Interes vladajućih elita ne mora biti i interes celog naroda

0
1100
Foto: smspudilj.livejournal.com

EU se nalazi u dubokoj krizi i pokušava da nađe puteve za njeno prevazilaženje. Predsednik Evropske komisije (neka vrsta vlade EU) je 1.marta 2017.godine izneo svoj viđenje puta za prevazilaženje krize navodeći pet mogućih scenarija[1]. Pre nekoliko dana pridružio mu se i francuski predsednik Emanuel Makron idejama o formiranju parlamenta „evrozone“ i izborima po jedinstvenoj proceduri i jedinstvenom spisku za izbore[2].

Više je nego očito da je ideja unitarne EU sa centrom u Briselu doživela neuspeh i da se traže novi modeli za njeno dalje funkcionisanje. Sadašnji model opšteg konsenzusa je doveo do blokade rada i odlučivanja ali i pokazao apsurdnost opšte uniformizacije propisa u EU[3]. I sam Žan Klod Junker je priznao da se mora „jasno predočiti šta Evropa (on koristi izraz Evropa umesto EU) može, a šta nije u stanju da učini“. Po njegovim rečima, EU ne treba da se bavi preteranim propisima i regulativama i da „propisuje kakvi jednoobrazni moraju biti vodokotlići ili visina ljuljaški“.

U ranoj fazi formiranja EU smatralo se da države kandidati biraju nivo integrisanosti u njene strukture. Neki su želeli i političku i ekonomsku i bezbednosnu integraciju, neke samo ekonomsku, neke i fiskalnu i monetarnu…. Svako u skladu sa svojim interesima. Danas je dominantan samo jedan model koji EU od ugovorne pretvara u prinudnu organizaciju. Dugo se govorilo da to zemlje članice čini ravnopravnim dok se i ta iluzija nije raspršila u susretu sa realnošću koja pokazuje da je EU u suštini klub moćnih i njima potčinjenih zemalja pri čemu Nemačka ima odlučujuću ulogu u nametanju svojih interesa.

Pokazalo se da je upozorenje evroskeptika da je i postojeća EU već organizovana u više „prstenova“ ili brzina realnost u kojoj „bogati“ ne žele da vuku na grbači siromašne i da su vremena kad su bogate evropske zemlje pomagale uključenje Grčke ili Španije prošlost. „Stara Evropa“ koju bi obuhvatale Nemačka, Francuska i zemlje Beneluksa, želi da se okruži prstenom zemalja koje će im biti zaštitnici i pomoćnici u stvarima koje su u njihovom interesu dok bi treći krug zemalja činile „pomoćne zemlje“ osuđene na kontrolisani razvoj, eksploataciju prirodnih resursa i potpunu političku i bezbednosnu kontrolu. Nema potreba da ističemo gde bi bilo mesto Srbije.

Pa kad je već tako zašto Srbija ne spremi svoju platformu „pristupanja“ ovako redefinisanoj EU.

Ovaj novi, možemo ga nazvati, „modularni pristup“ bi pošao od analize odnosa prema EU kroz tri aspekta[4]: sistema vrednosti, ekonomskog aspekta i političkog aspekta i obuhvatao bi ono što je u EU korisno, poželjno ili prihvatljivo i ono šta je za nas nepoželjno, štetno ili neprihvatljivo[5].

Postojeći sistem vrednosti u Srbiji je, i pored snažnih uticaja sa zapada, i dalje dominantno definisan pripadništvom slovensko-pravoslavnoj civilizaciji i zasniva se na težnjama ka određenim vrednostima dominantno duhovne prirode (hrabrost, vernost, iskrenost, solidarnos…). Dominantni sistem vrednosti u zemljama EU je utilitarni moral sa osnovnom premisom da „vrediš onoliko koliko materijalnih dobara poseduješ“. Moralni sistem u Srbiji je dominantno zasnovan na tradiciji a na zapadu na strogim propisima. Zapad smatra da je unutar društvena borba pozitivna jer tera društvo napred a naš sistem bi trebalo da bude zasnovan na borbi svakog pojedinca da unapredi sebe. Sa stanovišta sistema vrednosti Srbija i Srbi kao narod u EU mogu doći samo po cenu odricanja od svoje tradicije i svog sistema vrednosti[6].

Da Vas podsetimo:  Američko istraživanje o mladima u Srbiji: Ne u NATO, da se vojska na Kosovo vrati

U ekonomskoj sferi nema pokazatelja koji dovode u direktnu vezu stepen privrednog razvoja i članstvo u ovoj organizaciji. Naprosto neke zemlje su bile bogate i razvijene i pre članstva u EU, takve su i dok su članovi EU a biće takve i nakon izlaska iz EU. Naprosto, radi se o vekovnim procesima koji nemaju direktne veze sa članstvom u EU. Pravi pokazatelj je stanje postkomunističkih država u kojima su svi pokazatelji (nezaposlenost, industrijska proizvodnja, stepen siromaštva…) nepovoljniji nego pre ulaska u EU[7]. Ulazak u EU bi predstavljao odustajanje od povlađćenog položaja na drugim tržištima (posebno RF). Prema ekonomskim pokazateljima Srbija može ući u EU samo po cenu rasprodaje prirodnih resursa, prihvatanja polukolonijalnog statusa i porasta društvene nejednakosti usled neoliberalnog modela privrede koji favorizuje uski krug „superbogataša“[8];
Sa političkog aspekta pristupanje EU je praktično odricanje ne samo od suverenosti i nezavisnosti već i demokratije. Briselska birokratija koju nisu izabrali građani na izborima donosi propise koji imaju nadmoć nad zakonima država članica. Na taj način se interesi uskog kruga „moćnih“ nameću kao zajednički interes. U bezbednosnoj sferi se potecira teza da „ni jedna nova članica nije ušla u EU a da pre toga nije ušla u NATO“. Za Srbe i sve građane Srbije, NATO nije odbrambeni savez već zločinačka organizacija i bilo kakvo stavljanje sopstvene odbrane u ruke glavnih sponzora „kosovske vojske“ za nas mora biti neprihvatljivo.

Jednostavnom i logičnom analizom pozitivnog (vladavina prava, radno zakonodavstvo, ekologija, sloboda kretanja….) i negativnog (nametanje ideologije homoseksualnosti, uključivanje u NATO[9], neprihvatanje teritorijalne celovitosti Srbije, prihvatanje genetski modifikovanih organizmizama kao genetski jednakih, prodaja prirodnih resursa strancima…) lako bi se mogli definisati naši interesi a potom i i platforma za pregovore ili dogovaranje sa EU koji u konačnom i ne moraju a verovatno i ne treba da budu vezani za formalno članstvo, koje uostalom većina građana Srbije i ne želi, već za oblik patnerstva na koje nas upućuju ne samo geografska blizina već i sličnosti u kulturnoj i delom vrednosnoj sferi.

Da Vas podsetimo:  Srpski sportisti i trodnevni talas "moralne panike" na društvenim mrežama

Stara konstatacija da EU nije samoposluga u kojoj uzmeš šta želiš sada više ne važi. EU zaista treba da postane organizacija sa kojom se sarađuje, ne na osnovu nametanja i prisile[10] već na osnovama međusobnih interesa i koristi.

Srbija treba da na početku jasno definiše šta je za nju neprihvatljivo i ukoliko je to ograničenje za prijem u EU da se to zna odmah na početku a ne jedan dan pre formalnog prijema. Umesto 35 poglavlja treba otvoriti samo ona za koja smo obostrano zainteresovani. Ukoliko se ne može sarađivati sa EU kao celinom treba sarađivati sa zemljama članicama EU pojedinačno i to na bazi međusobnih interesa. Nije naš podjednak interes da sarađujemo sa Litvanijom i Italijom i nije naš podjednak interes da sarađujemo sa zemljama koje prihvataju GMO ili ne prihvataju, nije naš interes da trgujemo sa zemljama koje nam pod firmom visokog kvaliteta prodaju drugorazredne proizvode i kod nas razvijaju samo „prljave tehnologije“.

Sunce Brisela ne mora više imati tako privlačnu gravitaciju da usisa sve države i narode i poništi njihovu samostalnost i individualnost. Ne samo da će se države Evrope kretati u više brzina već i u više pravaca sagledavajući vlastite interese.

Ne treba dopustiti da budemo zaluđenici koji se poslednji ukrcavaju na brod koji već uveliko tone samo da bismo pomogli starim putnicima da se konfornije ukrcaju u čamce za spasavanje i mahnu nam za pozdrav odnoseći sa broda sve što mogu da ponesu. I naravno, treba da shvatimo da interes naših vladajućih elita koje već merkaju mesta po enormno plaćenim evropskim institucijama ne mora biti i interes celog naroda.

Kada za nekoliko godina novi talas ekonomske krize protrese planetu sve iluzije o jednakosti i solidarnosti će nestati a međusobno će se držati samo oni narodi koje povezuje zajednički dugoročni interes ili viševekovno savezništvo i pripadništvo istom civilizacijskom „klubu“[11]. Kada zapreti recesija iluzija je da će nemački poreski obveznici podržavati Bugarsku ili Estoniju nestaće u trenu.

U srpskom narodu postoji izreka: „U dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci“. Sve to vredi i za EU. Lako je deliti lekcije i obećanja u vreme opšteg napretka i iluzije o kraju istorije. Savremena civilizacija koja počiva isključivo na neoliberalnoj prevagi finansijskog kapitala nad svim drugim oblicima vlasništva krupnim koracima grabi ka svom sunovratu. Ekonomski balon je pred pucanjem a istovremeno ga dovodi do pucanja i privremeno održavaju samo „štamparije dolara i evra“…..

I samo da podsetimo, Evropa u više brzina podrazumeva, što bi Nemci rekli, i „riverc“ kao jednu od brzina, odnosno da sve što EU nametne svojim članicama i kandidatima danas nije zapovest za sva vremena i da neke stvari poput jednostranog priznanja kvazidržave Kosova ili GMO ne mora biti presuda za sva vremena već samo međufaza u procesima dugog trajanja.

Da Vas podsetimo:  Zašto Srbija nije u stanju da izvuče pouke iz nesreća koje joj se dešavaju? Svi tragovi odgovornosti vode ka vrhu kolonijalne uprave

Dragan Krsmanović

fsksrb.rs

______________________________

[1]www.blic.rs/vesti/svet/eu-sa-vise-brzina-unija-kakvu-poznajemo-se-menja-a-najgore-ce-proci-zemlje-istocne/vqtzcn7 Naravno postoji i šesti a to je institucionalni raspad EU

[2] rs.sputniknews.com/evropa/201709081112590793-Makron-Francuska-EU-/

[3] Prisiljavanje Danske da donese propise o „žičarama“ za uspon na planine ili činjenica da propisi o uzgoju kupusa imaju obim od preko 27.000 reči služe kao tema za podsmeh a ne poštovanje prema institucijama EU.

[4] Detaljnije je o ovim pitanjima pisao mladi autor Dimitrije Marković u svojoj knjizi „Evropska unija – najveća prevara 21.veka“, bajina bašta 2015.

[5] Na jednostavan način kao što se očekuje od svakog malog preduzetnika da izvrši tzv. SWOT analizu (engl. SWOT analysis, akronim od engleskih reči: Strengths, Weaknesses, Opportunities, Threats – snage, slabosti, prilike, pretnje) je tehnika strategijskog menadžmenta putem koje se uočavaju strategijski izbori dovođenjem u vezu snaga i slabosti preduzeća sa šansama i pretnjama u eksternom okruženju.

[6] Za Srbe je od posebnog značaja odnos prema porodici i deci. U EU se deca sve više smatraju „državnom svojinom“ jer se roditeljima uskraćuju tradicionalna prava a državi daje moć da utiče na privarnost.

[7] Čak se i za potrebe ohrabrivanja pridruživanja EU u naručenoj analizi izrađenoj 2003.godine navodi da će troškovi pridruživanja biti ogromni zbog: Otežanih uslova poslovanja usled jače konkurencije uz zatvaranje određenog broja preduzeća; Smanjivanje plata u manje konkurentnim sektorima; Rast nezaposlenosti usled likvidacije nekonkurentnih firmi; smanjivanje budžetskih prihoda usled smanjivanja carina; negativni efekti na tekući bilans usled povećanog uvoza….

[8] U svim zemljama članicama primljenim 2004.godine ekonomski pokazatelji su nepovoljniji nego pre prijema u uniju.

[9] Na samitu NATO-a u Varšavi u julu 2016. godine, dvije organizacije su predstavile područja za ojačanu saradnju u svetlu zajedničkih izazova na istoku i jugu, uključujući borbu protiv hibridnih prijetnji, povećanje otpornosti, izgradnju odbrambenih kapaciteta, sajber odbranu, pomorsku sigurnost i vežbe. Više od 40 mera za unapređenje saradnje između NATO i EU u dogovorenim oblastima odobrili su ministri inostranih poslova NATO u decembru 2016. godine.

[10] Najnoviji prmer otvorene prisile je odluka Evropskog suda kojim se nameću kvote ilegalnih migranata zemljma istočne Evrope.

[11] Primera radi neformalno je već formirana bezbednosna zajednica anglofonskih država (Velika Britanija, Kadanad, SAD, Australija i Novi Zeland) koja međusobno razmenjuje poverljive informacije na koje nemajupravo Francuska ili Nemačka.

 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime