Islamska država BiH

1
908

© Flickr Raini SvenssonOdluka direktora Agencije za statistiku BiH da se rezultati popisa stanovništva iz 2013. godine objave u zakonskom roku, do 1. jula ove godine, donela je nove podele u Bosni i Hercegovini. Popis prema čijim su preliminarnim rezultatima Bošnjaci većinski narod u BiH, bez obzira na političku krizu, ujedinio je vlast i opoziciju u Republici Srpskoj.

Srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine Mladen Ivanić i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ocenili su u Banjaluci da je odluka o popisu stanovništva doneta pod pritiskom Tužilaštva i da je kao takva neprihvatljiva.

Naime, prema spornim rezultatima popisa, Bošnjaci čine 50,1 odsto stanovništva, a 1991. godine bilo ih je 43,5 odsto. Kako je to moguće, kada je od prethodnog popisa Bosnu i Hercegovinu zbog rata napustilo nekoliko stotina hiljada građana?

Profesor međunarodnog prava na banjalučkom Univerzitetu Miloš Šolaja podseća da je i sam popis sporan, da je odlagan dve godine, a da je njegova politizacija dostigla dramatične razmere upravo zbog sistema obrade podataka. Suštinska razlika je u tome ko je državljanin a ko je stanovnik, rezident BiH, kaže Šolaja.

„Popis je vršen kao popis stanovnika, ljudi koji trenutno žive u BiH, a ne onih koji imaju državljanstvo i žive negde u svetu. Čak i Eurostat, kao metodološki glavni referentni subjekat, traži da se popisuju stanovnici koji tu žive, a ne državljani, jer se podatak o državljanstvu dobija ukrštanjem podataka u okviru EU. Međutim, nakon popisa, kada je već obavljen, došlo je do zahteva da se oko 195.000 državljana, uglavnom Bošnjaka, definiše u popisu kao da tu stanuju, iako žive drugde, najviše u Nemačkoj i drugim zemljama srednje Evrope“, objašnjava Šolaja.

On takođe podseća da je osnivač i predsednik Stranke demokratske akcije, nekadašnji predsedavajući BiH Alija Izetbegović rekao da će BiH postati islamska država ukoliko bude imala natpolovični broj stanovnika bošnjačke nacionalnosti.

Da Vas podsetimo:  Арбанашка беса: Шиптари су вековима потескивали Србе из Старе (Праве) Србије

Potpuno je prirodno da je ovo pitanje u Republici Srpskoj u kojoj postoje mnogi politički nesporazumi i razlike, ujedinilo poziciju i opoziciju. S druge strane, nevalidni podaci onemogućavaju ekonomsko i demografsko planiranje zemlje, utiču na proces donošenja političkih odluka, takav iskrivljen podatak imao bi pogubne posledice, kaže Šolaja.

„Budući da se mnogo kalkulisalo tim popisom, koštao je oko 25 miliona evra, onda je Tužilaštvo BiH reklo da je neobjavljivanje rezultata popisa nakon toliko uloženih sredstava krivično delo. Sada se kalkuliše s tim da li je tužilac pritisnuo direktora Agencije za statistiku BiH da jednostavnom odlukom, bez usaglašavanja sa entitetima, što je bio dužan, objavi tu odluku. On je to i uradio i tako izazvao političku krizu, praktično je u političkom smislu blokirao BiH“, kaže Šolaja.

Činjenica da je na volšeban način popisu dodato 200.000 nerezidenata sa kojima bi u BiH bilo više od 50 odsto Bošnjaka, za procese odlučivanja u BiH ne znači mnogo. Naime, Republika Srpska je institucija u BiH, i ona donosi odluke u okvirima ustavnog sistema, ali bi u okvirima političkih odnosa moglo da znači izvesna kalkulisanja, odnosno težnju za dominacijom.

Profesor Šolaja smatra da je zato izuzetno važno da se politički predstavnici Republike Srpske slože oko kvalifikacije ovog događaja i zajedničkih akcija koje će preduzeti.

Čini se da su ljuti politički protivnici, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i član predsedništva BiH Mladen Ivanić, odlučni u nameri da, kako kažu, ne prihvate prevaru kao mehanizam odlučivanja.

Prvi posleratni popis stanovništva u Bosni i Hercegovini sproveden je od 1. do 15. oktobra 2013. U Republici Srpskoj je popisano manje Srba, za dva odsto, ali i dva puta više Bošnjaka, čak 15 odsto. Podaci o popisu stanovništva jedan su od preduslova za pristupanje zemlje Evropskoj uniji. Zasad niko ne govori o tome da li bi i kada popis mogao da bude ponovljen.

Da Vas podsetimo:  Pregovori o Kosovu: nikad ne reci nikad

Senka Miloš

rs.sputniknews.com

1 KOMENTAR

  1. Zasto se prihvata upotreba reci „Bosnjak“ za bosanske muslimane? Ona nije nastala kao rec koja oznacava bosanske muslimane, nikad nije upotrebljavana u tom smislu, i po samoj jezickoj osnovi ni ne moze biti upotrebljavana za to. Opste znacenje reci je „stanovnik Bosne“, sto nedvosmisleno upucuje na to da su bosanski muslimani jedino izvorno stanovnistvo Bosne. Zar treba da sirimo takvu vrstu propagande prihvatajuci kao zombiji nazive koji imaju cisto politicku i propagandnu svrhu? Molim lepo, novinare i sve ostale, ako se prenosi ta rec kao naziv za bosanske muslimane, ne Bosnjaci nego „Bosnjaci“.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime