Sećate li se onog filma „Ima li pilota u avionu“ (Airplane!) koji je parodija na filmove o avionskim nesrećama? Taj film je proglašen za najsmešniji film svih vremena. (1*)
Da li je srpski ministar vojni hteo da se našali sa svojim narodom kada je nedavno izjavio (i ostao živ – prim aut.) da će srpska avijacija kada bude dobila šest MIG-ova od Rusije imati za njih čak tri pilota! Jer kako ministar reče za Blic; „Kada stigne šest ruskih „migova“, imaćemo ukupno sedam jednoseda, a toliko imamo pilota. Dobro je da svako ima svoj avion jer će tako poznavati letelicu u dušu“. (2*)
Ne treba viša matematika da bi se izračunalo, Vojska Srbije (VS) sada ima četiri MIG-29 i kada stignu ovih šest iz Rusije to je deset MIG-ova, a pilota ima sedam, znači nedostaju tri pilota te iz toga sledi zaključak da će tri MIG-a leteti bez pilota!
Da li ministar vojni treba da poznaje neke norme u vojsci, ili ne, to sada i nije toliko bitno, ali neko je morao da ga upozna da svaki avion mora da ima 3 (tri) pilota koji na njemu lete – to je norma g. ministre! Kako se vrše borbena dežurstva sa jednim pilotom nije poznato, ali sa tri pilota sigurno može, a o izvršenju borbenih letova i da ne govorimo. Šta će se desiti kada dva od sedam pilota budu odsutni zbog godišnjeg odmora ili se (ne daj Bože) razbole?
Ne mogu da sakrijem lično razočarenje u činjenici da VS ne može da obezbedi dva do tri pilota po jednom MIG-29, nego ministar to pravda stanjem iz 2012. godine kada je leteo samo jedan MIG-29. Od tada do danas iz Vojne Akademije (VA) izašlo je pet generacija oficira koje su mogle dati potreban broj pilota ukoliko je Ministarstvo odbrane imalo viziju za budućnost vojne moći Srbije.
U bliskoj prošlosti Vojska Jugoslavije je imala Upravu avijacije u kojoj je radilo 10 do 12 viših oficira stručnih da kreiraju misiju i viziju ratnog vazduhoplovstva. Takozvanom reformom VS Uprave vidova, rodova i službi kao najstručnijeg dela vojske su ukinute čime je naneta ogromna šteta vojsci i njenoj struci.
U kontekstu pređašnje izjave ministra Đorđevića o broju pilota može se zaključiti da je najava premijera Vučića, prilikom posete Belorusiji, o poklonu osam aviona MIG-29 bio marketinški trik ili „šarena laža“, jer čemu ti avioni kada nemamo pilote za njih? Bilo bi neozbiljno za jednu ovako ozbiljnu državu i njenu vojsku da 11 aviona leti bez pilota!
U pomenutom intervjuu ministar iznosi stav vlade Srbije da neće biti vraćen redovni vojni rok i obrazlaže; „To bi nas skupo koštalo u ovom trenutku, pogotovo što možemo da se oslonimo na profesionalnu vojsku. Procena je da bi nas vraćanje obaveznog vojnog roka koštalo 70 milijardi dinara i trajalo bi nekoliko godina”.
Brojno stanje VS je nedovoljno za potrebe Srbije koja je danas suočena sa bezbedonosnim rizicima u svom okruženju koji mogu svakog časa da prerastu u ratni sukob, te je zato potrebna brojčano jača vojska opremljena savremenim naoružanjem i vojnom opremom. Ukoliko bi se brojno stanje povećavalo daljom profesionalizacijom to bi bilo skuplje nego uvesti redovno služenje vojnog roka, a o pogodnostima nakon služenja vojnog roka ne treba ni govoriti. Imali bi obučen kadar za ratni sastav VS (rezerva) i spreman narod za odbranu države.
Profesionalizacija kakva je danas u VS je čist promašaj i ne daje željene rezultate. O tome je govoreno na protestima Vojnog sindikata Srbije (VSS) i u tom pravcu se ništa nije promenilo. U prilog pravdanja profesionalizacije i odbrani teze zašto ne treba redovni vojni rok Srbiji ministar navodi:
„Takođe, ne treba zaboraviti da Ustav dozvoljava prigovor savesti na vojnu službu i da je takoreći polovina poslednje generacije to iskoristila“.
Tačno je da Ustav Srbije dozvoljava prigovor savesti i on treba da ostane i dalje na snazi, ali taj član Ustava treba precizno regulisati zakonskim i podzakonskim aktima. Regrutima koji se opredele za redovno služenje vojnog roka dati određene benefite dok onima koji se pozivaju na prigovor savesti uskratiti to pravo i produžiti služenje vojnog roka. Ne smemo nikako zaboraviti da je redovno služenje vojnog roka prisilna radnja i da država ima pravo da tu obavezu uredi kako njoj odgovara. U prošlosti je od prigovora savesti napravljena lakrdija zato što je tadašnja vlast pod uticajem zapadnih reformista tako htela i time nanela veliku štetu ukupnoj borbenoj moći Srbije, a uz to narušila ugled vojsci kao instituciji. S druge strane vidimo da interesovanje novih generacija da služe vojni rok raste, i potpuno odstupa od onog što ministar vojni izjavljuje.
Ministar dalje ukazuje da bi vraćanje redovnog vojnog roka bilo skupo za državu. S druge strane, svakodnevno se građanima Srbije preko medija plasiraju hvalospevi o napretku i boljitku u svim granama privrede, pa i u vojnoj industriji koja „doživljava novo zlatno doba“. (3*) Kako je moguće da nema novca za uvođenje redovnog roka i bolji standard u VS?
Ministar odbrane Hrvatske ima suprotno mišljenje i smatra da je profesionalna vojska skuplja od redovnog služenja, te zato od 2019. g. hrvatska vojska uvodi redovno služenja vojnog roka u trajanju od tri meseca. Mnoge države u Evropi imaju redovno služenje vojnog roka, iako su manje bezbedonosno ugrožene ili su u lošijoj ekonomskoj situaciji od Srbije: Kipar 25 meseci, Norveška 9, Belorusija 12-18, Moldavija 12, Grčka 9-12, Finska 8-11, Litvanija 9, Austrija 6, Danska 4, itd. Zašto se u Srbiji drugačije razmišlja i stalno traže opravdanja za stanje u vojsci koje je neodrživo?
U Srbiji se sprovode razna namenska kvazi istraživanja od isto takvih istaživačkih organizacija sa ciljem obamanjivanja javnosti. Jedno takvo istraživanje izneto u javnosti je da 73% građana Srbije ne želi da ratuje za KiM.
Na to „istraživanje“ ministar zaključuje; „Mi vodimo odgovornu i miroljubivu politiku. Nama ne treba to iskustvo, posle svega što smo proživeli tokom devedesetih godina. U svetu nas posmatraju kao partnera i tako nas i prepoznaju. Kao što je i premijer rekao, briga za naše ljude je i obaveza naše države gde god da se oni nalaze i zato je poruka za njih da ostanu tamo gde jesu i da ništa ne brinu“.
Lepo sročeno i u političkom žargonu rečeno: mi nećemo da ratujemo, a Srbi na KiM ne treba da strahuju za svoju bezbednost čuvaće ih, verovatno, „Vojska Kosova“.
Zar nije najveća garancija da nećemo ratovati upravo jaka srpska vojska? Od rata se suprotna strana odvraća snažnom vojskom, a mi jesmo u bezbednosnom riziku i okruženi smo državama koje se naoružavaju i u kojima je prisutan NATO. Šta ako oni hoće da ratuju uprkos tome što mi nećemo, gospodine ministre? Zato nam je potrebna snažna i jaka vojska kao faktor odvraćanja od rata, a kada to ostvarimo tek tada ćemo moći da živimo u miru i vodimo „odgovornu i miroljubivu politiku“ – kako rekoste.
I, na kraju, o jednom obećanju ministra Đorđevića i premijera Srbije:
„Želimo svima da omogućimo da bolje žive, ne samo vojsci, nego policiji, zdravstvenim radnicima i drugima… I premijer Aleksandar Vučić je najavio da vojsku već ove godine očekuju bolja vremena. Naš stalni zadatak je borba za bolji standard svih naših građana“ – poentirao je ministar.
Međutim sastanak VSS sa ministrom odbrane održan 18. marta 2017. nije potvrdio obećanja koja su dali ministar i premijer, jer na tom sastanku nisu postignuti nikakvi dogovori o poboljšanju standarda zaposlenih u VS. (4*)
Da li će se nešto od datih obećanja ostvariti u bliskoj budućnosti – živi bili i dočekali, držimo ih za reč!
Žarko Pecić
www.fsksrb.ru
____________________
Reference:
(1*) mojtv.net/film/8209/ima-li-pilota-u-avionu.aspx
(2*)www.blic.rs/vesti/politika/intervju-ministar-zoran-djordevic-necemo-vracati-vojni-rok-vojska-ce-sacuvati-mir/hl6zlx0
(3*)http://www.pravda.rs/2017/03/20/napokon-srpska-vojna-industrija-dozivljava-novo-zlatno-doba/
(4*)insajder.net/sr/sajt/vazno/3674/Vojni-sindikat-Bez-dogovora-sa-ministrom-sastanci-sa-svim-predsedni%C4%8Dkim-kandidatima.htm
