati izbor i uslovi gradnje – studija uticaja na životnu sredinu, ali kakva god ona bila, biće prihvaćena jer više nema vremena, izbora, ni plana B.
Predat zahtev
U toku je izrada bezbednosnih analiza i idejnog projekta za potrebe izdavanja lokacijske dozvole, pa je nadležnom Ministarstvu predat zahtev za određivanje sadržaja studije uticaja na životnu sredinu, dokument na 137 stranica iz koga se dobro mogu iščitati gotovo svi detalji o radu budućeg Centra.
On, naglasimo, neće skladištiti nuklearni otpad, niti biti opasan za okolinu. Međutim, sama činjenica da on postoji neće doprineti da se tamo počnu doseljavati ljudi, a to je jedini način da se ovaj kraj otrgne od sigurne smrti. Od popisa do popisa stanovništva između 2011. i 2021. opštinu Dvor napustilo je čak 45 posto stanovništva, deo je umro, deo se odselio, a u brojkama je reč o više od 2500 ljudi. Projekcije kažu da će se u sledećih deset godina dogoditi sličan odliv i da će taj broj pasti na manje od 1500 stanovnika. Sredstva finansiranja iz državnog budžeta, koja zaise od broja stanovnika, ovoj će opštini biti smanjena za oko 700.000 evra, upravo toliko koliko se očekuje da će im biti plaćana renta zbog radioaktivnog otpada koju će ove godine odrediti Vlada RH posebnom uredbom.
Projektom budućeg Centra rukovodi Fond za finansiranje razgradnje NEK-a, koji se svim silama trudi da uveri lokalnu javnost da je Centar za zbrinjavanje radioaktivnog otpada super stvar i želi da im se dopadne. Putem javnog konkursa dodelili su u februaru finansijska sredstva pčelarskoj zadruzi na području opštine Dvor. U martu su dodeljena sredstva Sportsko-ribolovačkom udruženju. U pripremi je i konkurs za nabavku opreme za ribare. U gradu su otvorili Info centar kojim građanima nastoje da približe aktivnosti na deponiji, a prikazan je gotovo kao turistička atrakcija. „Posetioci mogu putem tehnologije virtuelne stvarnosti da „otputuju“ s domaćinima iz Fonda u jedan od evropskih centara za zbrinjavanje radioaktivnog otpada i obiđu postrojenja (…). Moći će da prođu put kojim prolaze bačve s radioaktivnim otpadom od trenutka nastajanja i primanja do skladištenja i da se provozaju se na kamionu s bačvama i viljuškaru koji ih smešta na njihovo mesto u skladištu. Kroz iskustvo proširene stvarnosti posetioce će dočekati Otpadožder, ali i jedna od najvećih naučnica svih vremena, Marija Kiri, koja će ispričati ponešto o radioaktivnosti…“, glasi pozivnica za posetu Info centru gde posetioce čeka i primerak jezgra tla s dubine od 198 metara s mesta gde će biti skladište. Zavirili smo u dokument, svojevrsnu podlogu studije uticaja na okolinu koju je za Fond izradilo preduzeće Ekonerg – institut za energetiku i zaštitu okoline.
Mere zaštite
Na 60 hektara bivše kasarne rekonstrukcijom postojećih objekata pripremiće se središnje skladište za institucionalni radioaktivni otpad, a iznova će se graditi objekat za radioaktivni otpad iz Krškog, armirano-betonska građevina veličine 6330 kvadratnih metara, visoka 17 metara i s kapacitetom 2450 kontejnera od armiranog betona, ulazni plato s upravnom zgradom i objektom kontrole kao i nova saobraćajnica za dopremu RAO-a. „Doze zračenja za radnike i javnost, kao posledica aktivnosti skladištenja otpada, neće prelaziti relevantne granične vrednosti utvrđene IAEA standardom i hrvatskim propisima. Skladišta se projektuju i rade na način da se optimizuje zaštita od zračenja (…). Zaštitne mere biće takve da u slučaju bilo kog predvidivog kvara ili nesreće pri radu skladišta nema posledica na ljude i okolinu“, navodi se u dokumentu. Tvrdi se i kako ni na koji način tokom građenja, a i posle tokom skladištenja, neće biti ugroženo stanovniištvo, flora ni fauna, obližnja Una i vodotoci. Sve to nije previše utešno za predsednika opštine Dvor Nikolu Arbutinu. Kako on, tako i nijedan drugi stanovnik zaboravljene opštine nije prihvatio ovaj Centar, ali se polako mire s činjenicom da će on tamo zasigurno doći.
Stanovnici protiv
– Mi smo jedina država na svetu koja je odredila lokaciju, a tek onda počinjemo da dokazujemo da li je ona pogodna za zbrinjavanje radioaktivnog otpada. Građani i Opštinsko veće još su 2015. rekli da smo protiv ideje zbrinjavanja radioaktivnog otpada na našem području, no to ne znači ništa, oni idu svojim putem mimo nas – kaže nam gradonačelnik Arbutina. Spominjemo mu rentu koja bi Opštini trebalo da donese stotine hiljada evra, ali nismo ga odobrovoljili.
– Renta je kukavičje jaje koje je država vešto stavila pred građane opštine Dvor zato što ne postoji nikakav dokument o bilo kakvoj isplati ili davanju na osnovu Centra, a mi štetu trpimo već četiri godine jer se naša oština medijski spominje samo po pitanju zbrinjavanja radioaktivnog otpada. Dvor zaista nema blistavu budućnost, nemamo resursa da okrenemo te trendove, a država ih možda ima. Za opstanak je nama nužno doseljavanje. Stav je svih građana na svetu da ne žele radioaktivni otpad u svom dvorištu. To što Fond predstavlja da je to dobro može se govoriti u sredinama koje su naučile da žive s nuklearnom elektranom, a nama dovoze otpad koji nije nastao na našem području. To nije prirodno i nije O.K. – kaže gradonačelnik.
Hronograf / Jutarnji.hr
