Agencija za sprečavanje korupcije, koja vodi evidenciju o imovini i prihodima državnih funkcionera, toliko retko proverava podatke da je imovinu najvećeg broja aktuelnih
ministara, predsednika skupštine Ivice Dačića i predsednika Republike Aleksandra Vučića poslednji put kontrolisala pre čak sedam godina. Postupci vanredne kontrole koje je Agencija pokrenula za dvojicu ministara – Ratka Dmitrovića i Sinišu Malog u toku su već četiri godine (Dmitrović je bio direktor „Večernjih novosti“ kada je kontrola pokrenuta, a Mali gradonačelnik Beograda).
A koliko su pouzdani registri imovine o kojima brine Agencija najbolje ilustruje podatak da se njihovi podaci ne slažu čak ni sa drugim zvaničnim javnim bazama podataka, kao što je katastar.
Tako se podaci ova dva državna registra, Agencije za sprečavanje korupcije i katastra nepokretnosti, već sedam godina ne slažu ni kada je u pitanju imovina Aleksandra Vučića. Po katastru, Vučić poseduje dva stana od 118 kvadratnih metara i od 30 kvadratnih metara, dok je na sajtu Agencije veći stan izbrisan iz imovinske karte još 2014. godine.
Iako su mediji pre pet godina pisali da nije jasno čiji je taj veći stan, Agencija nije učinila ništa da bi proverila podatke i tačno ih prikazala. Reč je o stanu na Novom Beogradu koji je Aleksandar Vučić dobio na korišćenje od države 1998. godine dok je bio ministar informisanja, a koji je kasnije otkupio. Vučić je za portal Krik rekao da je on 2013. godine stan poklonio bivšoj supruzi. Krik je objavio i ugovor o poklonu ovog stana.
Problem je i što jedini relevantan i po zakonu nadležan organ za evidenciju vlasništva nad nekretninama – katastar nepokretnosti, nije zabeležio prenos vlasništva već se stan u katastru i dalje vodi na ime Aleksandra Vučića.
Iako su ovu razliku u registrima još pre pet godina uočili novinari i o tome izvestili javnost, Agencija i dalje tvrdi da problema nema. Iz Agencije smo dobili informaciju da su oni izveštaje o imovini i prihodima predsednika poslednji put proveravali redovnom kontrolom pre sedam godina i da tada nisu utvrdili nepravilnosti.
„U postupku provere Izveštaja Agencija vrši upoređivanje podataka iz izveštaja sa podacima nadležnih državnih organa”, piše u odgovoru Agencije. Agencija je odbila da Pištaljci dostavi dokumenta o kontroli imovinskih kartica.
I imovinska karta ministra bez portfelja Novice Tončeva pokazuje da podaci Agencije osim što nisu upareni sa katastrom, nisu upareni ni sa Agencijom za privredne registre, koja takođe ne garantuje za pouzdanost podataka u svojim registrima. Tako se u poslednjoj imovinskoj karti Novice Tončeva ne može pročitati da je on vlasnik firme „Tončev gradnja”, iako je po podacima APR-a on jedini vlasnik te firme.
Agencija beleži podatke o imovini i prihodima Novice Tončeva od 2010. godine, kada je on
obavljao funkciju predsednika opštine Surdulica. Od 18 izveštaja o imovini Tončeva, u sedam je firma prijavljena dok u ostalim imovinskim izveštajima nije. APR u ovom periodu nije zabeležio nijednu promenu vlasništva „Tončev gradnje”.
Firma „Tončev gradnja” često pobeđuje u postupcima javnih nabavki, a svega četiri meseca pre nego što će Tončev biti izabran za ministra njegova firma dobila je posao od države. Ministarstvo zdravlja 15. juna 2020. godine na tenderu je izabralo „Tončev gradnju“ za posao krečenja i adaptacije toaleta u zdravstvenim ustanovama. Apsurd je da iako u imovinskoj karti Tončeva za 2020. godinu firma nije evidentirana ovaj posao jeste zabeležen u registru javnih nabavki u kojima učestvuju firme u vlasništvu funkcionera.
Imovinsku kartu Novice Tončeva Agencija je poslednji put kontrolisala 2012. godine i tada nije utvrdila nijednu nepravilnost.
Agencija za sprečavanje korupcije nije odgovorila na pitanje Pištaljke koja je svrha registara o imovini i prihodima funkcionera ako podaci u registru nisu tačni.
Imovinske karte funkcionera nastaju na osnovu pisane izjave funkcionera o tome šta sve poseduju i od čega zarađuju. Po zakonu, funkcioneri su dužni da osim za sebe dostave i podatke o svojim supružnicima, vanbračnim partnerima i maloletnoj deci. U Srbiji, za razliku od Crne Gore i Hrvatske podaci o supružnicima se ne objavljuju. Međutim, nije samo to razlika izmeću našeg registra imovine i onih registara koji su dostupni za funkcionere u regionu. Naime, u Hrvatskoj su javnosti dostupni i podaci o poslovima koje je funkcioner obavljao godinu dana pre stupanja na funkciju, ali i iznos njegove ušteđevine i način sticanja tog novca. U vezi sa nekretninama, u hrvatskom registru mogu se pronaći i podaci o katastarskoj parceli gde se prijavljeni objekat nalazi, kao i njegova tržišna vrednost. Javni su i podaci o poslodavcu i plati supružnika funkcionera, njegova druga primanja, subvencije, donacije i stipendije, kao i podaci o uzetim kreditima (iznos, datum uzimanja, rok otplate i slično). I za funkcionera i za njegovog partnera javni su podaci i o imovini vrednijoj od 4.000 evra, poslovni udeli u firmama i način sticanja tih udela.
Iako značajno bogatiji podacima, ni hrvatski registar ne garantuje istinitost podataka. Tako
su tek mediji otkrili šta sve poseduje ministar državne imovine Goran Marić, koji je potom smenjen jer nije prijavio svu imovinu.
Agencija za sprečavanje korupcije osim redovnih kontrola izveštaja o imovini i prihodima može, ukoliko posumnja u istinitost imovinskih kartica, da pokrene i vanrednu kontrolu. U slučaju aktuelnih ministara, bez utvrđenih nepravilnosti tu kontrolu prošao je Milan Krkobabić, a prošle godine započeta je vanredna kontrola imovine i prihoda ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović. Po imovinskim kartama objavljenim na sajtu Agencije ona je jedini volonter u Vladi.
Dnevni list Danas je još 2012. godine objavio da se ministarka odrekla državne plate jer prima platu kao profesor Megatrenda.
Platu od Univerziteta Megatrend dobijao je i bivši ministar prosvete Žarko Obradović. Pištaljka je još 2010. godine pisala o ovom sukobu interesa, jer je Obradović na čelu ministarstva koje izdaje licence fakultetima primao platu od privatnog fakulteta, a do danas se ni u jednoj imovinskoj karti Obradovića nisu našli podaci o ovom primanju.
Vanredna kontrola imovine i prihoda ministra finansija Siniše Malog i ministra za brigu o
porodici i demografiji Radomira Dmitrovića započete su još 2017. godine kada je Mali bio na gradonačelnik Beograda, a Dmitrović generalni direktor Kompanije „Novosti“. Nijedan od ovih postupaka nije dobio epilog jer su i posle četiri godine u toku.
Agencija je odbila da nam objasni zašto vanredne kontrole traju godinama. Ovo je njihovo obrazloženje: „Ukazujemo Vam na to da razlozi zbog kojih su i dalje u toku kontrola izveštaja o imovini i prihodima javnih funkcionera Radomira Dmitrovića i Siniše Malog ne predstavljaju opredmećene informacije koje su sadržane u postojećim dokumentima Agencije, kao i na to da se Zakon odnosi na one informacije kojima organ javne vlasti raspolaže, zbog čega Agencija nema obavezu da sačinjava nove dokumente da bi postupila po zahtevu tražioca”.
Podsetimo, Pištaljka je pisala o tome da su imovinu ministra finansija Siniše Malog istraživala dva beogradska javna tužilaštva – više i osnovno. Međutim, u oba slučaja predmet je obustavljen. Više javno tužilaštvo koje je ispitivalo Malog zbog sumnje na pranje novca, bez obrazloženja je odbacilo prijavu protiv njega, a Osnovno tužilaštvo je pokrenulo postupak zbog lažnog prijavljivanja imovine. Postupak je završen jer je Mali koristeći se institutom oportuniteta uplatio 200.000 dinara u dobrotvorne svrhe i tako izbegao dalju proveru.
Zanimljivo je da aktuelni ministar odbrane Nebojša Stefanović u svojoj imovinskoj karti
nema ubeleženu nijednu nekretninu, nijedan automobil te nikakvu drugu imovinu osim štednje u banci. Iako je bio glavni akter afere „Krušik” u koju je bio umešan njegov otac, to nije pobudilo ni najmanju sumnju u tačnost podataka koje je prijavio. Njegov izveštaj Agencija je kontrolisala 2013. godine i u okviru redovne kontrole utvrdila da nema nepravilnosti. Pre devet godina, kada je stupio na funkciju, Stefanović je posedovao četvorosoban stan i automobil „škoda oktavija“. Nije jasno šta se desilo sa imovinom koju je po ranijim izveštajima imao, a u poslednjem izveštaju je više nema.
Agenciju nije zainteresovala ni imovinska karta Branka Ružića koji je u javnosti kritikovan zbog skupocenog sata, a koji je 2013. godine i kažnjen zbog neprijavljivanja imovine. Gledajući njegove imovinske karte moglo bi se zaključiti da je značajno osiromašio otkako je stupio na funkciju. Tako je 2010. godine imao trosoban stan, tri godine kasnije petosoban stan, a od 2014. godine više ne poseduje nekretnine. Te 2014. godine, Agencija je kontrolisala njegovu imovinsku kartu i utvrdila da nema nepravilnosti.
U redovnim kontrolama Agencija je uočila nepravilnosti i izrekla mere upozorenja premijerki Ani Brnabić, Zorani Mihajlović, Siniši Malom, Tatjani Matić i Nenadu Popoviću. Ove mere nisu objavljene na sajtu Agencije, a ova institucija je odbila da ih dostavi Pištaljci tvrdeći da je zakonom propisano da je „javnosti dostupan samo podatak da li je protiv javnog funkcionera pokrenut postupak u kom se odlučuje o postajanju povrede zakona i ishod postupka”.
Agencija za sprečavanje korupcije nikada nije kontrolisala podatke iz imovinskih kartica petoro sadašnjih ministara: Anđelke Atanasković, Tomislava Momirovića, Maje Popović, Gordane Čomić i Darije Kisić Tepavčević.
Piše: Snežana Đurić
Izvor: Pištaljka
