Ima li pozitivnih posledica prodaje Komercijalne banke

Da li je prodajom Komercijalne banke ugašeno partijsko bankarstvo u Srbiji

·  Prodaja Komercijalne banke može da bude otrežnjujući trenutak, svojevrsno spasavanje, kada se u Srbiji polako, ali definitivno, gasi partijsko bankarstvo zaodenuto državnom tapijom.

· Nije tačno da je Srbija prodajom Komercijalne banke izgubila bankarski suverenitet! Domaći bankarski suverenitet izgubljen je još 2002. kada je Mlađan Dinkić, tadašnji guverner Narodne banke Srbije, jednim potezom ugasio četiri tadašnje najveće domaće banke (Beobanku, Jugobanku, Invest banku i Beogradsku banku)

·  Ko je branio vladi Srbije u vođenju ekonomske politike da preko Komercijalne banke podstiče projekte malih i srednjih preduzeća ako to već neće „domaće“  banke sa stranim kapitalom? Niko.

·  Već decenijama u Srbiji ne postoji monetarno podsticanje mera ekonomske politike

Konačno je, po mnogima žurno i bez velike potrebe, prodata Komercijalna banka. Jedna od poslednjih državnih banaka sa tržišnim učešćem od oko 11 procenata. Kupila ju je slovenačka Nova ljubljanska banka (NLB). Tačnije, za državni paket akcija od oko 83 odsto, ta banka, u kojoj država Slovenija ima četvrtinu plus jedna akcija, a ostatak drže Amerikanci (Slovenija je vlasnik 25 odsto akcija banke, dok sa oko 62 odsto akcija akcionara upravlja banka Melon iz Njujorka)  i još neki manje-više (ne)poznati vlasnici, Srbija će krajem ove godine dobiti nešto više od 450 miliona evra.

Malo ili – taman onoliko koliko je kupac hteo da plati? Istina je obično negde na sredini. Prodavcu malo, kupcu – previše. Čini se, ipak, ako je suditi po meritornim procenama, to je – to. Srbija time ostaje bez najveće državne banke, koja je posle nekoliko godina gubitaka, zbog čišćenja bilansa od loših plasmana, lane napravila zavidan profit od 73 miliona evra.

Hoće li građani namiriti stare gubitke Komercijalne banke

Upravo je taj iznos bio povod da mnogi zavape – zašto prodajemo banku koja će se, samo pri tolikom profitu, novom vlasniku otplatiti za nešto više od šest godina.

Da. Tako kaže prosta računica. No, ko garantuje u zemlji Srbiji, gde su listom sve državne banke propale, jer su njima upravljali „provereni“ partijski kadrovi, da bi i narednih godina Komercijalna banka odbacivala zaradu od više desetina miliona evra? Niko!

Zato, svima, kojima je preko glave patriotskih pokliča o nepotrebnoj prodaji Komercijalne, ovaj potez vlade, kao gazde, može da bude otrežnjujući trenutak, kada se u Srbiji polako, ali definitivno, gasi partijsko bankarstvo zaodenuto državnom tapijom.

U ovo vreme dobro obavljenog posla ne priča se, međutim, o sudbini svih oni gubitaka, čak oko 100 miliona evra, koje je Komercijalna banka imala nekoliko godina unazad. Šta s njima? Hoće li i njih preuzeti novi vlasnici ili će ih, što je verovatnije, namiriti građani Srbije, baš kao i za ostale nedavno ugašene banke poput Agrobanke, Privredne, Univerzal banke…? Rizik lošeg rada menadžmenta Komercijalne banke snosiće, ubuduće, njeni novi akcionari, a ne građani Srbije, kojima je preko glave plaćanja cehova partijskih stručnjaka i bankara.

Nema racionalne računice u prodaji banke

Dr Đorđe Đukić, profesor bankarstva na Ekonomskom fakultetu u Beogradu: „U uslovima kada vlada Srbije nema problema sa budžetom i kada ne postoje problemi servisiranja spoljnog duga pregovaračka moć je apsolutno bila u rukama vlade i monetarne vlasti i nije bilo vreme da se banka prodaje. Apsolutno nema racionalne računice u prodaji banke i država od toga nema koristi. Uz to, Srbija će kao ljuska na okeanu biti prepuštena odlukama centrala  stranih banaka koje će štiti svoj interes kao što je i do sada bio slučaj.

:::::::::::::::::::::::

Čuju se, opet, žalopojke kako prodajom ove, najveće banke, Srbija definitivno gubi bankarski suverenitet! Da li je moguće? Srbija gubi bankarski suverenitet na tržištu na kome već tri četvrtine drže „naše“ banke sa stranim kapitalom. Divan eufemizam koji je dobro otupeo oštricu dežurnih zakerala kako smo sve prodali, pa i bankarski sistem, koji će s poslednjom prodajom Komercijalne produbiti ponore ukupnog bankarskog, pa i monetarnog suvereniteta.

Srbija odavno izgubila bankarski suverenitet

Domaći bankarski suverenitet izgubljen je još 2002. kada je Mlađan Dinkić, tadašnji guverner Narodne banke Srbije, jednim potezom ugasio četiri tadašnje najveće domaće banke (Beobanku, Jugobanku, Invest banku i Beogradsku banku), a na njihovo mesto netom došle su „domaće“ banke sa stranim kapitalom.

::::::::::::::::::::::::

Odustati od prodaje banke

Saša Radulović, bivši ministar privrede, iz  stranke „Dosta je Bilo“ ističe: „Umesto što Komercijalnu banku u bescenje prodaje slovenačkoj NLB, naslednici Ljubljanske banke koja je u Jugoslaviji ojadila milione porodica (a u kojoj država Slovenija ima udeo od 25%), Vlada Srbije treba da se ugleda na sve ekonomski uspešne zemlje Evrope i krene u proces profesionalizacije i departizacije Komercijalne banke, nakon čega bi je izvela na inostranu berzu, zadržavajući u njoj značajan državni udeo i zlatnu akciju. Upozorićemo vladu Srbije da je prodaja Komercijalne banke akt izdaje nacionalnih interesa, te zahtevati da vlada Srbije od nje odustane.

::::::::::::::::::::::::

Ta priča o prodatom suverenitetu utoliko je jadnija i tužnija u zemlji Srbiji, jer se u njenim novčanim kanalima decenijama valjaju, paralelno, ogromne sume evra, dolara ili franaka. Po nekim, veoma opreznim procenama, taj naš devizni podbilans čak je i veći od dinarskog kojim upravlja Narodna banka Srbije. Naš mučni dinar već više od pola veka nije suvereno, iako ustavno, sredstvo plaćanja. Opstajemo, jer menjamo dinar za njegovo veličanstvo evro i nismo zbog toga manje Srbi, ali ćemo, prodajom Komercijalne, izgubiti još jedan deo atributa suverenosti.  Da nije reč o ozbiljnom poslu sve ostalo bilo bi – smešno, pa onda i tužno.

Vladi, kojoj se mnogo toga može zameriti, spočitava se da je prodajom Komercijalne banke ispustila iz ruku i moćnu polugu za monetarno podsticanje mera ekonomske politike. Koje i čije ekonomske politike?

To zemlja Srbija, osim pre jedno šezdeset – sedamdeset godina, pa i duže, nema u nekom suvislom i zvaničnom obliku. Samo smernice, poput razvoja novih tehnologija, izvoza, saobraćaja, proizvodnje hrane… A ni toga se ne pridržavamo. Nego su nam sve oči uprte u strane investitore koji nigde, pa ni kod nas, neće pokrenuti razvoj i industrijski oporavak zemlje.

To je, konačno, posao nekakve razvojne banke, ali, ovakvi kakvi jesmo „bankari“, čak i da smo je kojim čudom i napravili, transformacijom fondova za razvoj – lošim radom bi je već, kao i sve dosadašnje državne banke, poslali u stečaj.

Razvoj privrede  je posao vlade i države, a ne banaka

Ko je, konačno, branio vladi u vođenju nekakve ekonomske politike da preko Komercijalne banke podstiče projekte malih i srednjih preduzeća ako to već neće „domaće“  banke sa stranim kapitalom? Niko. A sada se, eto, vajkamo što s njenim otuđenjem gubimo tu šansu. Šansu koju nismo ni imali, jer se Komercijalna banka, iako domaća, nije u svojoj kreditnoj i poslovnoj politici, naročito blagonaklono odnosila prema srpskim klijentima. Naprotiv. I što bi to radila?

Tabaković: Ne treba prodavati Komercijalnu banku

Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković rekla je 19. februara Tanjugu: „Ne bi trebalo privatizovati Komercijalnu banku već je, kao i Poštansku štedionicu, zadržati u državnom vlasništvu. Da se ja pitam Komercijalnu banku ne treba prodavati jer je država pokazala da ume da bude odgovoran vlasnik banke. Ali ja sam guverner, nisam akcionar banke i ne pitam se o njenoj prodaji.  Odluka o prodaji Komercijalne banke je na strani države i ne očekujem da neko zbog mog stava promeni odluku ili da se naljuti.“

::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Razvoj privrede nije prevashodan cilj banaka, pa ni Komercijalne banke, već vlade i države. Banke su specijalizovane trgovine, pre svega, tuđim novcem. Njihov cilj je da svojim ulagačima i vlasnicima omoguće profit. To se, kod nas, često bagatelisalo, pa su partijski bankarski kadrovi više vodili računa o svojim, ličnim, grupnim i stranačkim interesima uništavajući sve što je bilo pod državnom kapom. Naravno – bez ikakve odgovornosti. O tome svedoče nedavne oslobađajuće presude sudova za rukovodstva Privredne i Univerzal banke.

Šta reći na kraju?

U takvim okolnostima – prodaja Komercijalne banke dođe kao spas da se žuljajući kamičak iz tesne cipele države, konačno odstrani, a briga o povelikom novcu, pre svega u vidu 1,6 milijardi evra devizne štednje, prepusti onima koji to, ipak, bolje znaju od nas i čiji menadžeri nisu visoki partijski činovnici stranaka na vlasti.

A mi ćemo kao dobri dužnici i dalje plaćati visoke kamate na zajmove, kao i do sada, pa  i u Komercijalnoj banci, ali, eto svetogrđa, ona će u Srbiji raditi pod zastavom „dežele“ ispod Triglava ( a biće uistinu u vlasništvu američkih bankara).

::::::::::::::::::::::::

Narodna banka može stopirati prodaju banke

Branko Pavlović, advokat i konsultant koji se posebno bavi pitanjem privatizacija: „ Prodajom Komercijalne banke Srbija se odriče finansijskog suvereniteta, jer bi (ukoliko dođe do ove transakcije) imali jednocifreni procenat učešća domaćih banaka na našem bankarskom tržištu. Objektivno postoje razlozi da se kupac Komercijalne banke slovenačka NLB oceni kao rizičan partner, posebno kada se ima u vidu cena po kojoj se banka prodaje. Narodna banka Srbije bi po zakonu bila ovlašćena da stopira tu transakciju. Ona ima ovlašćenje da kaže – ne, ova transakcija sa tim kupcem nije dozvoljena u Srbiji! I tu vlada Srbije ne može ništa“.

::::::::::::::::::::::::

* Nekadašnji urednik Ekonomske rubrike lista „Politika“

Slobodan Kostić
Izvor: izmedjusnaijave.rs