Najpre me je iznenadila vest da je predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović rekao za KRIK da kad se slušaju intervjui Republičke javne tužiteljke Zagorke Dolovac stiče se utisak da je Srbija neka skandinavska država gde cveta cveće i gde je potpuna idila …
Pošto nismo navikli da tako nešto čujemo u komunikaciji između visokih zvaničnika iz pravosuđa, potražio sam taj intervju i pročitao ga – u direktnoj prezentaciji od Krika, a radi se o podužem untervjuu u kome se razgovaralo o svemu i svačemu, naravno vezanom za pravosuđe.
E sad, da sam ja jedan od ovih novokomponovanih komentatora – Anđelković, Radan ili onaj Vuk – Dejan Stanković, ja bih odmah znao i da vam kažem šta je pisac u tom intervjuu hteo da kaže, ali ne znam, pa mogu samo da pretpostavljam.
Najpre, ne mislim da je tu “pisac” Krik, već Stepanović, jer bilo bi – bar do sada, krajnje neuobičajeno da se Krik ljubazno obrati Predsedniku Višeg suda i zamoli ga za intervju, a Predsednik suda odmah pristane i prihvati da sa njima o tome nadugačko i naširoko razgovara. Pre će biti da je pomenuti predsednik suda želo nešto da javno saopšti pa o tome poslao signal Kriku, koji je to, naravno, spremno dočeekao.
A šta bi moglo biti to što bi Stepanović želeo javno da objasni. Pa, na primer, naslovi u provladin tabloidima tipa – Mafijaške pretnje medijima od strane ptredsednika Višeg suda Aleksandra Stepanovića.
Pročitao sam i to: Povod tim “pretnjama” bilo je pitanje Srpskog telegrafa Stepanoviću:
“Da li imate komentar na činjenicu da je vaša kuma Maja Čogurić za tri godine napredovala čak tri stepena u sudijskom poslu? Da li ste joj vi u tome pomogli na bilo koji način?”
A inkrimisani odgovor i “mafijaška pretnja” Stepanovića, glasi:
“Povodom vaših pitanja od 24. avgusta 2020. godine i 28. avgusta 2020. godine obaveštavam vas da nisam ni u kakvoj vrsti srodstva ili kumstva sa sudijom Majom Čogurić niti mi je poznato njeno napredovanje u službi. U pogledu navedenih pitanja istakao bih činjenicu da su mi identična pitanja više puta u prethodnih nekoliko godina slata od redakcije lista Srpski telegraf, a radi pisanja teksta. Takođe, ističem činjenicu da mi nisu poznati motivi za takvim novinarskim postupanjem, osim okolnosti da mi je lično vaš glavni i odgovorni urednik Milan Lađević u 2016. godini saopštio da su pitanja dostavljena iz kabineta Bezbednosno-informativne agencije, a o čemu raspolažem i pisanim dokazima. Tom prilikom su mi saopštena i imena funkcionera agencije koji su prosledili napred navedena pitanja.”
Tim povodom oglasili su se – u odbrani demokratije, i dežurni dušebrižnici, među njima i “čuveni” advokat Toma Fila, koji jeste os svog oca File Filote, čuvenog advokata, nasledio prezime, ali ne i ono – čuveni, što je pokojni kolega Fila, zaista i bio – on je bio advokat, a ne medijska ličnost. A njegov sin Toma, koji doduše nije pročitao to što je Stepanović mafijaški pretio, ali ako je pretio – Vrhovni kasacioni sud bi trebao da reaguje i da to sankcioniše.
Da se razumemo, ne pokušavam ja ovde da branim Stepanovića, sigurno je da ni on nije “virgo in takta”. Dugo je on na funkciji predsednika Višeg suda i ne bilo moguće da predsednik najvećeg sudećeg suda u zemlji bude drugačiji od opšte poznatog obrasca komunikacije vlasti sa pravosuđem – preko predsednika sudova, kao što je takođe nemoguće i da se sa te funkcije nikome nije zamerio, uključujući i one prema kojima to nije preporučljivo – na primer, kad preteraju sa svojim zahtevima, jer ne može se baš sve prihvatati. Ja samo mislim da je to početak nekog procesa – kojeg i kakvog, potražite to u najnovijoj knjizi sudije Miodraga Majića, Ostrvo pelikana, u liku sudije Pavla Dedijera.
Upravo, dok ovo pišem, na televiziji ide obraćanje predsednika Vučića, a jedno od pitanja je bilo vezano i za njegov komentar o ovom intervjuu – konkretno, na navod da u Srbiji, u jeku navodne borbe protiv korupcije, nema suđenja za korupciju vezanu za visoke nivoe vlasti, a sudovi, kao što objašnjava Stepanovič, sude samo na osnovu onoga što im tužilaštvo prezentira. Predsednik navodi neke slučajeve koji to demantuju, nije stigao da vidi ceo intervju, ali iz sižea koji su mu dali, njemu je drago da je Stepanović odlično primljen u zapadnim ambasadama, čime se i javno hvali, iz čega bi se dalo zaključiti da strane ambasade uređuju naše nezavisno pravosuđe …
Meni nisu dali siže, pročitao sam celu, Krikovu verziju intervjua, i taj deo ne videh, a ne verujem da bi Krik taj deo izostavio, jer pitanja koja su postavljali Stepanoviću nisu bila ni nežna ni naivna.
Ima jedan deo intervjua koji je posebno interesantan. To su Stepanovićeve bliske veze sa čelnicima BIA, još iz vremena kad je na čelu te agencije bio njemu oćigledno blizak (ma koliko on to pokušavao da minimilizuje) Aleksandar Đorđević, a šef njegovog kabineta bila, Stepanoviću takođe bliska, Maja Popović (kao i Đorđević, prethodno advokat).
Maja Popović je novoizabrana ministarka pravde, koja na tu funkciju dolazi sa mesta šefa kabineta direktora BIA, a značaj te funkcije u okviru bezbednosno informativne agencije, naroćito sa aspekta informisanosti, je ogroman. Iz toga treba izvući zaključak da nova ministarka pravde neće biti ikebana kako tu funkciju već poduže vremena (kod nas) bije glas, još od vremena Snežane Malović, zatim Nikole Selakovića, pa Nele Kuburović, a posebno je interesantno to da je Stepanović baš sada odlučio da Kriku da tako opšežan intervju, pa ostaje i najvažnije pitanje – nije li u pitanju neka dublje organizovana akcija u pravosuđu čiji se domašaji tek mogu očekivati.
Dragiša Čolić
