Ispovest jednog novinara: Večni let Zorana Modlija i njegov uticaj na moj životni put

0
658
Zoran Modli / Foto: printscreen

Vest da je danas u Beogradu preminuo Zoran Modli u 72. godini, zatekla me je u šetnji po Beogradu. Nebo je bilo vedro, a vetar blag, vremenski uslovi za let, idealni. Da li u tome ima neke simbolike ili je sve stvar samo puke slučajnosti u nažalost pravom trenutku, stvarno ne znam. Jedino u što sam siguran nakon čitanja kratkog naslova „Preminuo radijski voditelj Zoran Modli“ jeste da sam u neverici pročitao isti nekoliko puta.

Proveravam Viber, gledam kada je poslednji put bio na mreži. Isto činim i sa Fejsbuk mesindžerom. Nema ga onlajn. Svi portali u zemlji objavljuju vest da je preminuo Zoran Modli. Dakle, istina je, radio ZAIR je izgubio svog pilota, odjavio se.

Ne mogu da kažem da smo bili prijatelji, jer smo se lično znali suviše kratko vremena, ali njegov rad poznajem više od dve decenije svog života. Za dete koje je raslo devedesetih godina u Jugoslaviji, Zoran Modlli i Slobodan Jovanović bili su prozor u svet. Nažalost, danas, 23.02. 2020. godine, obojica više nisu među nama, ali njihov legat u vidu video materijala i kako zvučnih, tako i glasovnih zapisa, neprocenljiv je.

Na pitanje ko je Zoran Modli, potrebno je potrošiti nekoliko stotina hiljada karaktera, jer, čovek koji je bio pilot, prvi diskdžokej (preteča di džejinga) u Jugoslaviji, radio voditelj, pa i pevač, ne može, a da se sažme u nekoliko karaktera. No, da probamo.

Kao mali je pokušao da bude strip crtač.

Umeo sam celo pre podne kod kuće da crtam naučnofantastične stripove s drugarom iz odeljenja. Na dva kraja stola svako u svoju svesku. Svaki oblačić iz kojih bi naši junaci progovarali verbalno smo oživljavali i smejali se. Pola sata pred polazak u školu na brzinu smo pisali domaće zadatke i jurili na nastavu. Mašta me je vodila kroz detinjstvo.

Mašta je ovog čoveka blistavog osmeha i pitome ličnosti vodila dalje. Kao neko ko nije voleo da se dokazuje fizički, kako je u vreme njegovog odrastanja bilo u modi, odlučio se da u devojačka srca ulazi muzikom, te je muziku počeo da pušta već u Zemunskoj gimnaziji. Ubrzo nakon toga krenuo je da pušta muziku i na radiju, a on i njegov drugar David postali su prvi di džejevi u Zemunu. Inače, David iz priče je David Albahari, naš poznati književnik.

Da Vas podsetimo:  Sve o takmičenju NBA lige u SAD iz pera Leskovčanina Marka Tomića, jedinog izveštača iz Srbije i Evrope

Nakon toga, samo je nebo bila granica. Nakon Zemuna, i Beograd je pao pod njegove ruke, svi su plesali u ritmu muzike koja je nastajala u DIsku 202. Posle je došao Studio B, i emisije „Fontana želja“ i „Diskomer Studija B“.

U leto 1975. godine s Borom Đorđevićem osnovao je grupu „Hajduk Stanko i jataci“ i otpevao dva singla: „Na putu za carski grad Stambol“ i „Anđelija, čuvaj se Turaka“.

Onda su usledili Ventilator i rad na radiju 202. Beograd je dobio svog srebrnog letača koji je u etar lansirao hitove Dejvida Bouvija i ostalih svetskih muzičkih zvezda. Među prvima je puštao demo snimke muzičkih veličina poput EKV, Partibrejkersa, Denis &Denis, Psihomodo Pop.

Da li sam spomenuo da je vodio emisije dok je leteo iznad Beograda? Radio je intervjue sa muzičarima i poznatim ličnostima u delovima grada iznad kojih bi se nalazio u trenutku letenja.

Izmežu ostalog, bitno je pomenuti i to da je dosta klinaca prvi put čulo i poželelo da se bavi IT industrijom, upravo zbog njega, o čemu je jednom prilikom pričao za Blic.

Jedan od tih programa pokretao je simulator letenja, što me je emotivno osvestilo. Onda sam došao na ideju da slušaocima ponudim kompjuterske programe preko UKT radio-talasa u emisiji „Ventilator“. Svi zainteresovani su mogli da ih snime na kasetu i kasnije učitaju u svoje računare. Tri ili četiri minuta iz zvučnika su izlazili čudni zvuci koji su neretko zbunjivali i tehničare Radio Beograda koji su dežurali na predajnicima. Zvali su me i govorili kakve to smetnje emituješ, a ja sam ih molio da ne intervenišu i pokvare učitavanje programa. Mnogi ozbiljni IT profesionalci su počeli kao klinci koji su se zatvarali u sobu i snimali „pištanje“ iz zvučnika.

U JAT-u je na poziciji pilota proveo dve decenije, a bio je i instruktor letenja, pa i pilot u jednoj privatnoj kompaniji.

Da Vas podsetimo:  Mi smo duboko nesrećan narod koji ne haje za svoje mučene i poklane pretke

Vodio je svoj ZAIR, koji je i spojio naša dva puta. Mene, mladog novinara na početku i njega, barda radio talasa. Slučajno ili ne, spojila nas je priča o pilotu Aleksandru Jovanoviću, koju je on prvi prezentovao u etar početkom dvehiljaditih godina u ZAIRU.

Priču sam pročitao prošle godine i poželeo sam da uradim intervju sa Aleksandrom, a to nije bilo moguće bez da kontaktiram Zorana Modlija. Nekako sam dobio njegov broj i dlanovi su mi se znojili, dok se nervoza pojačavala prilikom okretanja brojeva.

Da li će hteti i želeti da razgovara sa mnom? Na moje veliko iznenađenje i radost, proveli smo u razgovru pola sata. Slušao sam zvuk glasa koji me je vodio kroz nepoznato, kroz oblake i bio sam očaran koliko je jedan takav čovek prizeman, normalan, fin ljubazan prema meni.

Za jednog novinara početnika veliki je vetar u leđa imati podršku i dobiti savete od daleko iskusnijih kolega. A, ako uz te savete dobijete i ponudu i to da mu se uvek možete obratiti, zadovoljstvo i ponos su još veći.

Dogovorili smo se za neku buduću saradnju i za viđanje uz kafu. Zbog moje zauzetosti i posla, to se mesecima prolongiralo i nismo se čuli neko vreme. Mislio sam ima vremena.

Mislio sam. Međutim, od danas ga više nema. Umesto kafe i saradnje, rešio sam da mu napišem ovaj omaž uz veliko hvala na vetru koji mi je dao u krila.

Danas je u Beogradu preminuo Zoran Modli. Po sunčanom i vedrom vremenu, njegov avion je krenuo u besmrtni let.

Izvor: Noizz.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime