Srpskoj javnosti gotovo je nepoznato da je ustaški teroristički pokret pre Drugog svetskog rata aktivno sarađivao sa mafijašima AL KAPONEA, koji je dalekovido predvideo da se gasi posao šverca alkohola, počinje nelegalna trgovina narkoticima, te je rado prihvatio ponudu članova ustaške organizacije u Americi da pomognu u transportu preko Balkana, za podršku „rešavanja hrvatskog pitanja“ u kraljevini Jugoslaviji!
Hrvatski separatisti već su imali bliske veze sa teroristima iz makedonske VMRO i šiptarskim „Kosovarima“, koji kao i oni žele rasturanje Jugoslavije, imaju svoje predstavnike u Beču koji kontaktiraju njihovu dijasporu u Evropi!
Ne čudi stoga da se krajem januara 1929.godine u Beč uputio i Ante Pavelić, bivši poslanik HSP u jugoslovenskom parlamentu i vođa hrvatskih separatista, kom preti hapšenje u Zagrebu.
Na bečkoj železničkoj stanici njega će sačekati Stjepan Sarkotić i Ivan Perčević, nekadašnji aktivni oficiri KuK monarhije, vođe UDRUGE BIVŠIH DJELATNIH ČASNIKA I DOČASNIKA KuK, dobrovoljne organizacije koja tobož brine o regulisanju materijalnog statusa nekadašnjih aktivnih starešina u Austrougarskoj vojsci, a zapravo je reč o maskiranoj obaveštajnoj organizaciji mađarskog generalštaba. Oni će sa Pavelićem dogovoriti stvaranje UHRO (Ustaša – hrvatska revolucionarna organizacija) kao nekakve političke organizacije hrvatskih separatista, koju će potom koristiti mađarski i talijanski političari za destabilizaciju Jugoslavije, pomažući terorističku obuku hrvatskih separatista na svom tlu, snabdevajući ih oružjem, eksplozivom, lažnim dokumentima, parama.
Ipak, srdačni susret na bečkoj stanici nije ostao nepoznat jugoslovenskoj policiji jer je zagrebački centar državne bezbednosti blagovremeno obavestio Vladetu Milićevića, obaveštajca koji je u Beču delegiran kao predstavnik u Interpolu, ima diplomatski status koji koristi za prikupljanje saznanja o svim neprijateljima Jugoslavije, posebno se baveći hrvatskim separatistima!
Beč je tada stecište svih evropskih terorističkih pokreta, kominternovskih filijala i švercerskih kanala, te je Milićević u tom miljeu vešto nalazio saradnike i pleo gustu mrežu oko samog vrha UHRO!
Na savetovanju u Beogradu početkom 1932.godine, obavešten je da u blizini Skoplja radi ilegalna laboratorija koja proizvodi velike količine heroina, koji se što vozovima, što brodovima prebacuje u Evropu, gde se rastura preko mreže dilera. Jugoslovenska policija je razotkrila većinu tajnih magacina i skoro celu mrežu švercera u državi. Kada je pomenuto ime glavnog nadzornika ANTE GODINE sklopio je Milićević kockice, jer je znao da je Godina blizak Paveliću, ali i sicilijanskim kriminalcima koji plene pažnju Interpola. Znao je da je Godina rodom iz Istre, da je 1912.godine otišao u Ameriku, da se u Italiju vratio 1931.godine, vrlo brzo postajući blizak vrhu hrvatskih terorista. Godina je bio izabranik samog AL KAPONEA, obojici su majke bile iz Rijeke, te je zato i poslat u Italiju da nadzire unosni šverc droge!
Vrh jugoslovenske policije je nagazio vlasnika ilegalne „fabrike“ da ugovori radni susret u poznatom bečkom hotelu SAHER, gde je Godina redovno odsedao. Milićević je bez ustezanja uputio ultimativan zahtev Godini za dalju saradnju, inače sledi rasturanje mreže, plenidba robe u tajnim magacinima i danje onemogućavanje „poslovanja“ uhodanog kanala.
Kriminalac se nije dvoumio, prihvatio je obavezu da blagovremeno izveštava o planovima Pavelića i izabranika, a tovari droge su uredno stizali u luke Rijeka i Kopar, tada u Italiji, otkuda su hrvatski teroristi organizovali njihovo dalje putovanje, naravno sa znanjem talijanske policije!
Godina je vešto obaveštavao Milićevića, koji se brinuo da sačuva saradnika od svake sumnje jer su ustaški teroristički planovi propadali, a teroristi se iscrpljivali u sumnji ko je izdajnik!
Obavestio je o planiranom atentatu na kralja Aleksandra u Zagrebu, te je Dragi Jovanović uspešno sprečio atentatore u nameri.
Obavestio je Godina i o planu za atentat u Marseju, iako je njegova supruga lično prebacila oružje u svom prtljagu!
Nekoliko časova pre atentata, Godina je obavestio Milićevića u Parizu o identitetu atentatora, što je odmah dato francuskoj policiji, ali nije bilo adekvatne reakcije!
Nakon stvaranja NDH, na zahtev samog Pavelića Godina biva postavljen za šefa centra UNS (Ustaška nadzorna služba) u Zagrebu, te verno brine o dragom poglavniku. Posle bekstva iz Zagreba u maju 1945.godine, Godina se ubrzo preko „pacovskih kanala“ obreo u Americi, gde ga prihvataju stari prijatelji iz čikaške mafije, što je utvrdio Milićević koji tada živi u Parizu, koristeći gostoprimstvo francuske policije, jer nije verovao britanskim kolegama da ga neće iz Londona isporučiti komunistima u Beograd!
