Građani iz okoline Saborne crkve i škole „Kralј Petar” u Beogradu osnovali su za svoj kraj novo sokolsko društvo 1927. Osnovano je Sokolsko društvo Beograd II. Osnivači su bili advokat dr. Ivo Ribar, lekar dr. Voja Kujundžić, upravitelј škole Živojin Savić, student Dušan Jovanović, profesor Mihailo Lukić i pukovnik Pera Lazarević. Angažovali su se članovi i članice iz „Matice” i Sokola I. Dušan Jovanović je agitovao za osnivanje društva. Ribar i Kujundžić su uputili poziv građanima i 20 februara 1927. održana je osnivačka skupština. Posle skupštine rad je bio intenziviran. Društvo je svečano otvoreno 24 novembra 1927. Tom prilikom vežbalo je jedno odelјenje naraštaja Sokolskog društvo Beograd-Matica. Pevalo Beogradsko pevačko društvo a dr. Ivo Ribar držao govor o sokolstvu pre, za vreme i posle Prvog svetskog rata. (1) Vežbaonica je bila u suterenu osnovne škole. Svake godine održavane su javne vežbe i akademije u Narodnom pozorištu. Društvo je priređivalo letovanja. Održalo je javne vežbe u Bosanskom Novom, u Dvoru na Uni, Jajcu, Trpnju, … . (2)
Sokolsko društvo Beograd II priredilo je 5. aprila 1931. svečanu akademiju u Narodnom pozorištu. Bili su prisutni ministar prosvete Boža Maksimović, Čehoslovački poslanik dr. Flieder, predsednik opštine, … . Akademiju je otvorio starešina društva dr. Ribar pred punom dvoranom najotmenijeg beogradskog sveta. Posle govora muški naraštaj izveo je vežbu „Oj letni sivi Sokole”. Vežbali su i pevali pesmu istovremeno. Muzika je pratila i dopunjivala kombinaciju vežbe i pesme. Ženska deca izvela su vežbu “Buđenje proleća”. Ženska deca su kao anđelčići igrala, zatim su im se pridružili veliki klobuci, beli sa crvenim pegama, koji su predstavlјali pečurke. Posle njih doleteli su leptiri, zatim su doletele i dve buba-mare sa crvenim krilcima i crnim pegama. Vesela dečja igra prestavlјala je buđenje proleća. Muška i ženska deca prikazala su u “Nadi Istre” sokolsku bol za braćom u tuđini. Muzika i pokreti tumačili su dubinu te boli. Ženska deca izvela su “Igru u Polјu”. Muški naraštaj izveo je vežbu “Petica”. Ženski naraštaj izveo je vežbu “Oko ognja”. Članovi i članice društva su u mornarskim kostimima izveli vežbu “More Adrijansko”. Dvoranom su se orili burni poklici i plјeskanje. Članovi su prikazali nekoliko težih sastava u vežbi “Na razboju”. Ženski naraštaj izveo je vežbu “Valcer” na Šopenovu muziku. Muški naraštaj izveo je vežbu “Ej trubaču”. Za vežbu bila su izabrana istaknutija mesta iz pojedinih nacionalnih i sokolskih pesama. Članice su izvele vežbu “Istočnjački motivi”. Članovi su izveli završnu vežbu “Devetka”. Članovi društva Milan Roksandić, Ljubica Pavičević, Viktor Pregel i Hajrudin Ćurić dali su svoje radove za akademiju. (3)
Sokolsko društvo Beograd II je u leto 1931. organizovalo letovanje sokolića i sokolica u Dvoru, u Bosanskoj Krajini. Bili su smešteni u prostranu zgradu osnovne škole, pred kojom je bio veliki park. U sokolskom logoru vežbali su, igrali se, priređivali izlete u bližu i dalјu okolinu. Kupali su se u Uni. Vođa letovanja bio je dr. Dragi Đorđević. Logor je privukao pažnju naroda. Zajedno sa sokolima iz Dvora i Bosanskog Novog priredili su u parku 8. avgusta 1931. veliki kermes.(4)
Sokolsko društvo Beograd II učestvovalo je u radu župe Beograd. Sokolska društva župe Beograd proslavila su praznik Prvi decembar 1936. Svih dvanaest beogradskih i dva zemunska društva održali su ujutru svoje svečane sednice. Na sednicama je govoreno o značaju Dana Ujedinjenja, čitana je poslanica Saveza Sokola, izneti su nacrti sokolske Petrove petogodišnjice rada, polagalo je zavet na vernost sokolskoj ideji novo članstvo, vršeno je prevođenje iz mlađih u starije kategorije i predavane su diplome nagrađenima na župskim utakmicama. Župa Beograd organizovala je zajednički pomen izginulim i umrlim članovima beogradskog sokolstva u kapeli na novom groblјu. Na pomenu su bile delegacije svih beogradskih društava. Sokolsko društvo Beograd II je sa celim svojim članstvo pohodilo kosturnicu palim braniocima Beograda u Gornjem Gradu. (5)
Sokolsko društvo Beograd II priredilo je 3 oktobra 1937. sa 120 učesnika izlet putničkim brodom u Smederevo. Srdačno su ih dočekali smederevski sokoli. Videli su smederevski grad, varoške ulice kroz koje su prolazili dugi redovi selјačkih kola pod teretom grožđa, crkvu i spomenik braniocima Smedereva. Izletnici iz Sokolskog društva Beograd II i domaćini proveli su popodne u vežbi, igrama i takmičenju. Na vežbalištu se okupilo oko 200 vežbača. Beograđani su pokazali proste vežbe za X svesokolski slet, a velika grupa ženske dece iz Smedereva izvela je slikovitu vežbu. Po završetku vežbanja, sazvan je zbor i gosti ispraćeni na pristanište, uz tople želјe da ponovo dođu. (6)
U Sokolskom društvu Beograd II bilo je 31.12.1936. 267 članova, 157 naraštajaca i 287 dece, ukupno 711 pripadnika društva. (7) U 1940. u društvu bilo je 264 člana, 163 naraštaja i 272 dece, ukupno 699 pripadnika društva. (8)
U prostorijama Sokolskog društva Beograd II u Bosanskoj ulici održan je župski prednjački tečaj. Tečaj je trajao 12 dana. Članovi iz unutrašnjosti su bili smešteni za prenoćište u prostorijama Saveza Sokola, a članice su spavale u župskoj dvorani. Ishrana je bila u restoranu. Iz Sokolskog društva Beograd II tečaj su pohađali Mihailo Katerinić, Dragoslav Sirotanović i Danica Knežević. Uveče, u restoranu Makedonija priređena je oproštajna večera. Na tečaju je bilo 22 sokola i 18 sokolica. (9) Utakmice u odbojci za prvenstvo Sokolske župe Beograd održane su 29 avgusta 1937. na letnjem vežbalištu Sokolskog društva Beograd II. (10)
Sokolsko društvo Beograd II održalo je za vreme božićnih praznika 1938. dva prednjačka tečaja. Na jednom je oko trideset pripadnika muškog i ženskog naraštaja pohađalo 4 dana tečaj. Posle tečaja postali su vodnici vrsta dece. Istih dana održan je četverovečernji tečaj za članove i članice zbora. Na časovima je bilo oko 35 članova i članica, a predavači su bili članovi zbora Kovač, Ljuština, Roksandić, Maksimović, Šimunović, dr. Dragi Đorđević i Jovanović. Društvo je koristilo za vežbanje salu I muške gimnazije. (11)
Prosvetar Đura Brzaković istakao je u svom izveštaju o radu da su u sokolani morali “podržavati i pojačavati duh hrabrosti i rodolјublјa” pošto će “možda doći u budućnosti momenat kada će biti potrebno da se muški stane u odbranu stečene slobode”. Na kraju svog izveštaja istakao je : “Naime, mogu oni koji rade na prosvećivanju ulagati vrlo velik trud i upinjati se iz sve snage da se postignu povolјni uspesi, njih neće biti, ako onaj koga treba vaspitavati neće sam da se vaspitava. Stoga je glavno probuditi interesovanje kod vaspitanika i uputiti ga da i sam na ovom vaspitanju radi, i tada će biti uspeha. Naša je želјa da omladina pođe putem vaspitavanja same sebe, a vaspitači da upućuju na taj put i pomognu je da taj put bude lakši i brži”. (12)
Sokolsko društvo Beograd II učestvovalo je u sokolskim radnim akcijama. Iz društava Beograd XI, Beograd II i Beograd VIII koje su dale članove i naraštajce, organizovana je 1937. sokolska prosvetna radna četa. Sokolska radna četa krenula je prvi put sa 46 članova i naraštajaca, a druge nedelјe po drugi put sa 68 članova, do Sokolskog društva Beograd VIII u Žarkovu, gde je zajedno sa članovima društva i njihove čete radila na uređenju terena za letnje vežbalište. U toku dva prepodneva četa je skinula jedno brdo i uravnila vežbalište sa oko 200 metara zemlјe. Četa je prilikom lakoatletskih utakmica uredila teren Sokolskog društva „Matica”. Ovom prikom Beograd XI dao je oko 12 članova, Beograd II 27 naraštajaca a Matica 7 naraštajaca. Savez Sokola odobrio je 2.000 dinara za nabavku alata za četu te su nabavlјene lopate, ašovi, motke, pijuci i troje ručnih kolica. (13)
Sokolsko društvo Beograd II angažovalo se u pomoći izbeglim sokolima iz Hrvatske. Zagrebački “Jutarnji list” od 17 decembra 1939. objavio je apel Sokolskog društva Beograd II za pomoć sokolima, koji su bili otpušteni iz službe u raznim mestima Banovine Hrvatske, ili koji su pred pretnjama i napadima morali da se sele. Zajedno sa tim apelom objavio je članak pod naslovom “Kleveta”, u kome je napao beogradsko sokolstvo da “širi klevete o Banovini Hrvatskoj”, “da truje decu i srpsku javnost” pa poziva vlasti u Beogradu, da takvoj “klevetničkoj akciji stanu na put”. „Sokolski glasnik“ je komentarisao : „ali se otpuštanja vrše i dalјe, u masi, i spremaju se nova ! Sokolima u Beogradu nije sigurno prijatno, da za svoju braću traže nova nameštenja, da sakuplјaju za njih pomoć, da otvaraju za njih kuhinje itd. i bili bi vrlo zahvalni “Jutarnjem listu”, kada bi uputio apel na drugu stranu da se ta progonstva ne vrše, pa kad bi sva naša braća mogla mirno da ostanu tamo gde su bila. Inače pisanje “Jutarnjeg lista” predstavlјa krajni cinizam, kad najpre pušta i pomaže da se naša braća gone i otpuštaju, a onda traži od nas, da ih pustimo da umru od gladi !”. (14) Nјihova pomoć nije ostala nezapažena od Sokolske župe Zagreb. U časopisu „Oko Sokolovo“ iz Beograda objavlјen je akt Sokolske župe Zagreb: „Val nove „slobode“, koji je zahvatio i prekrio ove naše krajeve prisililo je mnogu našu braću, mnoge sestre, da ili pojedinačno ili sa svojim porodicama ostave domaće ognjište …… te da … begaju u krajeve, gde ta „sloboda“ svojim grešnim zagrlјajem još nije ugušila svaki plemeniti osećaj, svojom ciničkom hipokrizijom nije uništila pravo na život i opstanak svakog pojedinca, o kome vole svakom prigodom da govore baš ti najgrlatiji propovednici i sledbenici te nove „slobode“.U tim po nas tako crnim danima i opet je došlo do izražaja pravo sokolsko bratstvo, koje je na najefikasniji način potvrdilo staru reč, da se u nevolјi poznaje prijatelј. Došlo je do punog izražaja u našoj dragoj prestonici i njegovom Sokolstvu, u prvom redu kod bratskog Saveza, a jednako i kod bratske Župe te bratskih društava Beograd II i Beograd VII. Svi ste Vi, braćo i sestre, uložili za naše bednike toliko lјubavi, toliko mera i truda, toliko fizičkih i materijalnih žrtava, da bi svaka naša reč pohvale Vašeg iskrenog i srdačnog bratstva izišla tek bledom i banalnom frazom. Naša je jedina želјa da bi što skorije osvanuli u našim „oslobođenim“ krajevima tako svetli i radosni danci, da bi Vam svima Vašu lјubav, Vaše gostoprimstvo mogli da vratimo radosna srca……….Vama i svemu članstvu Vaše župe naš iskreni bratski pozdrav“ (15)
Društavo Beograd II priredilo je svečanu akademiju 1940. Sadržaj vežbi bio je : “Konjica” dečja igra sa konjčićima uz pesmu “Konjića malog bujnog imam”. Vežba je imitirala vojničke konjičke vežbe. Slikovite vežbe sastavlјene su po narodnim pesmama. Prikazan je duh sokolskog vaspitanja omladine. Kraj vežbe je u skupinama uz horsku recitaciju “Jedinstvu” od Nikole Pavića. Vežba “Žive lutkice” prikazuje momenat iz detinjstva devojčica. Vežbano je uz pesmu “Mi smo deca vesela”. Vežbe “Jutarnji pozdrav ptičica” i “Ritmička devetka”, … . Lepotu i bogatstvo narodnih pesama sokoli su cenili i koristili za sastav vežbi. Za vežbu članica “Tri devojke proso žele” korišćene su pesme .“Tri devojke proso žele; Planino moja; U bašti mi zumbul cveta; Grab, grab zelen grab i Igrale se delije na sred zemlјe Srbije”. Vežbe na gredi i razboju, “Poloneza”, “Mladost u ritmu”, “Ulazak gladijatora”, “vežbe palicama”. Vežba “Da se ne zaboravi” podsetila je na vreme uoči oslobodilačkih ratova. Muzika je svirala pesmu “Što ćutiš, ćutiš Srbine tužni. Sokoli kao i narod spremali su se za borbu na život i smrt uz četničku pesmu “Srpska mi truba zatrubi”. Posle objave rata, ceo narod krenuo je boj sa pesmom “Ko ne žali, more, mlad umreti”. Muzika je intonirala zbor sa “Hej trubaču ..”. Onda borba. Vojnik gine ne žaleći svoj život a “Vojničko pismo” virilo mu je iz šinjela. … . Nastupali su đaci i studenti. Mlađi članovi i prednjaci su pred akademiju pozvani u vojsku, pa su zamene vršene brzo. U jednoj tačci vežbale su učenice gimnazije. (16) Opšti petnaestodnevni tečaj u Saveznoj prosvetnoj školi u Beogradu posetila je Vidosava Stejić iz Sokola Beograd II. (17) Sokoli su zabranjeni posle Aprilskog rata 1941.
Saša Nedelјković, član Naučnog društva za zdravstvenu istoriju Srbije
_______________
Napomene:
Dušan Jovanović, „Desetogodišnjica sokolskog društva Beograd II”, „Oko Sokolovo“, Beograd, 1 januar 1938, br. 1, str. 11, 12;
D.J, „Sokolsko društvo Beograd II”, „Oko Sokolovo“, Beograd, 19, 21, 22 juna 1937, 7, str. 144, 145;
„Akademija”, „Sokolski glasnik”, Ljublјana, 23. april 1931, 17, str. 5;
„Sokolsko društvo Beograd II“, „Sokolski glasnik“, Ljublјana, 10. septembra 1931, br. 37, str. 3;
J, „Proslava „Prvog decembra” u Beogradu”, „Oko sokolovo“, Beograd, 1 januara 1937, br. 2, str. 39,40, 41;
Dušan Jovanović, „Sokolski izlet u Smederevo”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 1 novembar 1937, br. 10, 236, 237;
„Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XVII redovnu godišnju skupštinu 18 aprila 1937 god.”, 27, „Oko sokolovo”, Beograd, 10 aprila 1937, br. 5;
„Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XX redovnu godišnju skupštinu 7 aprila 1940 god.”, 45, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 april 1940, br. 4;
R.R. „Završen je župski prednjački tečaj”, „Oko Sokolovo“, Beograd, 1 januar 1938, br. 1, str. 18,19;
Načelništvo, „Utakmice u odbojci za prvenstvo Sokolske župe Beograd”, „Oko Sokolovo“, Beograd, 1 januar 1938, br. 1, str. 19;
Dušan B. Jovanović, „Sokolsko društvo Beograd II”, „Oko Sokolovo“, Beograd, 1 februara 1939, br. 2, str. 28;
„Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XIXredovnu godišnju skupštinu 26 marta 1939 god.”,„Oko Sokolovo“, Beograd, 26 marta 1939, br. 3 i 4, str. 29;
A.V. „Sokolske radne čete”, „Oko sokolovo”, Beograd, 19, 20,21 juna 1937, br. 7, str. 172;
„Ne kleveta, već žalosna istina!”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 22 decembar 1939, br. 51, str. 3;
„Značajno pismo“, „Vesti”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1. mart 1940, br.3;
M. „Akademija sokolskog društva Beograd II”, „Oko sokolovo”, Beograd, 15 maj 1940, br. 5 i 6, str. 98;
„Vesti”, „Oko sokolovo”, Beograd, 6 septembar 1940, br. 7;
