Piše: Aleksandar Arsenijević
U krivičnom zakonu, blagopočivše, Juge postojao je član koji se odnosio na nešto što su zakonodavci nazivali uznemiravanje javnosti. Ukidanje ovog krivičnog dela podjednako je olakšalo život, ne samo oponentima, već i srbistanskim vlastodršcima i njihovim lakejima, koji u javnosti mlate šta im je volja, izazivajući, nekažnjeno, strah i paniku međ’ Srbistancima.
Evo, uzmimo kao primer člana dinastije što krka babe, koji je pred nadolazeće izbore poručio srbistanskim penzionerima, od kojih najveći deo, bukvalno odričući se od mnogo čega, preživljava od penzije do penzije, da ako ne glasaju za gospodara Vučića mogu da se pozdrave sa mizernim penzijama, za koje su rmbali četiri i kusur decenije.
A kada nekom, u nastojanju da sebi i svojima obezbediš zonu komfora u gospodarevom debelom crevu, kažete da će ostati bez sredstava za preživljavanje, šta je to nego izazivanje panike i straha?! Kako bi to drugačije moglo da se nazove osim otvorenom ucenom, koja bi, da je pravde i zakona, morala da na neki način bude sankcionisana, zbog čega bi morala da reaguje i državna tužiteljka. Samo što, na našu žalost i radost vlastodržaca, na čelu srbistanskog tužilaštva obitava mitsko biće koje se ređe ukazuje nego Gospa u Međugorju.
Ali, kada se u obzir uzme činjenica da je ovo Srbistan, zemlja ponosnog naroda koji vekovima zulum trpeti (ne)može, onda je svaka dalja priča izlišna. Naročito ako se u vidu ima da se na širenju svakojakih strahova i panike, uz najrazličitije vrste ucena, temelji politički koncept ljubljenog, sveznajućeg i svemogućeg srbistanskog vođe i njegove nazadne bratije. Nismo li se, uostalom, u to uverili ovih dana kada je krenuo juriš na brašno, šećer, ulje i naravno toaletni papir? Ali, budite načisto sa tim da je vladavina strahom patentirana mnogo pre gospodara Vučića i njegove nazadne dužine, koji su je samo prilagodili datom trenutku i narodu srbistanskom. Stoga, nemojte da ste na kraj srca kada vam, ovih dana, pozvone na vrata ili vas pozovu telefonom sakupljači sigurnih nazadnjačkih glasova.
Nema sumnje da se mnogo njih rukovodi interesima, koji ne priznaju ni sramotu, ni stid, ni moral, ali i da je mnogo više ucenjenih i uplašenih, koji vrlo dobro znaju kako se preživljava u Vučićevom ekonomskom tigru, ali su zbog strahova i ucena odbacili i pljunuli na nešto što se naziva ljudskim dostojanstvom.
Nije li, uostalom, sav taj naš čemer i jad, do tančina, sažeo autor u nedavnoj objavi na društvenim mrežama:
– Prijateljica učestvuje u naprednjačkoj kampanji sigurnih glasova. Kaže, mora zbog posla, smeši joj se bolje radno mesto. Pitam, sutra kada ti budu tražili da legneš sa nekim bizgovom, zbog posla, hoćeš li morati?
Evo je, ljuta, ćuti…
