Kada je svojevremeno Tomislav Nikolić sa sve Aleksandrom Vučićem rešio da osnuje stranku koja će radikalno (a kako drugačije) promeniti njihov politički kurs, jedno je sigurno: Vojislav Šešelj se osećao kao Gaj Julije Cezar.
„Zar i ti sine Brute“, pomislio je nekada najmlađi doktor pravnih nauka dok je slušao izveštaje iz Centralne otadžbinske uprave sedeći u ćeliji u Ševeningenu. Naravno, nikakav Brut nije postojao, već njegov politički sin, a danas predsednik vlade Srbije.
Nije Vojislav Šešelj naseo na priče kako je Srpska napredna stranka projekat nekadašnjeg četničkog vojvode Tomislava Nikolića. Znao je Šešelj da iza ideje o stvaranju stranke mora da stoji neko obrazovaniji, pametniji i harizmatičniji.
A činjenica je da je među radikalima – Aleksandar Vučić bio najpopularniji.
Svako ko je ikada prisustvovao njihovim mitinzima ili gledao snimke istih (a ima ljudi koji to rade i po službenoj dužnosti: novinari, na primer), bilo je jasno da obraćanja raznih Vjerica Radeta proprati aplauz, da Tomi skandiraju, ali da za danas najvećim evropejcem – masa prosto poludi.
To nećkanje Aleksandra Vučića koji je najavljivao povlačenje iz politike, koji je govorio o tome kako mu je teško jer mora da se odluči hoće li za ocem ili očuhom (političkim, naravno), bila je zabava za narod i utvrđivanje pozicija pučista. I ništa više.
DANAS JE SITUACIJA DRUGAČIJA
Priče o tome kako je Master Toma pre dva meseca bio bez ikakve pratnje u Boru, gde je, zajedno sa svojim sinom, navodno primio sitnih deset miliona evra kako bi do kraja godine napravio stranku, sve su glasnije po kuloarima.
Priče o tome kako se stanje u Srpskoj naprednoj stranci polako ali sigurno pretvara u situaciju dobro opisanu u seriji „Igra prestola“ sve su potkrepljenije jasnim razmimoilaženjima između dva klana: Nikolića i Vučića.
Svi ukazuju, naravno, na poslednji događaj, u kom je Master Toma odbio da potpiše Zakon o prodaji nekretnina i vratio ga u Skupštinu, koja ga je izglasala.
Da se razumemo: u pitanju je kapric, a ne briga o imovini koju ova država još uvek ima u tragovima.
Da se razumemo: u pitanju je jačanje pozicija i osluškivanje odbora – pre svega šumadijskih i onih na jugu, da se vidi kom će se krilu oni prikloniti.
Jer – u Skupštini se ništa značajno neće desiti. Možda se ubaci pokoji amandman u zakon. I možda ga Master Toma Bajčetinski opet odbije. A onda? Onda ništa: zakon će se automatski usvojiti.
Svojevremeno se i Boris Tadić bunio protiv nekih zakona, pa su ga interesne grupe u Skupštini Srbije i vladi ove republike ipak – usvojile i primenile.
OTKUD PODELE U STRANCI KOJA JE NA VLASTI?
Pre svega, zato što obećani dilovi i talovi nisu ispoštovani.
Zato što su raznorazni obor-knezovi iz republike pokupili ozbiljan deo kolača, a „sirotinju raju“ u sopstvenoj stranci su – zapostavili.
Ipak, druge dve generalne pojave govore o tome da će se Srpska napredna stranka raspasti:
Gluposti koje pljušte sa svih strana i iz svih krugova naprednjaka. I naravno, krajnje bezobrazan odnos vrha stranke prema narodu.
Razmere ovih gluposti i bezobrazluka su prevazišle maštovitost čak i scenarista turskih i latino-američkih sapunica. I svakodnevno smo im svedoci. Kad god krenemo na posao (ako ga imamo) ili otvorimo novčanik, ili frižider.
I ne može se više za to kriviti „bivša vlast“, jer je tri godine – više nego dovoljno da se situacija promeni na bolje.
A situacija se nije promenila u tom pravcu.
Zato će se SNS raspasti.
Na ovaj ili onaj način.
Pitanje je samo da li će (a u to verujem) Tomislav Nikolić sa svojim sinovima napraviti stranku. Ili će sama Srpska napredna stranka implodirati (urušiti se), jer nema više šta da obeća ljudima. A previše je neispunjenih obećanja ostalo.
KO ĆE IZVUĆI NAJVEĆU KORIST?
Verovali ili ne – Aleksandar Vučić.
Hoće li deo koji ode za Master Tomom da mu otkine deo glasačke mašinerije?
Hoće.
Ali će on dobiti argument za još jednu veliku laž: Eto, ja sam reformista, ali me je izdao Toma. Zato vam kažem, ne verujte u Vučićevu izjavu da „veruje Tomislavu Nikoliću“ i da je „uveren da Tomislav Nikolić neće napraviti stranku“. Ta izjava je previše naivno i loše odglumljena pred srpskim novinarima.
A na kraju krajeva – i Šešelj je verovao u Vučića i Nikolića.
Zbog sopstvenog iskustva, Vučić ne veruje Nikoliću. Svakim danom – sve više mu ne veruje. Bez obzira što je narcisoidan i raspoložen da o sebi razmišlja kao što je imperator Klaudije govorio o sebi da je car i bog, Vučić Nikolića gura u drugi plan: setite se samo Tominog plana o Kosovu.
KO ĆE BITI NAJVEĆI GUBITNIK?
Reklo bi se – narod. Ali – to nije tačan odgovor.
Trenutna parlamentarna opozicija, koja naivno i zadovoljno trlja ruke predstojećim formalnim raskolom Nikolića i Vučića biće najveći gubitnik.
Zbog čega?
Zato što ovu opoziciju u parlamentu – narod jednostavno neće. Jer, ona nema svoj jasan plan. Sve i da ga ima – lideri (i poslanici) te opozicije su toliko izgubili na ugledu u narodu da ne mogu ništa protiv svog logičnog odlaska u političku penziju.
ŠTA DALJE I ZA KOGA SE ODLUČITI?
Da li u Srbiji postoji neka druga opozicija?
Postoji.
Zašto se ne vidi? Zašto se ne prikaže i ne pokaže?
Zato što se opredelila za političku gerilu. Zato što bi u ovom trenutku takvu opoziciju bilo lako polomiti s pozicije vlasti.
Da se ne lažemo: Postoji opozicija i na levom i na desnom krilu. Vidljiva i manje vidljiva.
I mnogo puta me pitaju „dobro, za koga da glasamo“? Ko da nas povede? Kako protiv lopova?
Hajde malo da se poigramo jednim filmom.
U holivudskom hitu 300, koji epski opisuje bitku kod Termopila i otpor Spartanaca protiv Perzijanaca postoji scena u kojoj su Spartanci u formaciji, sa isturenim kopljima, iza štitova, s jasnom željom da krenu u napad na reku napadača. A kralj Leonidas uzvikuje „Stani! Čekaj! Ne još!“… Ovakvu scenu mogli ste da vidite mnogo puta, čak i u nekim našim filmskim ostvarenjima.
Zato hoću da vam i kažem:
Stanite. Čekajte. Ne još…
Biće vam jasno – za koga da se opredelite. Izbori će uskoro biti raspisani. I tada će opozicija (i ova stara i ta nova) biti vidljiva. I tada ćete vi izabrati. A izbor je jasan: samo treba da birate kakav život želite.
Aleksandar Bećić
Kolumnista
