Iskopavanje zlata uz pomoć cijanida preti netaknutoj prirodi Homolja

0
141

U Srbiji se trenutno vrše ispitivanja i pripreme za otvaranje rudnika u mnogim oblastima. Jedan od posebno zanimljivih lokaliteta se nalazi u oblasti Homolja gde se planira rudarenje zlata uz pomoć cijanida.

Homoljske planine; Foto: Ivan Radić / Flickr

U oblasti Homolja, jednoj od poslednjih oaza netaknute prirode u Srbiji, u pripremi je otvaranje rudnika zlata Potaj Čuka – Tisnica iznad Žagubice uz metodu ekstrakcije zlata cijanidom. Plan predviđa radni vek rudnika od sedam godina i vađenje 19,2 megatona rude sa prosečnom koncentracijom zlata od 1,07 grama po toni. Slikovito: za jedan zlatni prsten treba izvaditi tri tone rude. Da bi se došlo do rude biće raskopano 48,3 megatona raskrivke što sa rudom čini 67,5 megatona (1 mt = 1 milion tona) raskopanog terena.

Ekstrakcija zlata iz rude vršiće se metodom luženja (ili nagrizanja) na gomili (Heap Leaching) prilikom koje se ruda nakon faze drobljenja rasprostire na veliku površinu i potom se prska natrijum-cijanidom na otvorenom prostoru. Cijanid je veoma toksično jedinjenje koje lako i brzo reaguja sa živim organizmima.

Predlog prostornog plana iz septembra 2021. godine prenamenom obuhvata oblast od 292 km2, što čini 39% teritorije opštine Žagubica, od čega je 146 km2 pod šumama. Sama zona rudarskih aktivnosti odvijaće se na površini od 10,56 km2. Odluka o izradi Prostornog plana područja posebne namene objavljena je u Službenom glasniku (br. 64/2021) a finansira ga kompanija Avala Resources Ltd, ćerka firma kanadske kompanije Dundee Precious Metals. Dinamika donošenja planova predviđa da sve bude završeno do jula 2022. godine. Odluka je u suprotnosti sa ranijom uredbom o utvrđivanju prostornog plana objavljenom u Sl. glasniku (98/2014-8) u kojoj se za ovaj pojas Borske metalogenetske zone navodi: “…na današnjem tehnološkom nivou nisu se još stekli uslovi za planiranje eksploatacije.” Projekat rudnika sa rokom trajanja od sedam godina predstavlja se kao projekat od nacionalnog interesa iako se na osnovu podataka iz prostornog plana jasno uviđa neracionalno korišćenje mineralnih resursa i favorizacija interesa investitora uz velike rizike po životnu sredinu.

Da Vas podsetimo:  Stanje sa nekretninama u Srbiji u vreme pandemije
Pomor ribe u Tisi nakon akcidenta 2000. godine; Foto: Délmagyarország/Karnok Csaba – http://www.delmagyar.hu/szeged_hirek/azonnal_olt_a_cian_a_tiszaban/2415983/ / Wikimedia Commons

Problemi sa cijanidom

Cijanizacija omogućava profitabilno iskopavanje rude sa nižim procentom zlata i čini rudarenje agresivnim zbog vađenja i prerade mnogo više rude da bi se dobila ista količina zlata tako da jame i jalovišta pokrivaju veće površine i proizvode velike količine otpada.

Akcidenti cijanidom u svetu su česti. Najveći akcident u Evropi nakon Černobilja dogodio se 2000. godine u Rumuniji na lokaciji Baia Mare, kada se 3,5 miliona kubnih metara jalovine kontaminirane cijanidom, iz tamošnjeg rudnika zlata, izlilo u reku Tisu, ubijajući ceo rečni ekosistem u dužini od 400 km.

Parlament EU je 2010. godine izglasao potpunu zabranu cijanida u rudarstvu ali EU komisija nije ratifikovala predlog. Debate se vode i danas. Postupak korišćenja cijanida u rudarstvu je zakonom zabranjen u Nemačkoj, Češkoj i Mađarskoj, dok je turski parlament 2007. godine uveo zabranu otvaranja novih rudnika koji koriste cijanid. U Švedskoj i Finskoj cijanizacija se odvija strogo kontrolisanim procesom uz digitalni monitoring u zatvorenim tankovima ali ostaje problem odlaganje jalovine, međutim i tamo se vode debate o zabrani postupka.

Naslovna strana prostornog plana

U čije planove se uklapa oblast Homolja

Potaj Čuka – Tisnica deo je projekta „Timok Gold Project“ kompanije Dundee Precious Metals. Tehnički izveštaj sa rezultatima istraživanja zlatnih rezervi, planovima rudnika, opisom procesa proizvodnje itd. javno je dostupan na veb stranici kompanije.

Kompanija Dundee trenutno posluje u Bugarskoj i Namibiji i u obe je bilo akcidenata. U Bugarskoj je kontaminirana reka Topolnica. Vrhovni sud Bugarske je kaznio kompaniju sa 800€ (!) mesečno bez ikakve obaveze dalje zaštite prirodne sredine. Kompanija u saopštenjima ne navodi još jedan projekat: odlagalište jalovine u južnoj Jermeniji (do 2016) gde je došlo do kontaminacije terena zbog popuštanja brane. Sudski sporovi nisu rezultovali odštetom, dok se društveno-ekološke posledice osećaju i danas.

Da Vas podsetimo:  NEČUVENO!!! Udruženje pisaca Kragujevca pet godina bez struje: Mrak na kulturu!

Projektom Potaj Čuka – Tisnica u Homolju ugroženi su slivovi Mlave i Peka i posledično Dunav što bi u slucaju akcidenta za posledicu, između ostalog, imalo međunarodni postupak protiv Republike Srbije.

Problem su i zakonske regulative koje se odnose na bezbednosne rizike i pisane su u korist kompanija. Npr. Zakon o zaštiti prirodne sredine izmenjen je (2011) tako da analize kvaliteta površinskih i podzemnih voda ne radi republički Hidrometeorološki zavod već laboratorija koju angazuje kompanija.

Plan otvaranja rudnika je u potpunoj suprotnosti sa Prostornim planom republike Srbije (2021-2035) i sa principima prostornog plana opštine Žagubica u kojima su osnovne smernice: zaštita životne sredine i razvoj turizma, poljoprivrede, šumarstva, lova i ribolova.

Osim šireg lokaliteta Potaj Čuka – Tisnica, rudarska kompanija je dobila licencu i za prostor Umka koji se direktno nastavlja na zonu planiranog rudnika u pravcu jug i duboko zalazi u prostor zaštićenog prirodnog dobra Beljanica-Kučaj.

Ova prostrana planinska oblast je zbog svojih karakteristika trebala biti proglašena nacionalnim parkom (2018), prvim u Srbiji nakon četrdeset godina, ali se rokovi volšebno pomeraju dok istovremeno traje obimna seča šuma. Posledično učestli su odroni i bujične poplave poslednjih godina. Homolje odlikuju oštre zime i obilne snežne padavine. Kada rudnici budu zatvoreni ostaće kontaminirana jezera i brda jalovine ograđena nasipima ugroženih erozijom kao permanentna pretnja životnoj sredini.

Oblast Homolja, Beljanice i Kučaja čini prirodnu celinu sa najvećom kontinuiranom šumskom površinom u Srbiji u sklopu koje je nekoliko prašumskih rezervata i preko 150 speleoloških objekata. Prvi spomenici prirode na ovom potezu proglašeni su 1949. godine. Najveći je rezervoar pitke vode u zemlji, stanište je 70% ukupne faune sisara u Srbiji (među kojima su mrki medved, ris, vuk, jelen, vidra…) od kojih su mnogi na crvenoj listi ugroženosti, 23% gmizavaca, 130 vrsta ptica i sa preko 750 taksoma 25% ukupne flore u Srbiji.

Da Vas podsetimo:  Deca bez tereta

autor:Marko Dačić

https://www.masina.rs/

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime