Ako je osnovni cilj “reforme” odnosno rasturanja postojeće inženjerske komore i otimanje njene imovine, odnosno nekakva lična korist za donosioce odluka, onda je ceo ovaj kalambur preskupa maskarada. Ili je pak to model za obezbeđivanje adekvatne mesečne apanaže zaslužnim partijskim kadrovima – a da ne budu direktno na državnom budžetu.
Predlog novog zakona o inženjerstvu ima za cilj ukidanje Inženjerske komore Srbije i podržavljenje ove institucije. Zašto, ako su lekarska, advokatska, veterinarska i druge komore, kao i komore u Evropi, organizovane kao nezavisne i profesionalne strukovne organizacije? U predlogu zakona stoji da predsednik (novi naziv) Komore inženjera Srbije (skraćeno KIS) polaže zakletvu predsedniku vlade, dok stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe Inženjerskog saveta (nadzor nad KIS) obavlja generalni sekretarijat vlade.
Inženjerska komora Srbije je članica Evropskog saveta inženjerskih komora, profesionalne organizacije svih licenciranih inženjera Evrope. Gašenjem Inženjerske komore Srbije, prestalo bi članstvo i u toj organizaciji. Komora inženjera Srbije, čije se osnivanje predlaže, morala bi da uputi zahtev za članstvo. Predlogom zakona KIS bi u svom sastavu imala fizička lica – licencirane inženjere i pravna lica – fakultete. Pravni fakulteti nisu članovi Advokatske komore Srbije, niti su Medicinski fakulteti članovi Lekarske komore Srbije.
Udruženja nastala sa ciljem da se zadovolje lične ambicije i nahrani sujeta vrlo vešto se mogu iskoristiti za političke marifetluke i zbrinjavanje političkih kadrova. Tu ulogu kao predlagači novog Zakona sada preuzimaju AINS (Akademija inženjerskih nauka Srbije) UDMIS (Udruženje diplomiranih mašinskih inženjera Srbije formirano 2013. godine) i UDIES (Udruženje diplomiranih inženjera elektrotehnike Srbije formirano 2014. godine). Politički je oportuno zbog što lakšeg ostvarenja cilja uneti razdor u instituciju iznutra. Zarad toga su u formulaciji teksta predloga zakona učestvovala udruženja koja okupljaju samo tri struke, namerno marginalizujući sve ostale koji čine skoro 16.000 licenciranih inženjera.
Vratimo se u prošlost. Sredinom 2003 godine ovu i ovakvu inženjersku komoru napravili su neki inženjeri po ugledu na savremene trendove u ovoj oblasti. Veliku većinu sačinjavaju inženjeri zaposleni u svim oblastima privrede, nauke i obrazovanja koji nikada nisu bili članovi ni jedne partije. Kada kažemo inženjeri, mislimo na sve nivoe inženjerskog obrazovanja, zaključno sa zvanjem akademika. Otimanje privilegija, osvetoljubivost i netolerancija slika su osiromašenog srpskog društva. Pokušaj da se zarad lične koristi nekolicine funkcionera političkih partija koji sačinjavaju vladajuću većinu sruši sistem koji relativno dobro funkcioniše, ispod je časti i prosečnog džeparoša.
Ako je osnovni cilj rasturanja komore i otimanje njene imovine, odnosno nekakva lična korist donosioca odluka, onda je ceo ovaj kalambur preskupa maskarada. Ili je to pak ideja kako se udome zaslužni partijski drugovi. Primera radi, na aerodromu Nikola Tesla tokom prošle godine i pored zabrane zapošljavanja u javnom sektoru zaposleno je oko 800 novih radnika i to bez konkursa. Sada ih je duplo više nego na aerodromu u Budimpešti, a prave upola manju dobit. Ako je to model za obezbeđivanje adekvatne mesečne apanaže zaslužnim partijskim kadrovima a da ne budu direktno na državnom budžetu – onda su nadrljali svi inžinjeri.
Ni tri puta veća članarina neće moći da namiri potrebe novih funkcionera i činovnika. Odlučujući uticaj na struku svakako bi trebali da imaju oni koji se njom i bave. Ako će se strukom baviti političari i donositi odluke o tome šta je najbolje za inženjere, onda bi to bilo isto kao kad bi operaciju na mozgu izvodio kovač, a ne hirurg.
Nisam pravnik da bih komentarisao način otuđenja imovine komore, ali bi zarad sigurnosti raspisao javni oglas za prodaju svih nekretnina kojima komora raspolaže. Dobijena sredstva raspodelio bih svim sadašnjim članovima komore. Lično ne verujem da bi pojedinačni iznos dostigao vrednost godišnje članarine, a nastavio bih dalji rad u iznajmljenom prostoru. Možda bi samo ovo sprečilo sunovrat koji nam je nagovešten reorganizacijom rada inženera i gašenjem inženjerske komore. Jer kad nema interesa, nema ni potrebe da se otima!
Dušan Nelki
vremeje.rs
