Poslednjih dana polemika se vodi oko ekspozea koji piše mandatar nove vlade (stari i novi premijer Vučić), prema njegovim rečima stigao je do 200 strana s tim da će izlaganje trajati pet sati. Svi roditelji kao i oni budući trebalo bi da se zapitaju da li u tom ekspozeu ima negde budućeg naraštaja, naše dece, naše budućnosti. Da li je neka od tema natalitet ili kako poboljšati život najmlađih u Srbiji. Kako omogućiti da svako dete u Srbiji ima svakodnevno času mleka, igračku i pravo na srećno detinjstvo.
Koliko i da li stranka na vlasti brine o najmlađima dokazuju poslednji događaji u Beogradskim vrtićima. Kako je moguće da u dvo-milionskom gradu najmlađi sugrađani nemaju mesta u vrtićima. Navodno je gradska vlast sve uradila da obezbedi mesta pa čak i uključila privatne vrtiće, sve samo da se ne grade novi objekti. Prema rečima gradonačelnika Beograda nisu nam potrebni novi vrtići. Gospodin Mali nije obavešten ili se pravi neobaveštenim da na pet novih izgrađenih stambenih zgrada koje niču kao pečurke, ide jedan vrtić! Dobro da prihvatimo i tu činjenicu da nema gradnje, a da li je potrebno ulaganje u postojeće objekte, da li ih treba renovirati, kupiti nove krevetiće, igračke deci.
U ugovoru koji roditelji potpisuju sa predškolskom ustanovo nigde nije navedeno da će roditelji biti prisiljeni da, pored plaćanja boravka morati da mesečno izdvajaju novac za kupovinu igračaka kojima će se deca igrati dok su u vrtiću. Uostalom, što se plaća vrtić ako treba dodatno da kupujemo materijale? Ne radi se o novcu već o organizaciji rada i sistema. Nažalost, u Srbiji je realnost surova pa državne firme nemaju da obezbede osnovna sredstva za rad. A da ne pričamo da zaposleni od svojih zarada (koje su mizerne) kupuju sredstva da bi imali čime da rade. I naše vaspitačice su izuzetno kreativne, i umeju svašta da naprave od štapa, kanapa i obične kutije, ali treba to, nečim obojiti i ukrasiti, zar ne?
Nije novac za igračke jedini trošak. U većini predškolskih ustanova traži se dodatno za časopise, kažu da su obavezni. Pa na taj izdatak imate i mesečni trošak za kupovinu plastičnih časa, vlažnih maramica, tečnog sapuna, toalet papira. Pa ako imate dete u jaslenoj grupi morate svakodnevno donositi pelene. Pojedine prestoničke predškolske ustanove imaju imaginarne čuvare, koji ne znam šta čuvaju, kad svako malo nestane neko dete iz vrtića. Zar te čuvare ne bi trebalo da plaća grad gospodine gradonačelniče, a ne već osiromašeni roditelji.
Uzima li ovo neko u obzir, da li znate uopšte šta se radi u beogradskim vrtićima ili ste samo znali da ukinete popuste za roditelje. Kod vas je sve isto nije bitno da li ste samohrani roditelj, da li je samo jedan član porodice zaposlen, ili nema primanja. Da li je isto roditelj koji ima platu minimalca i onaj što prima 150.000 dinara. Kažete da je školovanje besplatno, pa kako kad i dani koji se provode u vrtiću se plaćaju.
Očekujete da će vam proći nova priča sa finansiranjem privatnih vrtića, da još novca izvučete od građana. Sve je samo laž i još jedna krađa. Ti privatni vrtići su dobar način da se zbrinu bogataši, žene fudbalera i tajkuna ih otvaraju kao pečurke a grad će ih dotirati novcem. Razmislite i zapitajte se da li bi mogli deo tog novca koji dajete za subvencije izdvojiti da deca u beogradskim obdaništima dobiju igračke da bi njihov dan bio veseliji.
Tooo Vučiću, šta će nam deca. Bitno je da idemo u Evropu, koja „nema alternativu!“ Nema veze ni što nas je sve manje, samo da je tebi i tvojim “doktorima“ i “masterima“ dobro, a roditelji će i dalje od svoje sirotinje kupovati igračke za decu u beogradskim vrtićima.
Za Korene
Ivanka Jović
