Idemo na vanredne izbore!

Vučićeva programirana vizija

0
1119

aca vucicPrvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić na Skupštini Srpske napredne stranke, na kojoj je jednoglasno ponovo izabran za svog predsednika, objavio je da se ide na vanredne izbore u martu 2014.  uz izbore za Beograd. On naravno skromno očekuje da  posle izbora ne bude više prvi do Ivice Dačića, već da će biti Dačić umesto Dačića.

Uz najavu vanrednih izbora, koji su prihvaćeni i na vladi i uz čekanje trenutka kad će predsednik Republike da raspusti Vladu i raspiše vanredne izbore, svi hvale učinak ove odlazeće vlade. Njen najveći učinak je (kako se hvale Dačić i Vučić) je borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, hapšenje Miškovića (i njegovo potonje puštanje uz veliku kauciju), rešavanje pitanja Kosova i Metohije, ali najveći uspeh nad uspesima je dodeljivanje datuma za pregovore o pristupu u EU. Niko ni jednog trenutka nije pomenuo početak radova na Južnom toku, gasovodu koji je krajem prošle godine simbolično pušten, zajedničkim zavarivanjem ruskih i srpskih varioca prvog spoja cevi na gasovodu u Šajkašu u Vojvodini. Na ovaj način je označen svečani početak radova na deonici Južnog toka kroz Srbiju, radovi na terenu krenuće u februaru ove godine. Da li je i to jedan od  razloga za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji?

Ako samo malo razgrnemo šumu od velikih „uspeha“ koje je ova Vlada postigla, dolazi se do poražavajućih rezultata: podigli su pdv, tehnički su priznali Kosovo, zaposlili su nekoliko hiljada svojih članova po državnim službama, dodatno se zadužili kod MMF-a i najavili bolne reforme. Zapošljavanje nije povećano kako je  u predizbornoj kampanji obećano, već je naprotiv, povećan broj nezaposlenih.

Pitanje Kosova i Metohije je rešeno Briselskim sporazumima tako da je KiM de facto predato Albancima i pored toga što se na taj način prekršio Ustav Republike Srbije u čijoj preambuli piše da je Kosovo i Metohija autonomna pokrajina u sastavu Republike Srbije, ali je prekršena i Rezolucija SB 1244 po kojoj je takođe  Kosovo i Metohija deo Srbije. U cilju predaje Kosova Albancima, ali i u cilju dodvoravanja Briselskim birokratama, čiji je glavni posrednik u srpskom propadanju Ketrin Ešton i MMF, Srbi sa KiM su silom terani na neustavne i nelegitimne izbore koje je raspisala „kosovska“ vlada, kako bi dobili neke imaginarne Srpske zajednice na Kosovu, a onda su glasački listići prelepljeni sa logom „Kosovo Republika“. Tu izmišljotinu su sigurno smislili u Briselu, jer oni su spremni na svakakve podlosti kako bi ostvarili svoje ciljeve. Dovoljno nam je samo da vidimo njihovu nečasnu ulogu u pobuni u Ukrajini, pa da shvatimo dokle se srozala EU i koliki je poraz „demokratije“ i „evropskih vrednosti“ u koju se zaklinju čak i ovi naši u vladi.

Da Vas podsetimo:  Kako su Srbi postali MORALNI POBEDNICI ratova u kojima NISU UČESTVOVALI

Oliver i srpska pamet

IvanovicKao vrhunac „uspeha“ srpske pameti tokom Briselskih pregovora i „Mi nikad nećemo priznati nezavisnost Kosova!“, desilo se hapšenje njihovog odanog poslušnika Olivera Ivanovića, zagovornika izlaska Srba na „kosovske“ izbore, privrženog pristalice briselskih sporazuma i svakojakih sporazuma sa „kosovskom vladom“ samo da bi se dokopao nekog mesta sa dobrom sinekurom i mogućnošću da se trguje za ličnu korist. Uhapsila ga je kosovska policija pod optužbom da je učestvovao u zločinima protiv albanskog stanovništva! Možda ga sprovedu i u Hag, ko zna! Međutim, posle njegovog hapšenja, usledila je samo mlaka reakcija Dačića i njegova kvalifikacija da to nije u skladu sa nečim što su on i PPV potpisali. Dakle, Srbiju je EU ponovo prevarila i na perfidan način joj otela Kosovo i Metohiju, a za uzvrat je Srbija dobila neki datum za pregovore u kojima će Srbija biti apsolutni gubitnik i u materijalnom i u duhovnom smislu.

Evropska unija sa iscrpljenim resursima i udaljenim destinacijama za novim u Africi, rešila je da se dočepa velikih rudnih bogatstava na KiM, jer po imperijalističkoj teoriji Madlen Olbrajt, prirodna bogatstva neke zemlje su samo slučajna svojina i ona pripadaju svima, a posebno bogatim osvajačima, kao što su SAD i EU. Na Kosovu i Metohiji postoje već iskopana brda mrkog uglja koja čekaju eksploataciju u termoelektranama čiji će vlasnici biti multinacionalne kompanije iz sveta, koje će proizvoditi struju za Evropu. Nama prljava proizvodnja, njima čista energija. O ekologiji velike multinacionalne kompanije ne vode računa, njima je samo do profita.

O Južnom toku se EU ekspresno negativno izjasnila i pokušala je da zakoči njegovu izgradnju tako što je pomenula neke besmislene zakonske propise o transportu energenata, te srpska vlada mudro prećutkuje ovaj jedini opipljiv materijalni dobitak za Srbiju. Da bi se sabotirao ovaj  izuzetno povoljan energetski projekat za Srbiju i njenu energetsku i ekonomsku stabilnost, Srbija je ultra-brzo dobila datum. Da se slučajno Rusi ne približe suviše Srbiji. I to je još jedna podvala Evrope, koja će naređivati Srbiji na koji način da organizuje  svoje zdravstvo, školstvo, vojsku, da proda sve što ima kako bi se „oslobodila“ neefikasne državne imovine, da promeni Ustav, da sklone tu neprijatnu preambulu da je Kosovo i Metohija u sastavu Srbije, da u Ustavu piše da je i latinica ravnopravno srpsko pismo, da nam pišu zakone po kojima će radnici biti svedeni na roblje, i da nas postepeno denacionalizuju kako bismo postali siva masa Evropejaca.

Šta je ova vlada uradila za ovih nepunih dve godine vladavine? Uhapsila je Miškovića, Beka, Sašu Dragina, Dulića i još neke i sve ih uglavnom pustila ili bez presude ili da se brane sa slobode. Organizovala je policijske akcije „Grom“ u kojima je uhapsila desetak sitnih dilera droge, od preispitivanja 24 spornih privatizacija nije se desilo ništa. Dakle, posle 6. maja 2012., vlada je sebi dala 100 dana konsolidacije. Tada se naravno ništa ne radi, jer se vlada konsoliduje! Posle par meseci se shvatilo da nešto škripi pa je predložena rekonstrukcija vlade. I za to vreme, dok se vlada ne rekonstruiše, ništa posebno se ne radi! A onda se posle nepunih godinu dana vladavine rekonstruisane vlade, rešilo da se raspišu vanredni izbori. Zbog naroda, zbog većeg zapošljavanja, zbog boljeg standarda naroda; sve za narod i sve u ime naroda. Ustvari za izbore se odlučila najveća vladajuća stranka jer je procenila da joj je rejting preko 45 % u biračkom telu i da ima dobre izglede da vlada sama, a pri tom će sve ići lakše, jer članovi stranke su njeni poslušni vojnici. Olakšavajuća okolnost je bila i to što je strani faktor, posle izvesnog kolebanja, blagonaklono dozvolio izbore u Srbiji, nadajući se uspehu svojih favorita na izborima.  Tako će lakše da se nastave pregovori u Briselu, tako će lakše da se promeni ona fatalna preambula u Ustavu, tako će lakše da se Srbija regionalizuje, tako će lakše da se sprovedu reforme. Kakve reforme, to niko u Srbiji ne zna, čak ni u vladi, jedino PPV stalno u obraćanju „moj narode!“ najavljuje da će reforme biti bolne. Koliko bolne i za koga? Pa za narod, naravno, za njih sigurno neće biti, oni su se svi dobrano nafatirali novcem zakinutim od nesrećnog naroda.

Vucic i vizijaI tako, idemo na izbore. A u koaliciji sa najvećom strankom svi prevrtači su našli uhlebljenje: i Ilićeva stranka, i penzioneri, i Marković- „Palma“. Čak se i Vuk Drašković digao iz mrtvih, hoće i on parče vlasti!  „Narod je taj koji treba da se opredeli za viziju i za program”, kaže Vučić. I nastavlja: „Izbore možemo i da izgubimo, a možemo i da pobedimo. To zavisi od naroda, narod će da kaže kome će da pruži poverenje”  Neka narod odluči, neka narod da legitimitet, neka narod ovo, neka narod ono… a posle izbora se svi dogovore i svi sitni učesnici na izborima koji jedva pređu cenzus se ujedine u veliki polinom koji jednako misli i jednako „usrećuje“ narod reformama koje će biti bolne! Krenuće u novo osiromašenje naroda kako bi se vratili dugovi MMF-u. Neće se okrenuti onoj strani gde ima novca bez političkih uslovljavanja. Novi izbori neće doneti ništa, sem što će učvrstiti vladavinu čoveka koji je u intervjuu jednim nemačkim novinama, kad su mu pomenuli radikalsku prošlost i drukčiju retoriku, rekao da svako ima pravo da promeni mišljenje pa tako i on. Samo nekako mislim da je u toj promeni mišljenja bilo dosta i stranog uticaja, posebno bivšeg američkog ambasadora Montgomerija koji je posle formiranja SNS postao njihov savetnik i jedan od pisaca njihovog programa.

Za www.koreni.rs

Mirjana Anđelković Lukić

like-button.net here

wordpress-themes.org here

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime