Gledam ovih dana kao građanin koga niko ne pita za ništa… Kažem li nešto, to obavezno ne bude nekom po volji, pa mi odgovore svašta. Doduše i ja pružam otpor, pa istom merom odgovaram. A da se i ja, a i ti što se barabar sa mnom budale po društvenim mrežama, priupitamo, šta će nam to, ne verujem da bi znali da odgovorimo. Ustvari znali bi itekako – mi smo Ajnštajni, mi smo Tesle, mi smo …. od nas niko bolje to ne zna. Evo, trenutno diže se neka ‘alabuka oko tzv. građanskih protesta (ako su oni građanski i spontani, ja sam Šarac – da vam ne pojašnjavam ko je taj ili Jabučilo, ako vam bolje zvuči). I opskurni likovi koji su na čelu, i opskurne i marginalizovane grupe, i đavo bi ga znao koji sve tu nisu okupljeni – hoće da nam bolju budućnost daju.
Nije mi jasno što tu potenciraju nekakvu hrabrost, koja hrabrost treba da podurlavaš po beogradskim ulicama, a vidim u jednom istom krugu, niti vidim borna kola, ni teško opremljenu žandarmeriju, ama bre, ne vidim ni policajca pozornika. Doduše izgleda i policija menja metodologiju rada, geometarski broje ove što se bune, i nije mi baš jasno šta tim brojevima postižu i jedni i drugi. Vrlo je prosto, obe strane lažu, samo što jedna strana laže TV kamerama, a druga geodetskim uređajima.
Ako ćemo pravo u Beogradu lupi dlan o dlan, ima da se okupi nekoliko hiljada dokoličara, još naglasi da ima neke džabalučine, da vidiš stampeda. Ma te „pobune“ mu dođu nešto svilene, te uveče, te tu i tu, nemoj slučajno da se muvaju oko vladinih zgrada, oko ambasada, oko nevladinih štetočina, koje ovoga reda nešto izgleda zajeba Tramp Srbin – kako mu jedno vreme tepasmo.
Pa i meni, kao prostom i obespravljenom penzioneru, koji ovom prilikom žestoko rizikuje da ga nazovu botom, teletabisom, ljudskom baljegom, i ko zna šta genijalcima može pasti na pamet, ne ide u glavu zašto ne idu i jajima, a ako neće jajima bar snegom, gađaju ambasade Amerike, Nemačke, Francuske i Engleske, valjda im one ljudske veličine što nose oko guše medenice, znaju ili treba da znaju, da svo zlo od njih potiče, i da oni da hoće mogu rešiti to.
Ajde da cenim kako su ljudi razumni, jedanput smo se kačili sa njima i loše prošli, al’ što ne idu na Skupštinu – da l’ je ne palismo i pokradosmo, zašto na TV Bastilju, jer provaljivasmo i direktora izudarasmo, zašto na Vladu ne kurdišu, a bogami i na policijske stanice mogu da ih kao nekada razoružaju, vidiš da se i oni zavukli u mišje rupe, u strahu od žestokih braće Trifunović koji su kadri i megdan deliti.
Ma ljudi i ne šalim se ja ovde uopšte, nego prosto ne razumem ovo, kako jedni za drugim ustaju gradovi spontano, da se bune, a kakva je to buna ako nema malo psovanja, čeputanja, gađanja, neke modrice, nekog iscepanog kaputa, bojim se da će policajci ovako vođeni zaboraviti šta treba da rade.
Sve mi se čini da nas neko u zdrav mozak, da ne kažem šta. Ne mogu da verujem da u Srbiji nema pametnih ljudi da reše stvar, nego ja na to ovako gledam:
– pametni, a alavi prišilibidžili se vladajućoj stranci kao što su se uvek heftali uz njih kad su bili na vlasti,
– oni što su nas jahali, a opet bi, smatram da i tu ima pametnih ljudi, ali su svoju pamet zloupotrebili, i uvek im Srbija nešto dužna za borbu i nije im isplaćeno, počev od onog bubnjara, zaključno sa onim bageristom i
– treća grupa pametnih ljudi je u dubokoj ilegali, zube ne beli, a ako ih obeli prve dve grupacije skaču na njih – čuvaju pozicije.
Nadam se da će vremenom ta treća grupa smoći hrabrost, naći sledbenike i vratiti nam dostojanstvo i postaviti Srbiju na mestu koje joj sledi.
Zvonko Prelić
Izvor: milanmilenkovic.com
