Istraživati sopstvenu istoriju svoga rodnog kraja vlasotinaćko-crnotravskog, oko likvidacija španskog borca i ratnog komandanta crnotravskog odreda na „zagonetan način“ od NAŠIH, jednog seoskog UČE, pečalbara, sina siromašnih pečalbara-planinskih gorštaka-doveo je do ISTERIVANJE MEČKE IZ RUPE i velke cene u političkom obračunu po kategoriji moralno političke podobnosti! Dakle, ta MEČKA je bila likvidacija ĆIĆKA po nalogu VRHA PARTIJE, samoga TITA!
Gde se moglo znati, kada se tada na selo slušao radio Beograd, čitao i pisalo u listu „Komunist“ i „Prosvetni pregled“! „Isprani mozgovi“ ideologijama“, sama BORBA za vlast i težnji da se svaki“ preurani petao“ koji kokukriše pre vremena,obavezno je čekao da se „nađe“ u GRNE!
Stradanija, izbacivanje iz partije SKJ_e, onda sa posla matematičara, zloupotrebe lekarske etike-FPI-„fanatički politički idealist“, izrežirani sudski procesi“, progon od 1975-1990., 6 godina izbacivan iz prosvete, svi bili „uključeni“ u taj SLUČAJ-republički i jugoslovenski organi-od Saveza boraca, socijalističkog saveza, saveza komunista do Presednika države!
Borio se za svoja uverenja, putem pečalbarenja, nadničarenja kao građevinac, zidar, ciglar i kosač planinskih livada, berač pečuraka..ali nije se moglo podneti teret da vam deca i supruga gladuju, a da čak vas „proglase“ NEURAČUNLJIVIM-svi su se sklanjali i bežali da me ne sretnu na ulici, u selu-bio sa, „opasan po okolinu“, tako su bili obaveštavani viši organi Srbije i federacije!
Nijedan kongres nije mogao da „reši“ slučaj, jer je „zagriženo“ u vrh partije i „smutnih“ delova „iskrivene istorije“-da niko nije sme ni da pomene, kamo li da se te TABU teme „otvore“-čak do dan danas u 21. veku!
Pečalbario u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Negorinskoj Krajini, Šumadiji…a u međuvremenu sa svojim saopštenjima o svom trošku od „pečalbarenja“ učestvovao na kongresima matematičara, pedagoga, učitelja..Onda 1990-91 nekako ostao živ, ali dobio REŠENJE kao tehnološki višak u toj seoskoj OŠ „Karađorše Petrović“ s.Kruševica, opština Vlasotince- i na godinu dana „primljen na „rad“ u susednoj seoskoj OŠ u s. Šišava-kao matematičar inovator, stvaralac, etnolog, etnograf i pisac na dijalektu juga Srbije!
Kako se izdržalo sa životom u 20 i 21. veku do penzije, opisano je u mojim objavljenim 36 knjiga, onda i pisanja analitičkim tekstovima u listu „Prosvetni pregled“, listu „Novosti“, „Politika“, „Komunist“, „Borba“, „Naša Borba““Republika“; „Danas“…
Nažalost, kao DISIDENT iz 20 veka ostao je i dalje SKRAJNUT i u 21 veku, jer od 36 objavljenih knjiga iz matematike, etnologije, etnografije, istoriografije i kao pisca na dijalektu Srbije..nije nigde javno pomenuto ni u jednim novinama ni televizijama..iako sam u bivšoj Jugoslaviji od srednje poljoprivredne škole u Leskovcu, od lokalnih novina „Naša reč“, Radio Niša, Radio Leskovca, „Novosti“, „Prosvetnog pregleda“..objavljenih radova iz struke u časopisima..učešća na kongresima Srbije i Jugoslavije..još izgleda su NOSIOCI VLADANJA DECA ekstremista ili onih koji su preko svojih sinova ZAUZELI BUSIJE i danas u vrhu države, regiona i opštine..mnogi su pomrli..kao izmanipulisani..ali ima ih još koji se muče sa svojom savešću..jer nije lako izvršiti KATARZU..kada je zbog pokušaja ubistva..na poslat telegram lično u komitet Vlasotinca dolazio STANE DOLANC..ali umesto da mene pozovu..odveli ga na PEČURKE-GLJIVE VRGANJE u selo Lopušnja..gde sam iz tog sela i u 20 i 21 veku imao „probleme“ da prilikom pisanja porekla stanovništva..budem omalovažavan i vređan..da bi i na forumima..i nekim novinama..veličani progonitelji..a na sve načine sprečavano..da napišem etnološki i etnografski zapise iz sela u vlasotinačko-crnotravskom kraju!
Negde je „uspelo“ ali sam uspeo da 2013.g. dočekam penziju, iškolujem decu u lekare, formiraju porodice, o svom trošku sagradim sa suprugom-kao radnicom kuću od svog novca i pečalbarenja opstanemo moralno čisti i biološki opstanemo da dočekamo i unuke i ostavimo trag u pisanim knjigama o selima koja su nestala u vlasotinačko-crnotravskom kraju!
Ovde ću ostaviti OBJAVLJEN iz 1989.g. SAOPŠTENJE o savremenim tehnologijama i sistemima i veštačkoj inteligenciji-a bio i svedok rasturanja tada meni drage jedine domovine Jugoslavije, jer smo mi pečalbari iz siromašnih porodica cenili ljude prema delima-obrazu i reči, družili se i radili kao ciglari i zidari od Triglava do Đevđelije!
No, mnoge porodice iz mešovitih brakova su bile žrtve, zbog različitih nacionalnosti ili vera, dok je većina u mom kraju se održala i sačuvala dostojanstvo!
AUTOR:Miroslav Mladenivić Mirac, matematičar u penziji Vlasotince
..viđe nevidimo i ne znamo kuda to ide naša Srbija..