Istraživanje „Percepcija devedesetih kod mladih u Srbiji“ pokazalo je da su mladi najviše o devedesetima slušali od roditelja i starijih generacija, dok su najmanje o njima učili o školi.
Te godine asociraju ih na ratove, konflikte, ekonomsku krizu, kriminal i opšte društveno propadanje, saopšteno je danas.
Istraživanje je sprovedeno u saradnji inicijative Muzej devedesetih i Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.
Ispitani su mladi od 18 do 30 godina u Srbiji, u cilju sticanja uvida u njihovo razumevanje i percepciju događaja iz poslednje decenije 20. veka, njihovih pogleda na prošlost i utvrđivanja kako to oni danas vide devedesete.
Mladi ističu da je njihovo znanje o devedesetim nedovoljno i da su im najmanje jasni sukobi i ratovi.
Posebno je upadljiv nalaz da, nezavisno od informisanosti, mladi ističu da ih devedesete zbunjuju, prepoznaju da postoje suprotstavljene verzije istorije i da je vrlo teško, ako ne i nemoguće, doći do potpune istine.
Slobodan Milošević je svojevrsno oličenje devedesetih za veliki broj mladih, pokazuje istraživanje, a jedan deo njih ovo vreme povezuje i sa otporom i protestima.
Istraživanje pokazuje da devedesete za mlade nisu samo istorija, već i jasan kontinuitet sa današnjicom i ističu da, s jedne strane, osećaju posledice devedesetih, pre svega u pogledu tenzija i podela u regionu, ali i kada je reč o etničkim identitetima i njihovim ulogama u prethodnim sukobima, a s druge nose pozitivna iskustva u odnosima sa pripadnicima drugih etničkih grupa na ličnom planu.
Način na koji mladi razmišljaju o pitanjima identiteta otkriva duboku i ukorenjenu privrženost, navodi se u istraživanju, i u izvesnom smislu, podrazumevanu vezanost za etničku i religijsku grupu.
Rezultati pokazuju i da se nacionalizam jasno odbacuje u ekstremnim formama, a istovremeno se doživljava kao nešto što je vrlo emocionalno obojeno i ukorenjeno u porodici i detinjstvu. Privrženost religiji i crkvi doživljava kao vrlo snažna i nesporna.
Istraživanje je vodila psihološkinja Marija Branković, a učestvovali su istraživači Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Nevena Mijatović i Aleksandar Milovanović i istoričarka Ana Radaković.
Potpuna zbunjenost i neznanje mladih o dogadjajima iz 90’ tih je sasvim logična.
Poslije “ petooktobarskog puča “ bila je obaveza svih zvanočnika, navodnih analitičara, novinara i javnoh radnika , da, o čemu god govorili ,obavezno moraju “ pljunuti na Miloševića “ ! Radilo se tada, a radi se i danas , da ti i takvi DEBILI , nisu mogli da shvate, da se tako indirektno , blati , pljuje, okrivljuje, Srbija i Narod Srpski. Kada mladi , sami saberu činjenice i podatke , onda se neizbijezno ulazi u kontradiktornost !
Netko laze , i ne samo to, nego laze masno i bezobrazno ! Odgovor je poprilično jednostavan . Svi politički faktori su danas apsolutno saglasni da je 1999.god. izvršena agresija na SRJ. Kako to da je vladajuća struktura odmah poslije petooktobarskog puča, predala sudu u Hagu ( onima koji su bili vinovnici bombardovanja ) cijelokupan vojni i politički vrh SRJ ??? To je do sada nevidjena VELEIZDAJA u cijelokupnoj povjesti SRBA. Zbog toga se u školi o tome ne govori, još ima stida i obraza kod nekih !!! Ali …. morati će i to doći na red .. kad – tad ! “ Peti oktobar “ još traje, a Vučić je nadamo , se zadnji , izdanak tog kolonijalnog zla !!