Nova studija je potvrdila kontroverznu teoriju o raku prema kojoj kandida može izazvati rak u našem organizmu. Međutim, takođe je utvrđeno i da kurkuma može da suzbije rak.
Prema nedavnoj studiji, izgleda da infekcija parazitskom gljivicom Candida albicans nije posledica raka već da doprinosi nastanku samog raka.
Sve više istraživanja podržavaju stavove da postoji veza između mikrobnih infekcija i raka, ali sada su se pojavili i dokazi da oportunistička gljivica Candida albicans povećava rizik od nastanka raka i metastaze.
Kandida kao oportunistički patogen koristi pad imunog sistema kod pacijenata tokom hemoterapije. Najnovije studije su pokazale da kandida putem izvesnih mehanizama podstiče rak proizvodnjom karcinogenih nusprodukata i izazivanjem zapaljenja.
Naučnici smatraju da se ovaj tip infekcije mora kontrolisati tokom lečenja raka, ali i da postoji potreba za pronalaženje novih terapeutika kako bi se eliminisao uticaj gljivica na nastanak tumora.
Kandida može da doprinese nastanku raka proizvodnjom nitrozamina, karcinogenima koji aktiviraju specifične proto-onkogene koji mogu pokrenuti kancerozne lezije, zatim proizvodnjom acetaldehida, koji predstavlja hemikaliju koja oštećuje DNK i koja je karcinogena.
Kandida može da izazove zapaljenje uzrokovanjem oštećenja tkiva i lučenjem hemikalija koje stimulišu hronično zapaljenje. Poznato je da kandida izaziva zapaljenski odgovor kada se namnoži van normalne količine usled pada imunog sistema, nepravilne ishrane ili izlaganja hemikalijama.
Otkriveno je da taj zapaljenski odgovor podstiče nastanak sekundarnih tumora i metastazu.
Kandida može da podstakne odgovor T17 pomoćnih ćelija koje luče faktore koji promovišu angiogenezu (formiranje novih krvnih sudova) i podstiču rast tumora.
Takođe može doći do nastanka molekularne mimikrije.
Naime, antitela koja se formiraju protiv proteina kandide imaju strukturne i antigenske sličnosti sa receptorom na belim krvnim ćelijama (leukocitima), pa tako mogu nastati antitela koja se bore protiv imunih ćelija organizma.
Nova istraživanja ne samo da potvrđuju da namnožavanje kandide može doprineti nastanku raka, već i indirektno kritikuju konzumiranje šećera i alkohola jer razgradnjom šećera i etanola nastaje acetaldehid.
Štaviše, nedavno je otkriveno da šećer „hrani“ rak i da aktivno doprinosi transformaciji normalnih ćelija u kancerozne.
Takođe se ne sme zanemariti ni činjenica da šećer promoviše rast gljivica što znači da je šećer istovremeno i karcinogen.
Druga nova studija otkriva da je primarni polifenol u kurkumi, poznatiji kao kurkumin, najbolji način da se suzbije rak nastao kao posledica razmnožavanja gljivica.
U studiji je naveden problem koji predstavljaju invazivne gljivične infekcije kod pacijenata obolelih od raka, ali i da prirodna alternativa hemoterapiji može biti kurkumin.
Kurkumin je prirodna komponenta izolovana iz rizoma biljke kurkuma i privlači pažnju mnogih naučnika koji pokušavaju da pronađu lek za rak. Kurkumin predstavlja idealnu alternativu trenutnim terapijama jer je potpuno bezbedan čak i u velikim količinama.
Dokazano je da kurkumin antifungalno deluje na gljivice kao što su Candida, Cryptococcus, Aspergillus, Trichosporon i Paracoccidioides. Kurkumin pomaže pacijentima obolelim od raka da se odupru invazivnim gljivičnim infekcijama i komplikacijama koje pri tome nastaju.
Cilj studija je da dokažu dvostruki antikancerozni i antifungalni efekat kurkumina.
U studiji je objašnjeno da konvencionalne terapije uglavnom uzrokuju kolateralnu štetu imunom sistemu pacijenta, što opet doprinosi prenamnožavanju gljivica. Takođe, konvencionalni lekovi za gljivične infekcije mogu izazvati ozbiljna oštećenja na bubrezima.
Studija je zaključila da je kurkumin prirodni lek budućnosti koji može da se izbori sa više vrsta raka i koji pokazuje i antikancerozni i antifungalni efekat, što ga čini odličnim kandidatom za prevenciju i lečenje raka i komplikacija nastalih usled invazivnih gljivičnih infekcija.
Potrebna su dodatna istraživanja da bi se utvrdili mehanizmi delovanja kurkumina. Takođe, slaba rastvorljivost kurkumina u vodu i njegova niska biološka dostupnost ograničavaju njegovu kliničku primenu.
Kurkumin bi mogao da se primenjuje jedino u nekom vidu nanočestica ili micela, a takva istraživanja su još uvek u prekliničkom stadijumu.
Zaista, kurkumin postaje jedna od najproučavanijih hemikalija koja bi zaista mogla da suzbije rak.
webtribune.rs
U prvoj recenici teksta se govori o novoj studiji. Ne navode se reference te nove studije vec se kao takva prihvata, kao da je Biblija. Sve dalje sto se navodi u tekstu su ,,trabunjanja, i kao sto to uvek biva pocne se sa sabiranjem baba i zaba…….. Sramota.
Ово је мало збуњено. Прво, не постоји „инфекција“ кандидом – ове гљивице су увек присутне у цревном тракту – постоји само пренамножавање истих, типично у случају кад су корисне цревне бактерије, пре свега тзв. пробиотици (којих у здравом цревном тракту има 10-20 трилиона, тј. близу половине од генерално корисних бактерија које чине до 80% суве материје столице) битно сузбијене, у условима неефикасног варења, које потхрањује штетне бактерије (нпр. због преждеравања, недовољног жвакања, употребе антибиотика, који убијају корисне бактије, лоше исхране, пре свега превише шећера и високо прерађених храна, стреса, хормонски препарати, као пилуле против зачећа, стероиди и сл., недостатак одређених хранљивих састојака нпр. селенијума итд). Жене су, због осбина женског тела (репродуктивна функција, анатомија уринарног тракта и везано коришћење антибиотика, хормоналних препарта и сл.), знатно чешће жртве пренамножавања кандиде.
Што се тиче ацеталдехида, он је експериментално доказан карциноген само у огледима са глодарима, који су при том типично изложени много већим концентрацијама него људи. Сматра се вероватним карциногеном код људи као први метаболит у разградњи и неутрализацији алкохола (посебно у случају рака горњег плућног и пробавног тракта, јетре, великог црева и дојке), где чак и просечна конзумпција производи много веће количине од кандида гљивица (поред тога, алдехиди доспевају у тело из многих других извора, као формалдехид, био-амини из храна попут чоколаде и ферментираних сирева, ацетон из ваздуха, или произведен у телу због дијете ниске у угљеним хидратима, хормони стреса итд). Алдехиди су нормално неутрализовани даљом детоксикацијом у јетри (било оксидацијом путем ензима алдехид оксидазе, чиме се растављају на угљен диоксид и воду, или коњугацијом са глутатионом, што производи меркаптурну киселину и такође бива избачено са мокраћом). Ако оваj алдехидни детоксикациони пут постане неефикасан, било због превелике количине алдехида, или неефикасности детокцикационог механизма (тј. детоксификационих ензима због недостатка потребних кофактора – нпр. алдехид оксидаза захтева витамин Б2, молибденум и/или гвожђе, трипептид глутатион, један од основних антиоксиданата, је присутан у обиљу у свежим хранама, док се највећим делом губи у преради, укључујући кување, и количина коју тело само произведе постаје недовољна у случају високе изложености токсинима, и сл.), или, најгоре, обоје, тек онда токсичност алдехида постаје битан фактор у погоршању здравља, укључујући настанак и развој рака. Укратко, кандида и њен ефекат се може разумети само као део једне много веће и сложеније слике.
Што се тиче куркумина, његова искористљивост се многоструко повећава ако се конзумира са ђумбиром и/или бибером.