I SUBOTA SE DOGODI. PA ŠTA?

Piše: P. Rakočević
Zaista, pa šta? Dozvolite mi da koristim rečnik Aleksandra Vučića- zato napisah „dogodi se i ta subota- PA ŠTA“? O sledu događanja predsednik je, izgleda, sve već unapred znao. Pitanje je samo kako i od koga? Saznanjima od nekih službi ili na osnovu svog ličnog vidovitog predskazivanja o od njega očekivanim, nedaj Bože željenim velikim nemirima i krvavim neredima su, očigledno, bila dovoljna da ON odmah svojim poltronima, pogotovo onima koji razmišljaju Vučićevom a ne svojom glavom, naredi uvođenje stanja sličnog vanrednom. Verovatno po savetu svojih obaveštajaca -samo kako bi minimrao broj prisutnih na mega-demonstracijama u Beogradu. Javljeno je da su SVI vozovi, po nekoj prijavi, možda izfabrikovane u BIA, minirani pa se ukida kompletan železnički saobraćaj i dovoz ljudi do Beograda na demonstracije! Vlasnici privatnih autobisa su pod pretnjom vrhuške i lokalnih „šerifa“ postupili slično. Doduše njihova vozila nisu bila tobože minirana ali nisu smela da povezu unapred najavljene putnike. Gde drugo nego na demonstracije u Beograd?

Naravno, ono što su priželjkivali studenti da u Srbiji sve stane, ispunio im je, verovatno nenamerno -baš Aleksandar Vučić. Osim demonstracija – sve je bilo stalo! I gradski i međugradski saobraćaj -ali su u očekivanju (željenog?) masakra po ulicama Beograda, sve bolnice, po nardebi dr Smrt-Lončara, morale da rade „punim kapacitetom“. Ko je hteo i imao mogućnost da se priključi demonstrantima mogao je to samo ako je imao sopstveni automobili ili dobre prijatelje sa kojima bi njihovim vozilom krenuo u glavni grad. Naravno, danima je Vučić pretio nemirima i neredima na demonstracijama, sekundant ili repetitor u tim pričama je bila ona ili on, slično mu dođe, dakle Ana Brbljivić-Brnabić. Bezprimernim i u Skupštini nikada pre Ane korišćenim uličarskim rečnikom, pokušala je da nagrdi studente, prosvetare, profesore, advokate, lekare, maturante, vaspitače i mnoge druge- tačnije čitave generacije ljudi koji su, za razliku od nje ili njega, znači od te Ane, uvek razmišljali, presuđivali i odlučivali SVOJIM GLAVAMA a ne glavom i po naredbama samonabeđenog srpskog Vožda -naljuti se naš sagovornik Milan Jaković!

Ipak, i pored svih trabunjanja i pretnji, opomena od skoro mogućeg građanskog rata koji ih čeka u Beogradu, i na bzinu sa „kolca i konopca“ pokupljenih razbojnika, mafijaša, bivših osuđenika, trgovaca drogom, eventualnih ubica pod beretkama veterana JSO- zvanih „Crvene beretke“, da, onih iz nekadašnje jedinice ubica Đinđića, i Sambolića, i ko zna još kojih drugih ljudi iz vremena vladavine Slobodana Miloševića koji je i osnovao tu jedinicu za specijalne operacije, studenti počeše časne i mirne demonstracije. Uz pomenute ljude tipičnih razbojničkih njuški smeštenih u Pionirski park, videsmo i ponekog sitnijeg funkcionerčića SNS-a, bio je tu radi dokazivanja svoje vernosti vođi AV, ali, verovatno, i po kojeg „pravog“ studenta koji se navodno bori protiv blokada kako bi mogao da nastavi studije! Svi dobro hranjeni i timareni i još bolje plaćeni dnevnicama za boravak tu u parku, ako zatreba da budu pri ruci AV, od i do 80 € dnevno. Samo sa jednim zadatkom- da poplaše „prave“ studente i da, valjda ako zagusti, krenu, kao agenti provokatori, da rasturaju demonstracije! Kako bi se iskonstruisala mogućnost da se zbog možda krvavih nereda koje bi napravili oni ali verovatno i drugi ljudi u crnim jaknama i sa kapuljačama na glavama, zaista uvede venredno stanje! Hvala Bogu, zahvaljujući inteligenciji demonstranata, vrhuški nije dat povod za nikakvu veću intervenciju, još manje za uvođenje vanrednog stanja i zabranu daljih okupljanja i demonstracija. Ali studentima niko ne garantuje da što nije bilo -ubuduće možada može da bude! AV je stotinu puta ponavljao u TV emisijama da su sve demonstracije studenata NELEGALNE. A sve što je nelegalno, kada vlast opet, posle prvog pretrpljenog straha od masovnih protesta malkice dođe sebi, može i da zabrani!

Posle golemih muka i peripetija Srbijom marširajuće mladeži, bezbroj žuljeva, upala mišića pa i iznemoglosti od predugog hodanja po još uvek, bar preostalim delom naše Srbije, uz neverovatan, nikada viđeni doček stanovništva usput i veličanstvenog dočeka građana Beograđana, pešice nam stigoše gosti sa svih strana! Da pomognu stanovnicima glavnog grada, pretežno svojim kolegama studentima ali i svim drugima, ornih da demonstracijama pokažu da im je vladavina jednog čoveka došla gađenjem do grla i da ih svakodnevno davi, ponižava, ucenjuje i eksploatiše do maksimuma i da u subotu 15. marta javno kao nepregledna masa nezadovoljnika kažu i pokažu vrhuški čuveno DOSTA JE BILO!
Demonstracije su uglavnom uspele, izuzimajući nered pri kraju okupljanja kada je narod od neke nepoznate „sile“ počeo da beži. Neki stručnjaci kažu da je to bio udar „zvučnog topa“- specijalne „alatke“ za rasturanje demonstracija- što još treba istražiti. Studenti su -možda pogrešno i prebrzo, jer se situacija dosta brzo smirila pa je još gomila ljudi ostala pred Skupštinom, bacili „koplja u trnje“ redari su poskidali signalne jakne i naredili napuštanje demonstracija. Dobro, možda je time bila spasena nečija razbijena glava, mada se do momenta tog „topovskog zvučnog udara“ dobro sarađivalo sa policijom i inicidenata nije bilo.

Sada se po ko zna koji put postavlja pitanje -šta je postignuto najvećim demonstracijama u istoriji Srbije koje Vučić, po običaju, protivno svim procenama, minimira kao da je demonstriralo samo 80 do 100.000 ljudi a ne najmanje 300.000 duša – i kako dalje? Iz njegovih dosadašnjih izjava za TV se jasno vidi ogromna ljubomora da ON, i pored pretnji otkazima i pored plaćanja dnevnica i dovlačenja poklonika stotinama autobisa sa svih strana Srbije, ne može da okipi ni delić ljudi kao što su to uspeli studenti na potpuno dobrovoljnoj bazi! Onda je počela ljubomorna priča o „obojenoj revoluciji“ i finansiranju stranih službi bez ikakvog navoda koje su to službe. – Znači i tu uobičajena laž navodno prvog čoveka Srbije- ali bez po Ustavu skoro nikakvih posebnih prava! Zato studenti sa njim, kao nenadležnim, nisu hteli -što je i opravdano i razumljivo, nikakav razgovor. Iako je ON, očigledno izgubljen činjenicom da neko neće da razgovara sa njim, stalno nudio razgovore koje su studenti verovatno smatrali nevažnim, neobavezujućim i nepotrebnim.
Mnogi naši sagovornici u Štutgartu i okolini misle da su demonstracije koliko-toliko probudile stanovnke Srbije iz letargije, tačnije skoro kome, pogotovo prolaskom mase mladih ljudi korz manje gradove i sela gde ne dopiru nezavisni TV mediji nego samo jednostrana propaganda TV stanica Pink i RTS. Tako je najveći broj ljudi koji su često sa suzama u očima dočekivali studente valjda po prvi put čuli, znajući doduše kako teško žive, da se srpska mladež bori i za njih i za neki bolji, srećniji i pravedniji život. Dozvoljeno je pitanje, hoće li ta novonastala simpatija i nešto bolja obaveštenost trajati do sledećih izbora ili će brzo, po srpskim običajima, biti zaboravljena pa će glasovi na nekim dolazećim izborima opet otići, kako ga smatraju mnogi, propalom režimu? Poznajući Srbe -ni to nije isključeno!

Studenti i drugi koji su učestvovali u demnstracijama su strikno zabranjivali uplitanje politike u njihovo delovanje. Bežali su od političara opozicije, smatraćući ih očigledno nedostojnima svojih manifestacija, kao čuveni đavo od krsta! Postavili su državi svoje zahteve koji su nam poznati -najviše u smislu da -citat-„institucije najzad počnu da se bave svojim poslovima“ -naravno na svim poljima, uključujući i borbu protiv korupcije, nepoštovanja zakona i Ustava, učvršćivanju demokratije itd. U stvarnosti nigde i nikada nisu pomenuli želju da Aleksandar Vučić napusti mesto predsednika i da prestane da se bavi politikom! Prvi put na demonstracijama u Beogradu stidljvo je TV stanica N1 pokazala valjda jedini transparent sa napisom GOTOV JE! Naši sagovornici se pitaju kakva je to nezrela politika studenata koji zahtevaju promene na svim poljima društva a očigledno zaboravljaju srpsku izreku da „riba smrdi od glave.“ A riba u Srbiji je baš Aleksandar Vučić. -Znači od njega polazi i dolazi sve. Ako on i dalje ostane predsednik, sigurni su naši diskutanti, od promena na bolje, reforme sistema i početka poštovanja zakona i Ustava kao i velike borbe protiv galopirajuće svakodnevne korupcije -u praksi neće biti ništa. Jednostavno zato jer će, tvrde naši sagovornoci, ako studenti pristanu na njegova obećanja kojih se on u svom političkom delovanju nikada nije dosledno držao, neće od promena biti ništa. Taj čovek skoro nikada ne govori -istinu, čujemo proteste. Milorad Veljković, student u Tibingenu, nam kaže -citat- „pa nije AV lud da krene u progon svojih najbližijih saradnika, čak možda i protiv svog brata a možda i stasalog sina zbog eventualnog zahtevanja i primanja mita i svih drugih vidova korupcije. Osim toga, onda bi AV morao da optuži i samoga sebe što je kao jedini do danas vladajući nepobitni autoritet u Srbiji imao sve poluge vlasti u svojim rukama punih 12 godina, ali je i on lično skoro svakonedeljno kršio Ustav a možda bio podložan i korupciji! I sada mi -posmatrači sa strane divovske ali dosta neuke borbe studenata protiv režima treba da verujemo da će nekoliko manjih i jedna ogromna BG demonstracija privoleti AV da odstupi sa scene! U to, reče nem Veljović, ne veruje ni moja polupismena baba a još manje ni mnogi ljudi sa završenim državnim fakultetima!

Zoran Janićijević nam kaže, ako studenti i dalje nastave mukotrpnu ali do sada jalovu borbu protiv sistema, jer sami kažu da njihovi zahtevi i pored svih demonstracija, mukotrpnih maševa Srbijom itd. nisu u potpunosti ispunjeni i ne uvrste u svoje redove bar neke neokaljane političare koji će demonstracije možda uspeti da delom prevedu u neki pokret jer je sve u životu politika -nema od njihovog truda ništa. Sve će, čim stanu demonstracije, a to će ubrzo biti, krenuti opet po starom. A neke ponovljene, ovako kao subotnje velike demonstracije, neće skoro biti moguće -jer će mnogi građani shvatiti da je sve to, bez konkrenog jasnog cilja ne da samo institucije rade, nego i artikulisanog zahteva da politički sistem funkcioniše u korist naroda a ne u korist koruptnih političara ali i drugih -od portira u bolnicama preko opštinara, direktora škola itd. pa sve do predsednika države, vlade i parlamenta. A to je, bar za sada, za studente, kako danas izgleda, nemoguća -tačnije JOŠ NEŽELJENA MISIJA!

Doduše, ako opet ne slaže, Vučić je naveo mogućnost novih izbora početkom juna ove godine- što će kilava opozicija najverovatnije odbaciti jer će joj trebati meseci da se dogovori šta, ko i kako i da započne, ako im Vučić to dozvoli, kontrolu biračkih spiskova ali i drugih nadmudrivanja među sobom ali i sa momentalnim vlastodržcima-a svo to izgubljeno vreme opet ide Vučiću na ruku.

Žustri studenti bi mogli, ako se zaista tako brzo raspišu izbori, da ponove nešto slično dosadašnjim marševima po Srbiji -korišćenjem dosadašnjih stečenih simpatija svekolikog naroda. U mukotrpnikm marševima kroz direktna oslovljavljavanja treba navesti građane i zemljoradnike da izađu na glasanje i glasaju za pravu stvar. Možda je to jedina mogućnost dobrog informisanja tamo gde haraju i lažu samo Pink i RTS. Možda je to jedina brza šansa da se ne na ulici nego zaista na glasanju, koristeći momentalnu popularnost studenata, najzad legalno, uz budno praćenje događanja na glasačkim mestima u Srbiji nešto promeni na bolje. Preko potrebna je zabrana mogućnosti da se ponovi decembarska izborna prevara prošle godine dupliranim biračkim spiskovima i dovlačenjem surogat-glasača iz okolnih repubilka isl. -čuli smo od naših sagovornika.

Možda treba imati stalno na umu čuvenu izreku starog lisca, Nikole Pašića, pomalo hohštaplera i čoveka koji je zadušno pomogao neprirodno ujedinjenje sa krvnicima Srbije- sa Slovencima i Hrvatima u zajedničku državu u kojoj je ratni pobednik Srbija unela sve a nije dobila skoro ništa. Naprotiv, dobila je masovan pokolj svog življa na hrvatskoj teritoriji. Pašić je rekao „da Srbiji nema spasa, ali propasti neće“. To je važilo nekada, a danas u tu izreku itekako sumnjaju naši sagovornici jer je Srbija, rasprodajom i krčmenjem srpskih dobara i resursa strancima , dugom koji je već prešao 40 milijardi evra, i novim dugom za suludi Expo 27 potrebnim zaduživanjima od oko dotadnih 20 milijardi evra itd. već je na ivici ponora, znači na ivici ekonomske propasti.

Hoće li i ovde studenti moći svojim elanom- ako postignu promenu vlasti na glasanju, nekako da pomognu? Mudrim odlukama, kao npr. odustajanjem od rušenja dosadašnjeg sajma u Beogradu u korist Arapa, hitnog odustajanja izgradnje preskupih objekata za Expo 27 na vreme, prekidom rušenja starog mosta u BG i izgradnje na tom mestu novog, preskupog mosta, povlačenje Vučićevog poklona Trampovom sinu delimično srušenih građevina Generalštaba u NATO bombardovanju, povlačenje odluke o poklonu Kasarne 5-ti puk u Beogradu koja je pod zaštitom države istom čoveku itd. i najzad hitno provođenje odluke o neizostavnoj kontroli porekla imovine svih državnih mafijaša i pljačkaša u poslednjih 20 godina -možda!