U SAD, pa velikim delom i u Evropi, antiruska propaganda je odavno prešla u histeriju. Zašto je to tako, nije teško da se razume. Rusija se početkom ove decenije uveliko oporavila. Posebno na vojnom planu. Rusija je oduvek bila trn u oku Zapada, koji se uvek trudio da tu ogromnu državu sputa, razruši i pokori. Iako na uništenju Rusije rade vekovima, do danas im nije pošlo za rukom da u takvoj nameri uspeju. A kako stvari stoji, mali su izgledi da im se želje u vezi Rusije ostvare i u doglednoj budućnosti. I naravno, to ih frustrira, čini ih nervoznim, tera ih da se ponašaju iracionalno. Svoj strah Zapad želi da „instalira“ i u zemljama istoka Evrope, a Srbija tu nije izuzetak. U nastavku prenosimo „istraživački“ članak KRIK-a, kojim se implicira da je Beograd (Srbija), zapravo, nekakav ruski špijunski centar iz kojeg se širi ruska „meka moć“ i na Balkanu. Naravno, takva tvrdnja je neosnovana, pa i prilično smešna, ali, nema veze, važno je da se narodu kroz uši provlači navodna „ruska opasnost“.
Uticaj Rusije na Makedoniju vodi kroz Beograd
Ruski obaveštajci u Makedoniji rade pod kontrolom ruskog špijunskog centra u Beogradu, navodi se u dokumentima makedonskih tajnih službi do kojih su došli novinari OCCRP-ja, Nova TV i KRIK-a. Dokumenti govore o deceniji dugom naporu ruskih špijuna i diplomata da širenjem propagande i svog uticaja u Makedoniji pokušaju da spreče ulazak ove zemlje u NATO i udalje je od Zapada. Opisan je i trud srpske Bezbednosno-informativne agencije (BIA) da u Makedoniji podrži populiste koji su bili na vlasti.
Na priči su radili novinari redakcija OCCRP, NOVA TV, KRIK – Aubrey Belford, Saška Cvetkovska, Biljana Sekulovska i Stevan Dojčinović. Objavljena je i u „Gardijanu“.
Makedonija, poput ostalih zemalja Balkana, vidi pridruživanje Evropskoj uniji kao glavni politički cilj, a uz to želi i da se pridruži zapadnom vojnom savezu.
U aprilu ove godine crnogorski parlament glasao je za ulazak u NATO, Bosna i Hercegovina takođe želi da postane članica, dok je Srbija produbila svoje veze sa ovim vojnim savezom uprkos ogorčenosti mnogih njenih građana zbog NATO bombardovanja 1999. godine.
Pristup Makedonije Evropskoj uniji, međutim, otežan je zbog dubokih razlika između najvećih političkih partija i tenzija sa albanskom manjinom koja čini oko četvrtinu populacije i čiji su raniji zahtevi za autonomiju zemlju doveli na ivicu građanskog rata. Produbljivanju političke krize u toj zemlji doprineli su ruski, ali i srpski napori, piše u dokumentaciji makedonske tajne službe.
U proteklih devet godina, Makedonija „prolazi kroz subverzivnu propagandu i obaveštajne aktivnosti realizovane kroz Ambasadu Ruske Federacije“, navodi se u brifingu koji je ove godine pripremljen za Vladimira Atanasovskog, direktora makedonske Uprave za bezbednost i kontraobaveštajnu službu (UBK). Početak ruskih operacija poklapa se sa vremenom kada se Makedonija, u pokušajima da postane članica NATO-a 2008. godine, našla u problemu jer je Grčka stavila veto na njenu kandidaturu zbog spora oko upotrebe imena zemlje.
„Pomoću sredstava i metoda takozvane ‘meke moći’, kao deo strategije Ruske Federacije na Balkanu, cilj je da se zemlja (Makedonija) izoluje od uticaja sa Zapada“, piše u dokumentima u koje su novinari imali uvid.
„Osim toga, ruska spoljna politika je u tesnoj korelaciji sa energetskom strategijom čiji je cilj kontrola strateških energetskih resursa kroz partnerstvo sa Balkanskim zemljama“, navodi se u dokumentaciji. Krajnji cilj ruske strategije je da postavi Makedoniju „u stanje ekskluzivne zavisnosti od ruske politike“.
Rusija je svoje obaveštajne aktivnosti sprovodila iz ambasade u Skoplju preko tri agenta obaveštajne službe SVR i četiri agenta vojne obaveštajne agencije GRU. Ovi špijuni su naredbe dobijali iz prestonica dve susedne zemlje – Srbije i Bugarske. „Njihove aktivnosti se koordinišu iz SVR centra u Beogradu i GRU centra u Sofiji“, piše u dokumentima.
Kao učesnici označeni su i lokalni predstavnici ruske novinske agencije TASS i predstavnici „Россотрудничества“ – vladine agencije za humanitarnu pomoć koju je, prema pisanju „Vašington posta“ istraživao FBI zbog obaveštajnih aktivnosti u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD).
Ruski agenti radili su na regrutaciji bivših i sadašnjih pripadnika makedonske vojske i Ministarstva unutrašnjih poslova kako bi formirali „kritičnu masu vojno obučenih ljudi“. Oni bi, kako piše u dokumentima, „u određenom političkom trenutku ili situaciji bili iskorišćeni za ostvarivanje ruskih interesa“.
Pripadnici vojske i policije, prema dokumentaciji, nisu jedini na koje su ruski agenti usmerili svoj rad.
Mediji, energetika i kultura
Ruski obaveštajci pokušali su da utiču na makedonske medijske kuće, uključujući i one koje su okrenute ka albanskoj manjini. Cilj je bio da ti mediji šire „informacije i dezinformacije“ u znak podrške ruskim političkim ciljevima.
Iako je Makedonija od raspada Jugoslavije partner Zapada, Rusija je u poslednjih nekoliko godina znatno povećala svoj uticaj u zemlji. Tako su, na primer, počasni konzulati osnovani u Bitolju i Ohridu funkcionisali kao „obaveštajna baza“, piše u dokumentu.
Rusija je zainteresovana za Makedoniju i zbog svojih evropskih gasovoda.
Izgradnju gasovodne mreže započela je ruska kompanija „Stroitransgaz“ 2015. Deo završen prošle godine koštao je 75 miliona američkih dolara i u velikoj meri je pokriven otplatom duga koji je Makedonija imala prema Sovjetskom Savezu – 60 miliona američkih dolara.
Rusija je drastično povećala i svoj uticaj u makedonskoj kulturi forsirajući ideju „pan- slavenskog“ identiteta. Formirano je skoro 30 makedonsko-ruskih „prijateljskih udruženja“ u zemlji, otvoren je ruski kulturni centar u Skoplju i sponzorisana izgradnja pravoslavnih crkava u ruskom stilu širom zemlje, piše u dokumentu UMK-a.
Deluje da su ruski napori imali efekte.
Tako, makedonska vlada je 2014. odbila da se pridruži zapadnim zemljama i uvede sankcije Rusiji zbog vojnih intervencija u Ukrajini, navodeći da bi to moglo loše da utiče na njenu ekonomiju.
U unutrašnjim odnosima Makedonije, Rusija je podržavala populističku vlast. Kremlj je bio glasan pobornik VMRO-DPMNE, bivše vladajuće partije Nikole Gruevskog koji je sa funkcije premijera otišao nakon krize u 2015. godini. Kriza je započeta otkrićem u javnosti da je u vreme Gruevskog prisluškivano desetine hiljada građana Makedonije.
Nakon parlamentarnih izbora u decembru prošle godine, koji su rezultirali time da nijedna stranka nema većinu za formiranje vlade, lider opozicije socijaldemokrata Zoran Zaev formirao je prošle srede koalicionu vladu sa dve albanske partije. Prelazni period bio je turbulentan – 27. aprila nacionalistički protestanti upali su u parlament. U tim neredima je povređeno desetine osoba, među kojima i Zaev.
Dokumenta do kojih su došli novinari Nova TV, OCCRP-ja i KRIK-a pokazuju da je srpski obaveštajac Goran Živaljević bio prisutan tokom nereda.
Gruevski i desetine značajnih VMRO ličnosti optuženi su zbog zlupotrebe položaja, pranja novca i korupcije. Osim ruske podrške, partija Gruevskog od nedavno je dobila podršku i desničarskih američkih medija i kongresmena koji su javno rekli da njegove protivnike finansira Džordž Soros – koga često blate i Rusija i zapadni nacionalistički desničari.
Rusija je kritikovala makedonske izbore zbog uplitanja SAD-a i Evropske unije, koje su optužili da podržavaju Zaeva, projekat „Velike Albanije“ i rasparčavanje ove balkanske države.
Sastanak između visokog zvaničnika Ministarstva spoljnih poslova Makedonije Nenada Koleva i ruskog ambasadora Olega Šerbaka 7. aprila ove godine, opisan je u posebnom dokumentu. U njemu se navodi kako je ambasador ispričao da je ruski cilj „kreiranje vojno neutralnih zemalja“ na Balkanu među kojima su Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Makedonija i Srbija.
Prema podacima iz dokumenata, Šerbak je izrazio nezadovoljstvo jer makedonski zvaničnici nisu uzvratili Rusiji uprkos njenoj glasnoj podršci protiv „stranog uplitanja“. Nagovestio je da će se to loše odraziti na ekonomske i diplomatske veze ukoliko makedonski zvaničnici ne počnu da podržavaju politiku Kremlja. Tri makedonska zvaničnika Ministarstva spoljnih poslova, koji nisu želeli da budu imenovani u tekstu, potvrdili su novinarima da se sastanak dogodio, ali ne i o čemu se na njemu govorilo.
Ruski zvaničnici Ministarstva spoljnih poslova nisu odgovorili na pitanja koja su im mejlom uputili novinari KRIK-a, OCCRP-ja i Nove TV.
Premijer Zaev takođe je odbio da komentariše, ali je novinare uputio na svoje izjave iz aprila u kojima je upozoravao na sve jači uticaj Rusije u Makedoniji.
„Verujem da će, ako se ne preduzmu nikakve dodatne mere u pogledu slabog interesa koji EU i SAD imaju u regionu, Ruska Federacija imati više prostora da nameće sopstvene interese“, rekao je tada.
„Brižne komšije“
Navodi iz obaveštajnih dokumenata ne odnose se samo na ruski uticaj. Kolekcija sadrži transkripte prisluškivanih telefonskih razgovora i drugih podataka iz istrage koji pokazuju napor srpske BIA-e da podrži populiste u Makedoniji.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić izbegavao je da javno zauzima stranu tokom krize u Makedoniji, ali mnogi provladini mediji bili su snažni zagovornici Gruevskog i Rusije. Srbija i Rusija dele duboke kulturne i verske veze i rade zajedno s vremena na vreme, iako vlada često koristi netrpeljivost Amerike i Rusije za svoje interese.
Makedonska kontraobaveštajna služba je od 2015. pratila operativca BIA-e i savetnika srpske ambasade u Skoplju Gorana Živaljevića jer je navodno radio na tome da omete evropske integracije Makedonije, piše u dokumentima.
Dokumenti pokazuju da Živaljević daje uputstva Ivanu Stoilkoviću, proruskom makedonskom poslaniku i predsedniku Demokratske partije Srba u Makedoniji. Operativac BIA-e se često sastajao sa Stoilkovićem „kada se donosi neka bitna odluka u parlamentu ili pre sastanaka u vladi“, piše u dokumentima.
Stoilković je, s druge strane, održavao kontakte sa ruskim diplomatama i dopisnikom agencije TASS u Skoplju, piše u jednom od dokumenata, ali se ne navode detalji tih kontakata. Bio je jedan od brojnih srpskih političara koji su prošle godine putovali u Moskvu da potpišu deklaraciju koja poziva region da zauzme vojno neutralan stav koji bi sprečio sporazum sa NATO-om.
Osim u Makedoniji, Stoilković se sastajao i u Crnoj Gori sa političarima i aktivistima koji se protive ulasku te zemlje u NATO. Među njima bio je i Marko Milačić, aktivista za koga makedonska obaveštajna služba navodi da je u kontaktu sa ruskim diplomatom koji je radio za vojnu obaveštajnu službu u Podgorici.
Milačić je potvrdio ove sastanke rekavši da oni nisu bili tajni.
„Sretao sam se sa ruskim diplomatama, ali sam se sretao i sa američkim diplomatama. Ja se zalažem za neutralnost Crne Gore i ovog regiona, tako da je to moja politika i suština cele priče.“
„To što rade makedonske obaveštajne službe deo je šire propagande“, rekao je Milačić misleći na dokumentaciju do koje su novinari došli. „To je očigledno čisto politički motivisano u cilju konsolidovanja jedne političke vlasti u Makedoniji.“
Agenti makedonske UBK pratili su Živaljevića u Skoplju 27. aprila i otkrile da je bio u parlamentu kada su pro-VMRO demonstranti pretukli poslanike. Na fotografiji koju je pribavila UBK i objavila Nova TV Živaljević je u krupnom planu, a iza njega se vidi tuča u parlamentu.
Ovaj događaj uneo je tenzije u tradicionalno dobre odnose Srbije i Makedonije.
Makedonija je prošlog meseca pozvala srpskog ambasadora na razgovor kako bi objasnio prisustvo srpskog obaveštajca u parlamentu, ali ga nije proterala iz zemlje. Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je da se Živaljević ne meša u unutrašnje odnose u Makedonijii.
„Živaljević je zvanični predstavnik BIA u Makedoniji, on nije tamo ilegalno“, rekao je Dačić.
Novoizabrani ministar spoljnih poslova Makedonije Nikola Dimitrov se ne slaže sa tim.
„Pokušaću da zatvorim pitanje sa Srbijom bez velikog skandala, ali nije dobar početak sa druge strane. U skupštini je praktično došlo do državnog udara koji je propao. Ne može (vaš predstavnik) biti deo mase koja je ušla u skupštinu, a da tvrdite da se ne mešate u unutrašnje poslove.“, rekao je prošle nedelje Dimitrov.
Živaljević nije želeo da komentariše tvrdnje makedonske obaveštajne službe.
Stoilković takođe nije hteo da razgovara sa novinarima.
Prema obaveštajnim dokumentima, prisluškivani razgovori njih dvojice pokazuju da koordinišu propagandu protiv Zaeva u Srbiji, gde provladini mediji konstantno objavljuju priče u kojima veličaju Vladimira Putina, a Zapad optužuju da hoće da izazove rat u Makedoniji.
Srpska propaganda
Niz transkripata koji datiraju od 3. marta ove godine pokazuju da su Živaljević i Stoilković koordinisali sastanak Gruevskog i Miroslava Lazanskog, poslanika vladajuće koalicije i novinara. Transkript pokazuje da Stoilković govori Živaljeviću da je „izbrifovao (Lazanskog) o kolumni koju treba da napiše za ‘Politiku’.“
U kolumni koju je objavio u Politici 5. marta Lazanski se stavio na stranu Gruevskog i ponovio pozive VMRO za novim izborima. Te večeri, Živaljević i Stoilković ponovo su razgovarali kako bi proslavili uspeh.
„Javio se Lazanski malopre. Kaže tekst prebacuje rekorde čitanosti u Srbiji“, Stoilković je rekao agentu BIA-e.
„Odlično, odlično“, odgovorio mu je Živaljević.
Za makedonsku obaveštajnu službu, ovo je bio vrh ledenog brega. U posebnom dokumentu u koji su novinari KRIK, Nova TV i OCCRP imali uvid nabrojano je više od 50 tekstova koji su ocenjeni kao „propaganda“ a u kojima je Lazanski hvalio ruski vojnu silu i krivio Zapad za nemire u Makedoniji. Tekstovi su objavljivani u srpskim, ali i makedonskim medijima.
Lazanski je negirao da je radio u ime obaveštajnih službi.
„Ja niti sam služba, niti sam portparol službe, ja dole nisam bio kao narodni poslanik – već kao novinar ʼPolitikeʼ i neko ko je radio priloge za televiziju Republike Srpske“, rekao je.
„Moj običaj je da kad dođem u neku stranu zemlju, da se javim našoj ambasadi. Gospodin Živaljević je uredno i legalno akreditovan predstavnik naše BIA-e u Skoplju.“
Istraživanju doprineli Aleksandra Denkovska, Vlatko Chalovski, Maja Jovanovska i Borjan Jovanovski u Skoplju, i Bojana Pavlović i Bojana Jovanović u Beogradu
www.krik.rs
