Ispeci, pa reci!

0
124

„Živeli bismo desetostruko bolje da smo uveli sankcije Rusiji!“ Ovo je rekao Predsednik države Srbije na jednoj od televizija koje se mogu videti u celoj zemlji. Dakle, televizija s nacionalnom frekvencijom!

Sledstveno tome ovu predsednikovu izjavu potencijalno mogli su čuti svi građani. Od akademika do tamo nekog nepismenog marginalca. Verujem da malo obrazovaniji deo naroda uopšte i ne gleda televiziju. Osim, možda, ponekog filma ili sportskih prenosa. Tako da je verovatno najveći broj pomenutih akademika, ekonomista, pravnika, istoričara, filozofa, novinara i ljudi svih ostalih struka, koji su u školi ponešto naučili iz matematike, a, razumljivo, mogu zdravo rasuđivati, ostao uskraćen ove pomalo neprecizne procene.

Pri tom ne treba potcenjivati ni mogućnost prosuđivanja ni kod ljudi s manje diploma i stečenih kvalifikacija, ali zdrave pameti. One koji su završili životnu školu. Po principu Non sholae sed vitae – nema škole bez života. Recimo, seljake starijeg kova ili prodavce na pijaci. Oni bolje vode svoju ekonomiju od stručnih doktora ekonomije što usrećuju ovu zemlju. Seljaci i prodavci na pijaci ne uzimaju kredite koje ne mogu vratiti, ne kupuju nepotrebne proizvode, trude se na sve načine da prodaju svoju robu i da je naplate… Žive, znači, od sopstvenog rada. I, uglavnom, njihova domaćinstva i porodice idu napred. Iako žive i rade u težim okolnostima od uvoznika iste te robe iz inostranstva, od raznoraznih pisarčića, analitičara, savetnika, botova, poslanika ili sveznajućih ministara.

Problem je u manje obrazovanoj poulaciji naroda. Tim ljudima televizija je glavna razonoda. Sate provedu ispred tv ekrana. I ne opterećuju se mnogo oko informacija koje čuju. Hoću reći, sve što čuju primaju zdravo za gotovo. Kada im tv reporter predoči „istinu o ruskoj agresiji na Ukrajinu, manje obrazovani i manje upućeni u istoriju neće nimalo posumnjati u tu tvrdnju. Kada televizija prenese reči izvesnog Borelja o tome da će Ukrajina vojno poraziti Rusiju, prosečan tv konzument to odmah i poveruje. To, na kraju, i nije mnogo značajno po nas. Neka misli ko šta hoće. Ali, kada predsednik države saopšti da bismo desetostruko bolje živeli da smo uveli sankcije Rusiji, onda to menja stvar. Srpski penzioner koji prima 110 evra penzije u dinarskoj protivvrednosti pomisli da bi sa sankcijama Rusiji sada primao 1100 evra. Radnik koji prima minimalni lični dohpodak od 32.000 dinara poveruje da bi sa sankcijama Rusiji dobijao platu od 320.000 dinara. I tako redom. Sve naviše! Pa, može li to biti?

Da Vas podsetimo:  ĆEBE TUŽNE KUĆE

Desetostruko znači deset puta više. Svako ko je deset puta uskraćen samo zbog neuvođenja sankcija moćnoj Rusiji, i koja bi srpske sankcije osetila kao kada komarac ujede konja ispod repa, počne da mrzi tu agresorsku Rusiju. Postaje neprijatelj Rusije. Poželi što pre da njegova Srbija najzad uvede te proklete sankcije i da počnemo da živimo kao arapski šeici. Jer će novac poteći sa bogatog Zapada. Da nas nagrade za vernost. Eto, uskladili smo politiku sa Zapadom. I našli smo se na „evropskom putu“.

Prosečan srpski građanin, površno obrazovan i ophrvan brigom oko plaćanja komunalija, skupe hrane, benzina, stalno u strahu za svoje bedno radno mesto, opterećen brigom kako da iškoluje decu, da ih zaposli, da ih odeli jednog dana a da se u međuvremenu ne razboli ili da mu ne daj Bože ne umre otac pre nego što sve posavršava, ne razmišlja o tome da na Zapadu nema besplatnog ručka. To je osnovni postulat takozvanog slobodnog sveta. Tu sve mora da se plati. Ovako ili onako. Jer i poslednji metak koji su Francuzi dali Srbima u Velikom ratu, kada su Srbi ratovali i za sebe, za svoju „neoslobođenu hrvatsku i slovenačku braću“, ali i za Francuze, bio je naplaćen posle rata. Ako ti išta Zapad bude dao, platićeš koncesijama, s kamatom, ili ćeš im biti rob. Da radiš za trista evra u fabrici u Srbiji, dok u istoj takvoj fabrici, kod istog vlasnika, u Češkoj, Slovačkoj ili Mađarskoj neki tvoj komšija radi za hiljadu i dvesta evra. Pošto tamo Čeh, Slovak ili Mađar nerado radi za tu sumu!

Od Zapada jedino što smo trajno, zauvek na poklon dobili je osiromašeni uranijum. I tu su štedeli! Već pominjani prosečan Srbin malo zna da nas Rusija nikada nije bombardovala, da su nam pomagali u svim ratovima od Karađorđa do NATO agresije na Kosovu. Oružjem, dobrovoljcima, lekarskim osobljem. Da je ruski car zbog Srbije ušao u rat s Austrougarskom i Nemačkom i kasnije izgubio državu, porodicu i sopstvenu glavu. Zahvaljujući ruskom vetu nismo proglašeni za genocidan narod. Ima toga mnogo, ali pametnom i čestitom i ovo je previše.

Da Vas podsetimo:  POLITIČKI BIZNIS

Zato bi predsednik države morao dobro da prosudi šta će reći. Polovina srpskog naroda u njega gleda kao u Boga. Da ne kažem kao u drugog Tita! Takvima je Tito i posle svega omiljeni vladar. I za običnog čoveka važi ispeci, pa reci. Dobro odmeriti reči pre nego što ih izgovoriš. Ili, što bi mlađi u žargonu rekli; Promućkaj pre upotrebe. Jedno je ako se obećavaju fabrike letećih automobila, Mercedes u Zemunu, izvoz svinjskih glava i papaka u Kinu, plate i penzije od hiljadu evra, a sasvim drugo ako se nesvesno stvara odijum prema bratskoj Rusiji. Uostalom, i praktični razlozi su vidljivi svakome ko hoće da ih uoči. Uvođenjem sankcija Rusiji u Srbiji ne da se ne bi deset puta bolje živelo već bi život bio gori nego što je i sada. Sankcijama bismo postigli to da nas Rusija uvrsti u neprijateljske zemlje i jednostavno zavrne dotok gasa. I tako je celokupan gas koji Srbija kupuje od Rusije dovoljan da podmiri potrebe jednog omanjeg kineskog grada. Srbija nema alternativu za ruski gas i s prestankom dotoka stalo bi i ono malo industrije. One što je u rukama stranih vlasnika. Tako da bi radnici koji rade za 300-400 evra ostali na ulici. Treba razmisliti o svemu.

Mudri ljudi dobro odmere svaku svoju reč. Ne govore mnogo, ali kad kažu nešto, onda si imao šta čuti. Kao što reče premudri Andrić, „dođu tako ponekad vremena kad pamet zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati“.

autor:Miodrag Tasić

 

 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime