Uvek ću podsećati na medijske zakone koje je donela Skupština Srbije na predlog ministarstva za kulturu i informisanje i „medijske koalicije“ (UNS, NUNS, NDNV, ANEM i Lokal pres). Naravno, niko iz Južne i Istočne Srbije. Pisali zakon da sagledaju svoje interese, kakav narod, kakvi bakrači. Novinari, pogotovu. Odlučili, postoje dva javna servisa, RTS i RTV, ostalih nema a mediji moraju biti „privatizovani“. Iz budžeta gradova i opština ti „privatni“ mediji moraju biti finansirani sa sredstvima do 2% budžeta opštine/grada.
Šta ima veze što Ustav Srbije (član 20. stav 2) kaže: „Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smanjivati“? Pogasili/prodali lokalne medije a zabranili regionalne javne servise.
Šta ima veze što tamo piše (član 76.): „Pripadnicima nacionalnih manjina jemči se ravnopravnost pred zakonom i jednaka zakonska zaštita“? Pripadnici nacionalne manjine Južne i Istočne Srbije više nemaju gde da ostvare svoja prava, osim ako ne izdvoje dodatna sredstva. Pripadnici nacionalnih manjina u Vojvodini imaju RTV.
Šta ima veze (član 94.) što piše: „„Republika Srbija stara se o ravnomernom i održivom regionalnom razvoju, u skladu sa zakonom“? Finansijska sredstva iz Južne i Istočne Srbije će se izvlačiti, putem TV takse i budžeta Republike Srbije, i prosleđivati u Beograd i Novi Sad. Ravnopravnost do sada nezabeležena. Ponižavanju tu nije kraj, odredili su dogovorno da RTS taksa u Vojvodini bude 45 dinara a u ostatku Srbije 150 dinara!!! Naravno, RTS emituje obrazovni program a mi smo ovde malo više neobrazovani pa treba i više da platimo.
Zakon o regionalnom razvoju navodi 5 regiona pa i region Južne i Istočne Srbije. Pošto bi mu sedište bilo u Nišu, odmah smo precrtani. Niš služi za davanja, ne za uzimanje. Tu žive bogati ljudi. I dok će, po planu budžeta za 2016.godinu, RTV imati 2,3 milijarde prihoda i 1269 zaposlena od čega polovina su visokoobrazovani, Niš je dobio 70-tak novinara na birou rada i „pravo“ da plaća TV taksu, oko 400 miliona godišnje. Koliko je to milijardi iz regiona Južne i Istočne Srbije samo oni znaju. Ravnopravnost od koje boli glava.
Nije vredela ni „Medijska studija“ vlade Republike Srbije u kojoj postoje regionalni javni servisi. Ni odluke EU o postojanju regionalnih javnih servisa i njihovom finansiranju iz pretplate. Ne, njima to nije odgovaralo a kada im ne odgovara zakoni ne važe. Pa ni Ustav.
Ne postoji ni jedan član Zakona o regionalnom razvoju koji nije poništen medijskim zakonima. Ni jedan jedini. Ceo zakon je poništen. Pa šta? Valjda medijska koalicija zna šta je dobro za Srbiju.
Zar „privatizacija gradskog medija gradskim parama“ i pojava „privatna budžetska firma“ nije vrhunsko svetsko dostignuće? Zbog Ustava i nekog zakona da ne budemo nosioci ovih novih, fenomenalnih, pojava? Ni otpušteni novinari, ni novinari na minimalcu, ni novinari sa autocenzurom zbog mogućnosti ostanka bez posla, ni pojava partijskih biltena pod nazivom „novine“ nisu dovaljan razlog da odustanemo od takvog veličanstvenog zakona. To što nisu svi mediji privatizovani, što se vlasnici mnogih medija ne znaju, što su mnogi gradovi nestali sa medijske scene Srbije, što fakultet za komunikologiju i novinarstvo u Nišu više nema svrhe, jer nemaju se gde zaposliti, sve to je sitan razlog za ovakvo savršenstvo od zakona.
Nemamo pare za JKP „Gorica“, nemamo pare za protivgradne rakete, nemamo pare za sve živo, ali za „medije“ mora da ima. Makar se svi okrenuli naopačke. Izdvajamo za „projekte“ više od Republike, više od Beograda, više od Novog Sada. Može nam se, industrija cveta, nema nezaposlenih kao kod njih, prosek primanja fantastičan. Pa zašto da ne udelimo koju paru više?
Tako je Niš, i ceo region Južne i Istočne Srbije, veličanstveno prošao u primeni novih medijskih zakona.
• 70-tak radnika NTV ostalo bez posla.
• Ove godine u budžetu predviđeno oko 90 miliona za „projektno“ finansiranje medija.
• Oko 400 miliona ode iz Niša na TV taksu.
• Preko budžeta Republike Srbije još odvajamo za javne servise.
• Ako želimo Filmske susrete na TV, još moramo platiti.
• Ako želimo Nišvil na TV, još moramo platiti.
• Ako želimo Turističku ponudu Niša da prikažemo, još moramo platiti.
• Ako želimo program na jezicima nacionalnih manjina, još moramo platiti.
• Ako želimo program za osobe sa invaliditetom, još moramo platiti
• Šta god poželimo još treba da platimo.
Zahtev dela niških novinara i UPSS-a je da se suma smanji na 20 miliona i postave jasni kriterijumi podele. Od grada nema odgovora. Javio se UNS, „ne smanjivati finansijska sredstva za projekte, treba povećavati“! Nišlije, još treba da dajete. Još, još, još.
Da li će nekom našem političaru pasti na pamet da su malo preterali sa tim uzimanjima iz Niša? Trenutno svi slave pobedu na izborima, jedni što imaju najviše glasova, drugi što su prešli cenzus. Iskreno, ko od njih sme svom šefu stranke da predloži izmenu medijskih zakona? Nišlije mogu takođe da slave, postali su mnogo značajni. Svi računaju na njihove pare.
I još jedno pitanje za moje Nišlije. Šta mislite, da li bi bilo OK da mi date pare da kupim neku televiziju i malo preko toga? Onda da mi kroz „projekat“ date još toliko da imam za plate svih zaposlenih za godinu dana i malo preko toga. Naravno, da mi pokrijete sve troškove, internet i ostalo, i malo preko toga. I meni platu od 1.000 evra mesečno i malo preko toga. Da li bih ja bio uspešan biznismen?
Milosav Jukić, član Udruženja predsednika skupština stanara
