Velike tragedije prirodno rađaju poriv da se nešto učini. Da se pokrene akcija koja bi dovela problem bliže rešenju, da se umiri savest ili makar da se javnosti koja traži oštru reakciju i postavlja pitanje odgovornosti prikaže da vlast nešto radi. Dva nepovezana tragična događaja proteklih dana su doveli do veoma sličnih reakcija ministara. Nakon što je jedan dečak umro, posle lekarske intervencije koja nije bila adekvatna, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, a po njegovom nalogu i državni sekretari i direktori bolnica, krenuli su u kontrole u kojima se proveravaju uslovi lečenja, stanje opreme, kako se vodi dokumentacija, koje su najčešće komplikacije, da li ima dovoljno kadrova… U Srbiji zdravstvo ne postoji od juče, čak ni sadašnji ministar nije na tom mestu od skora. Logično se nameće pitanje ima li kontrola pre smrti? Bilo bi svakako zanimljivo videti da li će Ministarstvo objaviti nalaze ovih kontrola i šta će one pokazati o funkcionisanju onih kontrolnih mehanizama koji bi i inače trebalo da postoje.
Ako redovnih kontrola ima, hoće li vlast položiti račune zbog toga što nisu funkcionisale kako treba? Ako redovnih kontrola nema, zašto nisu uspostavljene. Ovaj slučaj neumitno podseća na primer kampanjskih kontrola u osvit predizborne kampanje. Krajem prošle godine je svečano promovisano krečenje i sređivanje toaleta u zdravstvenim ustanovama, koje je sprovedeno u postupku javne nabavke koji je obilovao nepravilnostima, a sve to uz najavu da će premijer lično proveriti da li je posao izvršen kako treba.
Sličan žalostan povod za oglašavanje dobio je i ministar unutrašnjih poslova. Nakon što se desilo ko zna koje po redu ubistvo koje nalikuje na obračun kriminalnih grupa, ministar Nebojša Stefanović poručuje „do kraja godine odstranićemo iz policije sve službenike koji su imali veze sa kriminalcima“ a kriminalcima i banditima „da im neće biti dozvoljeno da se obračunavaju na ulicama Beograd i Srbije“, aludirajući pri tom na „uvozni kriminal“ (iz Crne Gore).
Najzanimljiviji je de o izjave u kojem ministar Stefanović tvrdi „možda do sada nismo imali dokaza da ih sudski procesuiramo“ (misleći na policajce koji su u vezi sa kriminalcima), „ali će do Nove godine svi oni biti počišćeni iz policije“ i dodaje da će „država u to uložiti sva sredstva i aktivirati ceo državni aparat“. Ovde je pitanje ima li kontrole pre smrti još umesnije, ali je i odgovor izvesniji. Naime, ovo nije prvi put da su se isti akteri (ministar i njemu nadređeni, predsednik Vlade) oglašavali sličnim povodom. Bez obrazloženja, ali uz brojne insinuacije i medijski plasirane optužbe o povezanosti sa kriminalcima, u junu 2014. je premijer Vučić „u skladu s inicijativom ministra unutrašnjih poslova, a uz saglasnost direktora policije“ objavio smenjivanje svih šefova uprava u policiji. U januaru 2015. su mediji odreda „saznali“ da će ministar Stefanović „narednih dana narediti češljanje svih policijskih službenika sa ciljem da se dodatno sredi stanje u policiji“. U novembru 2015. je isti ministar poručio da „ima informacije da će se u narednih nekoliko dana ili nedelja voditi hajka protiv jednog dela zaposlenih u policiji, te da će se o njima plasirati izmišljene priče“, ali je odlučno poručio da „kriminalci neće ni raditi ni kadrovati u policiji“. Bez polaganja računa o tome šta je urađeno u prethodnim (najavljenim) akcijama „čišćenja“, ne može se proceniti ni da li se išta može očekivati od najnovije najave. Jedina relevantna stvar koja se dogodila u međuvremenu, jeste donošenje novog Zakona o policiji koji omogućava delotvornije unutrašnje kontrole. Političari na čelu državnih organa često traže izgovor za neuspehe u nedovoljnim ovlašćenjima. Međutim, ovaj put nije bilo posezanja za tim argumentom, valjda zato što bi to ipak bilo kakvo-takvo priznanje da nešto nije rađeno kako treba.
transparentnost.org.rs
