U vreme bravarove zajedničke države, istoričari su uporno ponavljali da je Vlatko Maček predsednik HSS bio protivnik NDH te da je čak i bio u logoru, što je plansko prosipanje magle u ime tadašnjeg bratstva-jedinstva iako je istina sasvim drugačija, ali se ni danas ne uči u školi.
Maček je bio najvatreniji pristalica ulaska Jugoslavije u Trojni pakt jer je to bio hrvatski nacionalni interes, stalno je pritiskao kneza Pavla da prelomi, i donese konačnu odluku na ministarskom savetu.
Međutim, lukavi zagrebački fiškal nije želeo da on kao potpredsednik jugoslovenske vlade potpiše to pristupanje, nego je udesio da dva Srbina, predsednik vlade i ministar inostranih poslova stave svoj potpis, kako bi to imalo još veću težinu, ali i da tako zaštiti Hrvate ako Nemačka izgubi rat, i pobednici prozovu države-članice pakta na odgovornost!
Kada je izvršen puč u Beogradu i pakt oboren, knez Pavle je upravo putovao vozom na Bled, te je voz zaustavljen i naređeno je da se knez u Zagrebu javi komandantu Četvrte armije generalu Nedeljkoviću, ali ga je neočekivano sačekao Maček i u poverljivom razgovoru insistirao da se uhapsi general Nedeljković kao pučista, da knez za komandanta armije imenuje generala Avgusta Marića i da potom zajedno krenu na Beograd da silom oružja guše navodnu pobunu!
Maček je dobro znao da pripadnici njegovih stranačkih paramilitarnih formacija imaju većinu u zagrebačkoj policiji, a da većina oficira Hrvata već pripada strukturi koja planski sabotira odbranu od nacista!
Knez Pavle je predlog odbio i vratio se za Beograd, a Maček je dva dana kasnije otputovao za Beograd da prihvati ponuđeno mesto potpredsednika nove vlade, ali tek kada mu je obećano da će se banovinskoj upravi dodeliti i komanda nad Savskim žandarmerijskim pukom koji je do tada bio u ingerenciji jugoslovenskog ministarstva unutrašnjih poslova.
Posle nacističkog napada na Jugoslaviju, obavešten o toku priprema u samom Zagrebu, Maček 9.aprila iz Sevojna putuje u Zagreb, prethodno ostavivši u vladi svog opunomoćenika Krnjevića, da tako stvori privid tobožnje neprekinute koalicije!
Čim je stigao u Zagreb, Maček je dogovorio sa Slavkom Kvaternikom da se zajedno obrate hrvatskom narodu u specijalnoj emisiji, i saopšte odluku o nasilnom samoproglašenju NDH u još legitimnoj državi Jugoslaviji!
Istorijska je činjenica da su se Kvaternik i Maček svojim proglasima obratili zajedno preko radio Zagreba u 16 časova i deset minuta, a nemačka prethodnica je tek sat vremena kasnije stigla u grad koji je već slavio samoproglašenje NDH, sa čim sami Nemci nemaju neposredne organizacione veze!
Tako je Maček kao potpredsednik jugoslovenske vlade javno naredio da sve strukture banovinske uprave podrže još neformiranu vlast NDH, dok njegova policija i stranački paravojni odredi već hapse nepoželjne, i to po unapred pripremljenim spiskovima, a zaduženi oficiri u pukovskim komandama primaju naređenje za hapšenje oficira Srba i preuzimanje komande, te predaju nemačkim jedinicama bez otpora!
Ali, Maček je odbio da on preuzme upravu nad NDH, a Hitler je već 19. aprila ponudio Mađarima da hrvatska etnička područja izvan italijanske interesne zone postanu deo Hortijeve Mađarske, i to samo kao autonomna pokrajina.
Mađari su međutim odbili tu ponudu, odgovorivši da ih zanima samo pristup moru i delovi teritorija uz Mađarsku južnu granicu – Bačka, Baranja, Banat i Međimurje! Tek potom je Hitler podržao Pavelića kao poglavnika!
Kada je izbio masovni ustanak srpskog naroda zbog genocida, Nemci su već u septembru 1941.godine ponovo tražili od Mačeka da preuzme vlast, što je on opet odbio. Da ga zastraše, ustaše ga od oktobra 1941.god drže naredna četiri meseca u Staroj Gradiški, ali u apartmanu, a ne u ćeliji! Otuda odlazi u konfinaciju na svoje imanje u selu Kupinec, gde boravi do marta 1943. godine, potom je gost u zagrebačkoj vili kod Vjekoslava Luburića gde boravi zajedno sa njegovom majkom i dve sestre, o čemu kao prijatnom i ugodnom kazuje i u svojim memoarima.
Vlatko Maček nije imao razloga da se plaši ustaša, jer im je na tacni dao čitavu infrastrukturu Banovine Hrvatske, stalno je odbijao da zauzme Pavelićevo mesto, a ranije je u Kraljevini Jugoslaviji ustaške teroriste čak i oslobađao od dugogodišnje robije.
Zato ne pije vodu uporni pokušaj današnjih hrvatskih istoričara da se ponašanje Mačeka u NDH tretira kao tobožnje mudro ćutanje i nesvrstavanje, balansiranje, „meka kolaboracija osvedočenog anglofila”, koji je na kraju rata ipak prihvatio predlog grupe iz vlasti, da zajedno sa nadbiskupom Stepincom stupi u kontakt sa Angloamerikancima kako bi se ipak sačuvala genocidna NDH, koju je onim proglasom od 10.aprila i sam podržao!
Taj navodni protivnik NDH je Zagreb napustio 5.maja 45.u koloni ustaške vlade i samog Pavelića, prethodno snabdeven sa znatnom sumom zlatnika (opljačkano srpsko i jevrejsko zlato) da ima za troškove po Evropi, dok uporno umanjuje zločine genocida!
Napisao Vladimir FROLOV
