Lična karta brata premijera Aleksandra Vučića za kratko vreme postala je sinonim za apsurd. Najpre je, pokazujući je Žandarmeriji za vreme parade ponosa dobio od njih batine, a potom se posle nekoliko godina upotrebe saznalo da je zloupotrebljena za otvaranje nekakve fantomske firme po imenu „Asomacum“.
Pokrenuta je istraga u oba slučaja, a glavni junak je niko drugi do Andrej Vučić. Osim što se zna da je veliki brat, zna li neko čime se on bavi, šta je i gde dosad radio. I to nije jedina stvar koju javnost zaista zanima, a drži se uporno po strani.
Pre svega da li iko ozbiljan zaista može da poveruje da su žandarmi ispendrečili premijerovog brata kad im se legitimisao samo zato što su utvrdili čiji je? Prvobitno je sam premijer rekao da je došlo do greške, da je stiglo izvinjenje i da je njegov brat išao na ručak kod roditelja. U Krunsku ili Svetozara Markovića? Od kada Vučići žive u tom kraju i na toj adresi?
Potom je rečeno kako su prebijena i tri pripadnika Kobri koji po službenoj dužnosti čuvaju Andreja Vučića. Usledila je istraga, utvrđivanje odgovornosti, smene i kazne za pripadnike niške Žandramerije. Onda je javnost tek četvrtog dana od incidenta saznala da je sa Andrejem Vučićem prebijen i brat gradonačelnika Beograda Siniše Malog. Je li on pripadnik Kobri ili još jedan na spisku prebijenih tog dana? Da li je Andrej vodio Malog na ručak kod svojih i šta su njih dvojica sa sve Kobrama zaista radili toga dana, javnost je, za odgovor zauvek ostala uskraćena.
Onda je usledila krađa identiteta premijerovog brata, navodno obavljena pre nekoliko godina, a firma koja se vodi na njegovo ime sve to vreme pravi gubitke i ne plaća porez državi. Ko je zloupotrebio ličnu kartu Andreja Vučića trebalo bi da utvrdi istraga, ali prosto je neverovatno da ona do sada nije pokretana. Ako ništa drugo i u tzv. Dačićevoj vladi, Vučić se kao PPV za sve pitao i to nije nikakva tajna. Koji su to moćnici (pominju se neki iz bivšeg demokratskog režima) smislili ovako apsurdan plan da bi navodno dezavuisali sadašnjeg premijera. Ako su hteli da peru pare nije im bila potrebna baš lična karta premijerovog brata. Uostalom, zar je toliki problem utvrditi ko je sve te godine upravljao pomenutom firmom predstavljajući se kao Andrej Vučić. Valjda nisu opet žandarmi u pitanju.
Oni koji veruju da je Andrej Vučić tučen samo zato što je Aleksandrov brat spremni su da poveruju i da je krađa njegovog identiteta deo zavere koja se svakodnevno plete oko vrednog i neumornog premijera. Oni koji onako histerično aplaudiraju dok Aleksandar Vučić ulazi u Skupštinu (scena do sada neviđena ni u Brozovo vreme, ni u minhenskim pivnicama) sasvim su sigurni u to.
Jačina aplauza najbolje svedoči koliko je njihov strah veliki, jer oni znaju ono što je običan svet, nažalost, zaboravio. A to je da su svojevremeno promovišući zarđale kašike kao sredstvo za ispravljanje istorijskih i svih drugih nepravdi zapravo ukralili identitet srpskom narodu. Podrumaškim i najprimitivnijim uzdizanjem srpstva su zauvek promenili ličnu kartu sopstvenom narodu. Devedesetih su mu oduzeli pravo na budućnost, a 2014. idući već utabanim stazama ukidaju mu pravo na nadu. Jedino što su nekadašnju borbu protiv „domaćih izdajnika i stranih plaćenika“, usmerili samo na „domaće izdajnike“, jer su „strani plaćenici“ sada na njihovoj strani.
U državi gde ministar za rad i zapošljavanje ništa nije radio osim što se bavio politikom, gde ministar policije dokazujući svoje talente mora da objašnjava prepisivanje čas doktorata, čas lične karte, sve je moguće, pa i to da su nezaposleni kojih je svakim danom sve više, jedini profitirali od Vučićevih reformi. Nemaju ništa, čak im ni identitet niko ne želi da pokrade. Složna braća Vučići imaju prednost. Za sada.
Srđan Škoro
Ovo sve pomalo liči na sagu o porodici Korleone iz filma „Kum“