Nezamenljivi miris i ukus kafe ujutru je za mnoge ljude poput budilnika. Ukusno piće koje se dobija od prostog zrna, popularno je širom sveta.
Svake godine se popije više od 400 milijardi šolja kafe, što je čini jednim od najpopularnijih pića današnjice. U stvari, ljubav prema kafi ide vekovima unazad.
Kafa je dobra za zdravlje jer je bogata antioksidansima i kofeinom, kao i riboflavinom (vitamin B2), pantotenskom kiselinom (vitamin B5), manganom, kalijumom, magnezijumom i niacinom (vitamin B3).
Konzumiranje kafe ima i prednosti i mane za zdravlje, što je i naučno dokazano. Jedna od najvažnijih osobina kafe koja je uvek bila u centru pažnje je ta da ona vodi do dugovečnosti.
Osim što produžava životni vek, uz kafu se vezuju i druga lekovita dejstva. Međutim, da biste uživali u ovim dobrim svojstvima, morate se držati crne kafe i to ne više od 4 do 5 šolja dnevno.
Ovo su neki od načina na koje kafa produžava život i doprinosi zdravlju.
- Kafa i duži život
Kafa štiti vaš organizam zahvaljujući moćnim antioksidansima. Antioksidansi deluju kao ratnici koji se bore protiv i štite od slobodnih radikala u vašem organizmu. Slobodni radikali mogu da oslabe vaš imunitet i učine vas podložnijima bolestima.
Kafenisanje, dakle, štiti od mnogih bolesti pa je otuda logično da ovo piće dodaje godine životu.
Studija iz 2008., objavljena u Analima interne medicine, pokazuje da je konzumiranje kafe bez kofeina povezano sa manjim padom mortaliteta, kako uopšte tako i onog kod srčanih bolesnika.
Štaviše, veliko prospektivno istraživanje 2012., objavljeno u Medicinskom žurnalu Nove Engleske, pokazalo je da je konzumiranje kafe obrnuto proporcionalno opštem mortalitetu i mortalitetu usled specifičnih uzroka. Ovo važi i za ljude koji imaju loše životne navike, kao što je konzumiranje crvenog mesa i izbegavanje fizičkih vežbi.
U nedavnoj studiji iz 2015. objavljenoj u Cirkulaciji, žurnalu Američke asocijacije za srce, istraživači su otkrili da osobe koje piju kafu prosečno (manje od 5 šolja dnevno) imaju manji rizik od ranog umiranja usled brojnih različitih uzroka, uključujući i kardiovaskularne bolesti, dijabetes tipa 2, neurološka oboljenja i samoubistvo. Istraživanje je sprovela Američka asocijacija za srce.
- Štiti od karcinoma
Antioksidansi u kafi su razlog zašto je ovaj napitak povezan sa smanjenim rizikom od pojave nekoliko vrsta karcinoma.
Kafa sadrži biološki aktivna jedinjenja, kao što su kofein i fenolne kiseline, koja pokazuju snažnu antioksidantnu aktivnost koja utiče na metabolizam glukoze i nivo polnih hormona. Ovo je od ključne važnosti za prevenciju karcinoma prostate.
Studija iz 2011., objavljena u Žurnalu nacionalnog instituta za rak, pokazuje jaku obrnutu zavisnost između konzumiranja kafe i rizika od smrtonosnog raka prostate. Ova povezanost se odnosi na nekofeinske sastojke kafe.
Američki žurnal za kliničku ishranu je 2012. objavio studiju koja pokazuje da je unos kafe obrnuto zavistan sa rakom debelog creva, naročito proksimalnim tumorima.
Kafa je blagotvorna i za prevenciju raka kože zbog sadržaja kofeina. Studija iz 2014., objavljena u Evropskom žurnalu za prevenciju raka, pokazuje da kofein poreklom iz kafe smanjuje za 43% rizik od raka bazalnih ćelija kod osoba koje piju kafu u poređenju sa onima koji je ne piju.
U skorašnjem (2016.) broju časopisa Epidemiologija raka, biomarkeri i prevencija, koji izdaje Američka asocijacija za ispitivanje raka, objavljeno je otkriće da čak i umereni unos kafe za 26% smanjuje šanse za razvoj kolorektalnog karcinoma kada se eliminišu poznati faktori rizika.
- Čuva zdravlje jetre
Ograničeni unos kafe je povezan sa boljim zdravljem jetre. Da bi jetra bila zdrava, filtrirana kafa je hepatoprotektivnija, što znači da sprečava neke štetne supstance, kao što su kahveol i kafestol, da dospeju u vaš organizam.
2013. je objavljena studija u Hepatologiji koja nagoveštava da povećan unos kofeina može da smanji pojavu masne jetre kod osoba koje imaju bolest masne jetre koja nije prouzrokovana alkoholom. Kofein stimuliše metabolizam lipida uskladištenih u ćelijama jetre i smanjuje masnu jetru kod miševa kojima je davana hrana sa visokim sadržajem masti.
Čak smanjuje i rizik od primarnog sklerozantnog holangitisa, retkog autoimunog oboljenja žučnih puteva u jetri.
Ako patite od bolesti masne jetre, nemojte piti nefiltriranu kafu jer možete pogoršati simptome.
Anali epidemiologije su 2001. objavili studiju u kojoj se navodi da kafa, ali ne i druga pića koja sadrže kofein, mogu da spreče začetak alkoholne i nealkoholne ciroze jetre. Jedno drugo istraživanje, objavljeno u istom žurnalu naredne godine, potvrđuje obrnutu zavisnost između ispijanja kafe i ciroze jetre.
Nešto kasnije, 2006., časopis Arhivi interne medicine je objavio da je konzumiranje kafe povezano sa nižom prevalencom visokog nivoa aspartat aminotransaminaze i alanin aminotrasnsaminoze. Ovo dovodi do zaštite od pojave ciroze, posebno od alkoholne ciroze.
Osim što je povezana sa cirozom jetre, kafa se čak dovodi i u vezu sa nižim rizikom za pojavu karcinoma jetre. Istraživanje objavljeno 2005. u Međunarodnom žurnalu za rak, pokazalo je da je veći unos kafe u značajnoj meri povezan sa nižim rizikom od pojave raka jetre.
Slično tome, metaanalize koje je 2007. objavio časopis Gastroenterologija ukazuju da povećani unos kafe može da smanji rizik za dobijanje raka jetre.
- Sprečava pojavu žučnih kamenaca
Žučni kamenci su veoma bolan problem koji se može sprečiti redovnim konzumiranjem kafe. Uzroci tome su antioksidantno i metaboličko dejstvo kafe.
1999. časopis Žurnal američke medicinske asocijacije objavio je da metaboličko dejstvo kafe može da smanji rizik od pojave bolesti simptomatičnog žučnog kamenca kod muškaraca.
Osim za muškarce, kafa je korisna i za žene. časopis Gastroenterologija je 2002. objavio studiju koja dokazuje da je konzumiranje kafe sa kofeinom povezano sa nižim rizikom od pojave bolesti simptomatičnog žučnog kamenca kod žena.
Još jedna studija, koju je 2003. objavio Evropski žurnal epidemiologije, pokazuje da su unos kafe i kofeina povezani sa statistički značajnim povećanjem prevalence u slučaju postojeće bolesti žučnog kamenca, ali da nisu dovedeni u vezu sa novootkrivenim slučajevima žučnog kamenca.
- Leči Parkinsonovu bolest
Parkinsonova bolest je druga najučestalija neurodegenerativna bolest koju izaziva odumiranje neurona koji generišu dopamin u mozgu.
Kako ne postoji poznati lek, najveća pažnja se posvećuje prevenciji i ublažavanju simptoma.
Konzumiranje kafe je povezano sa značajno nižom incidencom Parkinsonove bolesti, kao i sa smanjenjem simptoma.
Žurnal Alchajmerove bolesti je 2010. objavio istraživanje koje je pokazalo da kofein ima neuroprotektivna svojstva kod ublažavanja motoričkih i nemotoričkih simptoma.
Još jedna studija, koju je 2012. objavila Američka akademija za neurologiju, pokazuje da unos kafe dovodi samo do nepouzdanih graničnih poboljšanja preterane somnolencije kod Parkinsonove bolesti, ali poboljšava objektivne motoričke mere. Ovo se javlja usled toga što izgleda da kofein blokira neispravne moždane signale kod Parkinsonove bolesti.
Kofein čak može da deluje kao protektivni faktor kod demencije i Alchajmerove bolesti.
Žurnal Alchajmerove bolesti je objavio studiju u kojoj se zaključuje da konzumiranje kafe može biti povezano sa smanjenjm rizika za pojavu demencije i Alchajmera. Moguće je da je razlog tome njeno snažno antioksidativno dejstvo i povećanje insulinske osetljivosti.
Štiti srce
Razumno konzumiranje kafe, recimo od 3 do 5 šolja dnevno, povezano je sa boljim zdravljem srca. Za ovo je odgovoran sadržaj kofeina.
Takođe, moguće je da je ovo povezano sa prirodnim sastojcima koji se nalaze u zrnu kafe, kao što su fitohemijski spojevi koji dovode do smanjenja upala, a što je važno za zdravlje srca.
Metaanalize prospektivnih kohortnih studija, koje je 2007. objavio žurnal Ishrana, metabolizam i kardiovaskularne bolesti, pokazuju da umereni unos kafe smanjuje rizik od koronarne bolesti srca.
Nešto kasnije, 2011., ispitivanje koje je objavljeno u Žurnalu epidemiologije i javnog zdravlja je pokazalo da konzumiranje kafe i zelenog čaja, crnog čaja i ulong čaja smanjuje rizik od mortaliteta usled kardiovaskularnih bolesti kod muškaraca i žena u Japanu.
Kafa se čak dovodi u vezu sa manjim rizikom od moždanog udara. Časopis Cirkulacija je 2009. objavio izveštaj u kome stoji da dugotrajno konzumiranje kafe nije povezano sa povećanjem rizika od moždanog udara kod žena. Naprotiv, podaci ukazuju da konzumiranje kafe može unereno da smanji rizik od moždanog udara.
Prevencija dijabetesa
1. Antioksidansi u kafi poboljšavaju insulinsku osetljivost i smanjuju rizik za pojavu dijabetesa tipa
2. Kofein utiče na insulinsku osetljivost. Anali interne medicine su 2004. objavili studiju koja pokazuje da je unos kofeina iz kafe i drugih izvora povezan sa statistički značajno manjim rizikom za pojavu dijabetesa i kod muškaraca i kod žena.
Časopis Dijabetologija je 2009. objavio studiju koja pokazuje da ukupan unos od najmanje 3 šolje kafe ili čaja dnevno može da smanji rizik za pojavu dijabetesa topa 2. Međutim, ovo se ne može objasniti efektima magnezijuma, kalijuma, kofeina ili krvnog pritiska.
U studiji koju je 2013. objavio Američki žurnal za kliničku ishranu, analizirani su unosi kofeinskih i nekofeinskih napitaka i njihov uticaj na razvoj dijabetesa tipa 2 na uzorku od 74 749 žena. Pokazalo se da kafa sa kofeinom smanjuje rizik od dijabetsa tipa 2 za 4%, a kafa bez kofeina za 7%.
Međunarodni žurnal epidemiologije je 2015. objavio istraživanje koje je pokazalo da je unos kafe povezan sa smanjenjm rizika od gojaznosti, metaboličkog sindroma i dijabetsa tipa 2.
Kada u kafu dodate zaslađivač, smanjuje se njeno korisno dejstvo prevencije dijabetesa. Zapravo, on može da poveća rizik za razvoj dijabetesa pa ga stoga treba izbegavati.
Takođe, dok je kafa korisna za sprečavanje dijabetesa, istovremeno može da predstvalj rizik za osobe koje ga već imaju.
Dodatni saveti
-Ne kupujte kafu lošeg kvaliteta jer može biti toksična. Može da izazove mučninu, glavobolju ili sveukupan loš osećaj.
-Držite se samo 3 do 5 šolja kafe dnevno. Visok unos kafe može da dovede do insomnije i uznemirenosti.
-Nemojte piti kafu neposredno pre odlaska na spavanje.
-Tokom trudnoće nemojte piti više od jedne šolje kafe dnevno.
-Osobe sa visoki nivoom holesterola bi trebalo da piju isključivo filtriranu kafu.
-Nemojte davati kafu deci jer to može da izazove noćno umokravanje (enureza).
