Srpska akademija nauka i umetnosti je predložila načine na koje treba štititi i obnoviti dva ugrožena kompleksa.
Izvršni odbor Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) je poručio da bi rušenje i radikalne promene namene kompleksa Beogradskog sajma i kompleksa Generalštaba i Ministarstva odbrane značili i nenadoknadiv gubitak izrazito vrednog i značajnog dela kulturološkog identiteta Beograda, kako prenosi N1.
Izvršni odbor SANU je istakao da kulturološki identitet Beograda posebne arhitektonsko urbanističke vrednosti čine i kompleks Generalštaba i Ministarstva odbrane, kao i kompleks Beogradskog sajma sa svim postojećim objektima u okviru tih kompleksa.
U saopštenju se naglašava da su autori tih objekata i kompleksa bili su i članovi SANU, arhitekta Nikola Dobrović (Generalštab i Ministarstvo odbrane), arhitekta Milorad Pantović, inženjer Brako Žeželj i inženjer Milan Krstić (Beogradski sajam).
SANU: Treba zaštititi i obnoviti ceo kompleks Beogradskog sajma
Kao najviša naučna i kulturna ustanova u Srbiji, SANU je predlažio i smatra neophodnim donošenje nove odluke, koja sadrži i materijalno odgovara prvobitnom rešenju Vlade Srbije o proglašenju kompleksa Beogradskog sajma za spomenik kulture, a koja bi utvrdila mere zaštite za hale 1, 2, i 3 sa kompletnim pristupnim ansamblom, kao i za čitav prostor Beogradskog sajma, prenosi N1.
Podsetimo, Vlada Srbije je prvo zaštitila Beogradski sajam u celosti, da bi vrlo brzo tu odluku promenila i pod zaštitu stavila samo Halu 1. Akaedmici smatraju da za ceo kompleks Beogradskog sajma treba da se izradi Plan detaljne regulacije i na osnovu njega raspiše međunarodni arhitektonsko-urbanistički konkurs za obnovu, uređenje i unapređeno rešenje kompleksa i prostora Beogradskog sajma.
Generalštab treba zaštititi kao kulturno dobro od izuzetnog značaja za republiku
„Potrebno je da se kompleks Generalštaba i Ministarstva odbrane kategoriše u status kulturnog dobra od izuzetnog značaja za Srbiju i da se, na osnovu utvrđenih mera zaštite, raspiše međunarodni arhitektonsko- urbanistički konkurs za obnovu, uređenje i unapređeno rešenje celokupnog kompleksa i prostora Generalštaba i Ministarstva odbrane“, prenosi N1.
U saopštenju je navedeno da briga o tom kompleksu nije samo pitanje arhitekture, nego i pitanje samopoštovanja, etičkih principa i normi – konačno odnosa prema sopstvenoj istoriji, jer je to „tačka posebnog sećanja“.
I.K.
A zašto bi se, gospođo Sanja, ti tzv. „akademici“ uopšte po nekom za BG i Srbiju važnom pitanju oglašavali kada znamo kako su mnogi od njih dospeli do članstva u „srpskoj gerijatriji“, zvanoj Akademija? To znate i Vi, gospođo Sanja -preko protekcije i poslednjih dvanaestak godina uz milost, možda po izričitoj želji i preporuci „gospodara“ Srbije A.V. Niti šta rade, niti se oglašavaju ali uz dosta dobre penzije krkaju i apanaže Akademije. Ako im starost -a nekima i dementnost u nastajanju dozvole- šetkaju se okolo naokolo, izigravaju tobože važne ličnosti, pijuckaju i žvaću na račun svekolikih organizatora svega i svačega, sede, važni, u prvom redu gostiju-baš divota za neke od njih. Kao što su oni zaboravili narod, koji, u suštini, nikada nisu ni poznavali -tako je i narod zaboravio njih. Tačnije -za mnoge narod nije ni znao ni ko su ni šta su. Pitajte prosečnog građanina, pogotovo one van BG o imenima navodno čuvenih i veoma važnih akademika i šta su epohalnog učinili da su među akademicima? Mislim da ni 1 od sto ispitanika neće za 10 akademika znati ni kako se zovu ni koje su njihove zasluge za nauku, umetnost, slikarstvo… Kao od 1945.g. do danas -i ovde vlada selekcija u korist najgorih, najodanijih, poltrona i guzoliza. Naravno uz dužno izvinjenje za ove redove i uz odavanje dužne počasti malobrojnim pojedincima kojih je uvek, pa i danas, bilo. Reče li, dosta davno, u ono Titovo vreme, čuveni humorista Čkalja da želi da se sa drugarom sretne u BG ispred akvarijuma u 17 sati. Na to, odvrati prijatelj „kako bre, akvarijum, nema ga u Beogradu“! A, Čkalja, kao iz topa -„ima ga, brale, ima. To je Savezna skupština u njoj svi poslanici po svim pitanjima o kojima trebaju da u ime naroda diskutuju, ČUTE KAO RIBE“. Red bi bio da poslušamo pokojnog Čkalju pa i da Akademiju nazovemo -akvarijumom. Jer ti u zgradi te srpske institucije su ćutljiviji od najćutljivijih riba!
Konacno da se i ova gospoda bar za nesto oglase.