Ispratili smo poslednju „Romantiku“ s Glavne železničke stanice

19.ИСПОВЕСТ СКРЕТНИЧАРА ЖЕЛЕЗНИЧКЕ СТАНИЦЕ
Фрррр..
Чуо се звук пиштаљке..већ је дао знак, оном значком у руци!
-Дај му значку!!!
Чуло се добацивање..луталице, са столице од железа…
А пре тога умиљат глас, раднице..тамо где се продају карете
-Билетарница се то зове..
А, где то?
У Београду, брате, у Београду.-Дао сам за њу све, живот, посао, каријеру шефа станице, која ми се смешила, а она да …са којим стигне…!?
Кобајаги, носи кофер са стварима,женске крпице, а овамо се трпа у клозету и, са циганином, прљавим, а усана масним од бурека..
Има минђушу..минџушу!ха,ха. Како би они то рекли.
„плејбој“. Малу тачкицу на уху
Зечица!
-Она му је значи била зечица!?
-Зечица! Зечица!
Прц.прц.
Па на пивце у бифе, цврц.цврц.
Па с киме је била све?
-Ко би је знао
-У пољском клозету, их је задовољавала
И?
-И ништа, напустио сам службу због ње, да ме не брука, више, цео ми се се већ град почео смејати,чаршијске приче, и упирао прстом на мене..и кад прођем Кнез Михајловом, -то му је жена Радодајка..од овог железничара, Рајка!?ха, ха…ха.
-Дошло ми да се обесим, маму јој ј.ебем..Да се лепо обесим.. у пољском клозету, лепо навучем, конопац, па кврц.кврц!?
И у материну, врц!
-Па ,да, железничара мајка болује од дијабетеса…
Не могу!-не могу!
Прекрстих се и рекох
:“где ми дођоше ове црне мисли!? Остадох жив, Хвала Богу!!!
-Други пут ми дође, да ставим главу на шине, да ме прегази воз што иде, за Мађарску, рано јутро, шест сати..
Ето га иде..Ту-ту-ту..клопара железним точковима, тутњи
Кад оно, цигани, пошли у надницу..
Одвратише ме
„куку мајко, виче Трајко
:“шта то радиш, куме Рајко!?
-и спасише ме Цигани, Бог да ги да здравље!
-Једном, онако, пролећна ноћ,таман запалих цигарету, кад Каја, фућ! У клозет. Прца ли се прца, све у шеснаест.
-Нека групица наркомана?
Ма, не бре, одакле им за дрогу?
Ву-тру!
-Ма ни то-одакле им за шибицу, траве..!?
-Таблетичари!
-Дај ми сине, кажем једном, неку таблету, да се отрујем..!?
-Чика Рајко, је л ти јебу тету!?
Јебу сине, јебу, а сузе ми се скотрљаше..
Попијем три бромазепама, и ту се скљокам, на железном седишту…
Пробуди ме ујутро чистачица Цица..
-Ајде Рајко, сунце жарко! Ха, ха, ха..Смејуљи се ко’ ова моја, Каја… и тако неславно ме доведе до краја, рођена жена, Каја.
-Све у стиху, све у прози, седи на мој, па се вози!
Ха, ха, ха..
Ето, и ти ме прцаш у мозак
-Узми, прозак!:(смех)
Душан Дојчиновић

Отишла „Романтика“ у Карловце, да легне поред Бранка. И подсети на оно што је Црњански записао у „Стражилову“, за све нас:

Лутам, још витак, са шапатом страсним,
и отресам чланке смехом преливене,
али полако, трагом својим, слутим:
тишина ће стићи, кад све ово свене,
и мене, и мене…