Hoće li svako moći da igra ulogu medicinskog radnika, i da nas lišava naših prava gde god da se pojavimo samo zato što smo mu „zdravstveno sumnjivi“? Hoće li toplomer biti Kerber na svakom ulazu
Širi se mreža zdravstvenih ustanova?
„Doba korone“ nam je donelo još jednu novinu u svakodnevnom životu, a to je merenje telesne temperature prilikom pokušaja da uđemo u neku od javnih ustanova radi obavljanja nasušnih potreba. Na ulazima banaka, opština i drugih ustanova dočekuju nas portiri ili službenici obezbeđenja i beskontaktnim, infracrvenim termometrima, očitavaju našu telesnu temperaturu. Pored nametanja nošenja maski sumnjivog kvaliteta zaštite, nameće se i ova medicinska procedura, koja je nekada, zaista, bila samo u opisu rada medicinskih radnika (sve do pojave kućnih toplomera). Da li se to – da budem, s pravom, ironičan – širi i razvija mreža zdravstvenih ustanova i povećava broj „osposobljenih kadrova“ za procenu našeg zdravstvenog stanja?
Službenik banke umesto lekara
Do skoro to nije mogla biti javna mera, jer se mogla tumačiti kao zadiranje u privatnost (svako ima pravo da bude bolestan, a da to drugi ne moraju da znaju), koja diskredituje i zagarantovanu poverljivost podataka na relaciji lekar -pacijent. Zašto, onda, lekar da čuva tajnu o eventualnoj bolesti svog pacijenta, a Mika Mikić, službenik banke, da otkriva da mu prvi komšija ima temperaturu i, naočigled brojnih prisutnih, da mu ne dozvoljava da uđe u banku i podigne novac, jer je „bolestan“? Ali Mika Mikić nije kriv, niko ga nije obavestio da povišenu telesnu temperaturu čovek može da ima ne samo zbog korona virusa, već i iz drugih razloga, na primer, kao reakciju na razne infekcije u organizmu (ali, avaj, visoka temperatura ne mora ukazivati na infekciju!), na povrede ili stanja poput artritisa, hipertiroidizma, pa čak i na neke oblike raka, ali i da nije baš svaki trenutak pogodan za merenje telesne temperature.
Kad se meri telesna temperatura?
Medicina kaže da telesnu temperaturu kod odraslog čoveka treba meriti tek dvadeset minuta do pola sata nakon jela, pušenja, konzumacije toplih ili hladnih napitaka, a tek nakon sat vremena ako ste imali fizičku aktivnost ili se tuširali toplom vodom. Da li su u svakodnevnim aktivnostima svi ti uslovi ispunjeni?
Takođe, prilikom tumačenja izmerene temperature treba znati da se ona menja tokom dana, bilo da smo bolesni ili zdravi. Najniža je rano ujutru, između četiri i šest, a najviša rano uveče između šest i osam sati. Osim od doba dana i našeg zdravstvenog stanja, temperatura tela zavisi i od temperature vazduha, ali i od naših fizičkih aktivnosti. Tako, na primer, ako je temperatura vazduha 20 stepeni celzijusovih, temperatura našeg trupa biće oko 37, ruku 28, a nogu 31°S, dok će nam usled jakog mišićnog naprezanja porasti i za dva stepena. Telesna temperatura je, takođe, veoma osetljiva na nivo hormona i kod žena može biti neznatno povišena u periodu ovulacije ili menstruacije.
Telesna temperatura će skočiti kad jedemo ljuto, dok vežbamo, žustro obavljamo neke aktivnosti, čak i kad lažemo, a opašće dok mirno gledamo omiljenu TV seriju, odmaramo se…
Ako se isključe svi potencijalni uzroci povišene telesne temperature organskog porekla, moguća je i tzv. psihogena temperatura. Obično se javlja kod zahtevnih osoba, ali i onih koje su nesigurne, potiskuju osećanja ili su stalno pod pritiskom zbog svog zdravstvenog stanja, pronalazeći stalno kod sebe simptome nepostojećih bolesti. A kome današnji tempo života i borba za golu egzistenciju ne donosi svakodnevne pritiske?
Pouzdanost toplomera
Upitno je, takođe, da li se na pravi način upotrebljavaju pomenuti toplomeri i koliko su pouzdani, a vidimo da su tokom pandemije izazvane SARS Kov-2 virusom, širom sveta ušli u masovnu upotrebu.
„Ti uređaji su poznati po tome da nisu precizni i pouzdani“ – kaže za „Njujork tajms“ dr Džejms Loler, medicinski stručnjak iz Globalnog centra za zdravstvenu sigurnost Univerziteta Nebraske i dodaje da oni delimično služe radi demonstracije.
Loler kaže da bi se na osnovu vrednosti koje su mu na taj način izmerene dok je putovao Zapadnom Afrikom u doba epidemije ebole 2014-2016. godine, moglo zaključiti da umire od hipotermije.
„Često mi je temperatura bila 35 stepeni celzijusa ili niža, što nije kompatibilno sa životom. Zbog toga nisam siguran da su bili precizni“, kaže on.
Većina ljudi koji mašu ovim uređajima drže ih predaleko, ili preblizu subjekta, tako da oni prikazuju ili previsoku, ili prenisku temperaturu, tvrde stručnjaci za „Njujork tajms”, a prenosi „Biznis insajder“.
Prema kompaniji „Grejndžer“, koja proizvodi infracrvene toplomere, pravilna udaljenost pištolja zavisi od veličine subjekta. Osim toga, okruženje kao što su prašnjava ulica ili vreo automobil takođe mogu uticati na prikazani rezultat.
Čak i ako se koriste pravilno, ovi toplomeri ne mogu da registruju svakog mogućeg prenosioca virusa. Studije pokazuju da simptomi mogu da se pojave tek posle 14 dana, pa čak i posle 24 dana!
Hoćemo li zaista dozvoliti da nas, u ime „javnog zdravlja“, ponižavaju na osnovu odluke nestručnih koji se, recimo, nalaze u upravnim telima banaka i drugih uslužnih ustanova? Hoće li svako moći da igra ulogu medicinskog radnika, i da nas lišava naših prava gde god da se pojavimo samo zato što smo mu „zdravstveno sumnjivi“? Hoće li toplomer biti Kerber na ulazu u svaki javni prostor?
Primarijus dr Milan Roganović
Izvor: Stanje Stvari
