Sve češće se može reći kako nema dana da ne čujemo ne samo logički problematično, nego i socijalno štetno i opasno! A pošto dolazi od autoriteta, više iracionalnog nego racionalnog, a prihvatanog od većine, i sve manje komentarisanog. Tako da nije samo po sebi i sada takvo, nego priprema nove i ko zna kakve štete i opasnosti… Pogledajmo par, svežih primera!
Predsednik reče kako je upravo isposlovao milijardu dolara od Ujedinjenih emirata vrlo povoljno, „skoro poklon!“. I bilo bi tako da nije onog „ali, što devojci sreću kvari“. Što ne dozvoljava da se kaže kako je „bubnuo“ ili „lupio i ostao živ“. Jer nije poklon, nego zajam! Ogroman i bez skromne kamate od tri osto, ono što se mora vratiti, a samo će Bogu svetom, biti „transparentno“ njegovo trošenje. A sa ostalim zajmovima, vraćaće ga i oni koji će se tek roditi! Dok se od nas živih traži da to slavimo kao veliki uspeh, umesto za osudu. I pristojan siromašak koji nema šta da ostavi deci, pazi da im bar ne ostavi dug!
Posle skorašnjeg sajma zapošljavanja u Valjevu slušamo kako je sklopljen ugovor sa tri „strana investitora“, da zaposle zaista impresivan broj. Impresivno je i to što će dobiti petnaest i po hiljada evra, subvencije za svakog zaposlenog. Tako da „ispod radara“ javnosti, prolazi pitanje što te „podrške“ nema, i za naše investitore? A zna se, šta bi se time dobilo! Zatim, odakle ti evrići? I najvažnije: dinamika zapošljavanja predviđena ugovorom, čista je blamaža vrlo ozbiljne institucije kakav je ugovor!
Kako biti siguran da će u sledećim godinama, i da nije sada „Ukrajine“ i svega s njom u direktnoj i indirektnoj vezi, vlasnik moći svake od ugovorenih godina, da zaposli ugovoreni broj? Za svaku različit! Šta ako ne bude mogao (nemojno: hteo), da li mu sleduju nove subvencije, ili da „digne sidro“? A nama naglo nezaposleni, i ostajanje po strani od toliko željenog oslobađanja privrede od politike. Koje je i ovim „ugovorom“, učvršćeno.
autor:Radovan Marjanović
