Danas je Svetski dan socijalne pravde. Kako on izgleda u Srbiji?
Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je skoro 20 odsto građana u riziku od siromaštva a skoro svaki treći građanin ili građanka u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti. Podaci Unicefa govore da je svako peto dete u Srbiji u riziku od siromaštva.
Najsiromašnijim građanima Srbije potrebna su čak tri iznosa novčane socijalne pomoći da bi bili tek na granici rizika od siromaštva. Uprkos ovim podacima, pojedini donosioci odluka u Srbiji nisu bili srećni kad su nedavno čuli projekcije siromaštva Unicefa, prema kojim 800.000 ljudi 2023. godine nije zadovoljilo osnovne životne potrebe, rekla je na prošlogodišnjim „Majskim susretima“ Inicijative A 11 psihološkinja i istraživačica u Fondaciji „Centar za demokratiju“ Sarita Bradaš.
Koja porodica može da preživi sa 700 dinara dnevno?
Oni koji steknu svojstvo korisnika novčane pomoći imaju materijalnu podršku u iznosu od 11.674 dinara mesečno u 2024. godini, što je, ilustracije radi za svega 229 dinara više nego u 2023. godini, odnosno 389 dinara dnevno. Ovu pomoć radno sposobni mogu da dobijaju najviše tokom devet meseci u godini.
Prema obračunu iznos socijalne pomoći za tročlanu porodicu iznosi 21.013 dinara. Prema Zakonu o socijalnoj zaštiti, iznos socijalne pomoći se usklađuje sa indeksom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci, na osnovu statističkih podataka, dva puta godišnje, 1. aprila i 1. oktobra.
Prema podacima A11, korisnika socijalne pomoću u Srbiji ima oko 170.000, odnosno preko 70.000 porodica. Svi oni moraju da „ispunjavaju rigorozne uslove kako bi uopšte ostvarili pravo na ovu sumu, iako je očigledno da novčana socijalna pomoć nije dovoljna ni za preživljavanje, a kamoli za život u dostojanstvu“, navodi se na sajtu ove organizacije.
U izveštaju ove organizacije može da se vidi koliko je siromaštvo u Srbiji razorno: „Pričali smo sa ženom koja ne može da ostvari pravo na pomoć jer je njen suprug imao prihod – pre godinu dana. Nema za dohranu za decu, već im daje šećer i vodu. Čuli smo da ljudi jedu puževe da bi preživeli. Zakon o socijalnoj karti je ubrzao sve nelogičnosti i nepravde sistema i socijalne radnike suočio sa notifikacijama koje konstantno dobijaju, a koje moraju da reše i nemaju vremena za teren, da zapravo vide kako neko živi i da li (ne) zaslužuje socijalnu pomoć. Poručivali su da nam je ovaj zakon potreban da bi pomoć bila pravednije raspodeljena, a ukoliko je broj korisnika za dve godine pao za 44.000, zašto iznos novčane socijalne pomoći nije srazmerno veći?“, rekao je tom prilikom Uroš Ranđelović iz Inicijative A 11.
Foto: Mašina
Može li se od toga živeti?
Teško, imajući u vidu da je prosečna potrošačka korpa za oktobar 2024. godine iznosila 105.184,13 dinara, a da je minimalna – ona koja ne predstavlja statistički relevantan podatak jer se od nje ne može preživeti – 54.565,17 dinara.
Socijalna pomoć, dakle, za tročlanu porodicu ne pokriva ni polovinu minimalne potrošačke korpe. Taj iznos ne pokriva ni minimalna zarada od 53.592 dinara koju, prema nezvaničnim procenama sindikata, prima preko 300.000 zaposlenih u Srbiji.
Kako su nakon pregovora o minimalcu izjavili iz ASNS: „Po najoptimističkijem scenariju minimalna potrošačka korpa početkom 2025. iznosiće oko 60.000 dinara, a najčešća minimalna zarada biće 53.592 dinara, oko 6.000 dinara manja. Toliko o uspešnim pregovorima i velikom radničkom dostignuću.“
Kako su ranijih godina upozoravali iz Inicijative A11, prosečno domaćinstvo u Srbiji iz meseca u mesec ne može svojim primanjima da pokrije potrošačku korpu, šestina celokupne lične potrošnje porodičnog budžeta pokriva komunalije, dok su ovi troškovi su kod materijalno ugroženih domaćinstava još veći, neretko opterećeni dugovima, uvećanim za kamate.
„Mnogi naši sugrađani, stanovnici neformalnih naselja, osobe u situaciji beskućništva, mesečno raspolažu sa značajno nižim sumama za preživljavanje. Nemaju pristup higijenskim sredstvima, namirnice poput voća ili slatkiša su luksuz, što predstavlja i sveže meso, mleko, jogurt i drugo što se ubraja u osnovne prehrambene namirnice za srpsku porodicu. Okolnost da mnogi od njih nemaju ni pristup električnoj energiji, niti mogućnost da čuvaju kvarljive namirnice, preživljavanje čini još težim.“
Svetski dan socijalne pravde, koji se od 2007. svake godine globalno obeležava 20. februara, proglasile su Ujedinjene nacije kao dan kada se ističu napori međunarodne zajednice u borbi za iskorenjivanje siromaštva, promociju veće zaposlenosti i dostojanstvenog rada, ravnopravnosti polova i pristup socijalnom blagostanju i pravdi za sve.
I.P.
