Igra militantnog prestola

0
414

Dugo najavljivana, još duže odlagana, generacijska smena u kući Sauda konačno je obavljena, a kralj je odabirom naslednika potvrdio agresivnu spoljnu politiku u vremenima regionalnih tenzija i razvejao nade o reformama konzervativne monarhije.

2015-05-10_063513
Kralj Salman bin Abdulaziz el Saud (Foto Beta)

Kralj Salman bin Abdulaziz el Saud je, posle nešto više od tri meseca kako je stupio na tron, za novog prestolonaslednika imenovao Muhameda bin Najifa, 55, ministra unutrašnjih poslova i šefa antiterorističkih operacija, a za drugog u liniji nasleđa svog sina, princa Muhameda bin Salmana, 35, što bi moglo da se protumači kao nagrada ministru odbrane za upravljanje kontroverznom vazdušnom kampanjom protiv proiranskih pobunjenika u Jemenu.

U saudijskoj varijanti Igre prestola, ovo je prvi put da su i prestolonaslednik i njegov zamenik unuci osnivača Saudijske Arabije, kralja Abdulaziza ibn Sauda koji je umro 1953.

Kralj Salman, 79, očito ne veruje u dugoročnost svoje vladavine pa je jasne konture sukcesije prepustio trećoj generaciji. Bin Najifovo imenovanje je dobra vest za konzervativce kod kuće. U svetu ga smatraju pragmatom i profesionalcem, a američkoj administraciji je pouzdan saveznik.

U vremenima kada regionom dominiraju opasne pretnje, od Bin Najifa se očekuje da upotrebi iskustva stečena tokom uspešnog suprotstavljanja Al Kaidi Arabijskog poluostrva 2003–2006, čiji je atentat preživeo 2009, kao i novoj opasnosti Islamske države koja otvoreno preti rušenjem kuće Sauda.

Bin Najif nastavlja da drži kontrolu 200.000 ljudi brojnih snaga reda. Nije slučajno da je svim pripadnicima vojske i policije naredio isplatu bonusa u iznosu jednomesečne plate u trenutku kada se terorizam vraća na saudijsku teritoriju: 93 džihadiste povezane se Islamskom državom uhapšene su ove godine.

Ovome u prilog ide i odlazak veterana saudijske diplomatije, princa Sauda el Fejsala, 75, i imenovanje Adela el Džubeira, dosadašnjeg ambasadora u SAD, iskusnog diplomate od koga se očekuje da osnaži važnu vezu sa Vašingtonom i Amerikancima jasno objasni saudijske stavove.

Da Vas podsetimo:  Kolač sa jagodama i keksom – osvežavajuća letnja poslastica

Kralj je napravio još jedan ustupak konzervativnim islamskim krugovima: Nora el Fajez, prva žena ministar, izgubila je položaj, čime se zaustavljaju napori da se prošire granice obrazovanja za žene koji su izazivali negodovanje verskih tradicionalista.

Princ Muhamed je manje poznat. O njemu se zaključuje na osnovu energične vojne kampanje protiv jemenskih šiitskih pobunjenika koji imaju podršku Irana, nepotrebnih civilnih žrtava tokom bombardovanja iz vazduha, ali i spremnosti da zaoštri odnose sa Teheranom.

Iranski predsednik Hasan Rohani je, pre svega misleći na princa Muhameda, saudijsko vođstvo opisao kao „mentalno i emotivno neuravnoteženo”. „Na nesreću smo svedoci intervencije nekih neodgovornih zemalja u drugim zemljama, što ne samo da je ilegalno prema međunarodnom pravu, već nije ni u skladu sa islamskim pravom.”

Dvor u Rijadu kritike Irana ne brinu. Njima je najvažnije da vojna intervencija prolazi bez ikakve osude SAD, kao što je to bio slučaj i marta 2011. kada su saudijske trupe ugušile pokušaj pobunjenih šiita da sruše sunitsku dinastiju u Bahreinu.

Neki drugi problemi sa Vašingtonom nisu otklonjeni, poput nezadovoljstva Saudijaca koji su od administracije Baraka Obame očekivali mnogo oštriji stav prema sirijskom predsedniku Bašaru el Asadu, ili slabo prikrivenu sumnjičavost Rijada zbog američkog pregovaranja sa Iranom.

Imenovanja u Rijadu naišla su na nepodeljeno pozitivno reagovanje konzervativnih monarhija Zaliva čiji vladari strahuju od rastućeg uticaja Irana po regionu, Islamske države i njenog kalifata po Iraku i Siriji i sukoba u Jemenu koji je opasno suprotstavio sunite i šiite.

Posmatrano iz Rijada, Kuvajta ili Abu Dabija, svet u okruženju bogatih naftaša iz Saveta za saradnju zemalja Zaliva dramatično se promenio u poslednje četiri godine. Sve geostrateške potencijalne pretnje počele su simultano da se materijalizuju.

Da Vas podsetimo:  Tradicionalni sremački specijalitet koji obara s nogu

Intervencija u Jemenu potvrđuje da je čitav Zaliv zahvatio novi militarizam, ali je pitanje da li će biti u stanju da odgovori na probleme terorizma, demokratizacije, pada režima, narodnih pobuna, ekspanzije radikalnog islama, izbeglica, Irana, rebalansa američkih interesa.

Saudijska Arabija ne izvozi samo naftu, već i totalitarnu vehabijsku dogmu i stotine dobrovoljaca koji je šire svetom. Balkan nema mnogo razloga za radovanje jer Saudijci ne odustaju od izvoza ove veoma konzervativne škole islama.

Samo u vreme kralja Fahda, koji je vladao do 2005, Saudijci su po svetu podigli 1.359 džamija, 202 medrese, 210 islamskih centara i više od 2.000 škola. Kralj Salman – vladar „dva sveta mesta”, Meke i Medine, prema kojima se svakog dana pet puta okreće 1,6 milijardi muslimana na svetu – ne namerava da odustane od ovog kursa širenja uticaja vehabizma koji sve češće dolazi u sukob sa mnogo blažim interpretacijama islama po regionima kakav je Balkan.

Boško Jakšić

Politika

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime