Jedna veoma popularna serija iz prošlog veka, opisuje život u jednom selu Srbiji. Serija govori o dvoje mladih ljudi koji nisu istog imovnog stanja, ali se među njima rađa ljubav. Međutim, to imovinsko stanje njima ne smeta, već se u celu ljubavnu zbrku uključuju devojčin otac Cvetko i momkov stric, Gvozden. Možda pogađate koja je serija u pitanju, ali ću vam reći da je to serija „Ljubav na seoski način“, koja je snimana 1970.
U jednom delu serije Gvozden objašnjava šta su to „svingeri“ i kako i zašto je došao do literature koja objašnjava tu novu pojavu u svetu, posle „seksualne revolucije“, krajem šezdesetih godina prošlog veka. Kaže Gvozden: „evo u poljoprivredu stigla hemija, stiglo veštačko đubre, stigle raketle za gradonosni oblaci, pa eto stigla i seksologija“.
U kontekstu dolaženja novina u poljoprivredi, paori, seljaci, poljoprivrednici u Srbiji, dočekali su Informacine tehnologije (IT) u svojoj avliji i ataru. Doduše, poodavno je došla ta tehnologija u njive, ali ova o kojoj hoću da napišem nekoliko redova, počela je da se promoviše polovinom januara, tekuće godine.
Reč je o takozvanom eAgrar programu. Reč je o programu koji je ministarstvo poljoprivrede osmislilo da svaki poljoprivrednik vlasnik/ca poljoprivrednog gazdinstva, ima lakši pristup podacima svog gazdinstva, da sam poljoprivrednik može da menja strukturu gazdinstva, da menja kulturu, vlasništvo, itd. Ideja je da se smanji pritisak na državne institucije u vreme obnavljanja gazdinstva, koje se do sada obavljao do polovine aprila u tekućoj godini.
Šteta što ovo nije postojalo pre 2020. pa da u vreme pandemije sami od kuće upravljamo podacima svog gazdinstva. Ali dobro. Bolje ikad, nego nikad. I sada dolazim do suštine moga pisanija- Registracija eAgrar i uvođenje poljoprivrednih gazdinstava u digitalni svet.
Da bi onaj ko ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo (RPG) ušao u taj svet digitalne tehnologije, prvi korak je lična katra koja ima čip. Onaj ko nema takvu ličnu kartu, ima odlazak u MUP da uz određene finansijske izdatke, dobije novu ličnu kartu. Posle dobijanja nove lične karte, u istu instituciju (MUP) na svoj zahtev dobijate „elektronski potpis“, koji se sastoji od 4 cifre koje su šifra ili PIN kod, kao kod kartice iz banke. Ovaj sistem potpisivanja, do sada se koristio u sistemu eUprave i APR za digitalno potpisivanje određenih dokumenata. Od sada i u sistem eAgrara.
Posle ovog potpisa, oni koji su stručniji i imaju više iskustva sa digitalnim tehnologijama, ceo postupak mogu završiti kući. Oni koji nemaju to znanje, oslanjaju se na Poljoprivrene savetodavne stručne službe (PSSS) čiji službenici pomažu u izradi nove aplikacije. Ta nova aplikacija se zove ConsentID. I tu nije kraj.
Da bi sve ovo završili, uz pomoć osoba iz PSSS, poljoprivredniku je potreban „pametan“ telefon.
Što se tiče same registracije RPG, ovo je samo pola posla. Sledeći korak je web aplikacija eAgrar koja će po rečima ljudi iz ministrstva poljoprivrede „vrlo brzo biti dostupna“. Znači, naše ministarstvo poljoprivrede i cela Vlada Srbije ide po Srbiji, promoviše neku novu digitalnu tehnologiju, a alat za tu tehnologiju nije spreman.
Na portalu eUprava, koji postoji nekoliko godina unazad, pored mnogih ličnih podatatka (za one koji su dobrovoljno ili po službenoj dužnosti registrovani), postoji i odeljak za pčelare. To oni najbolje znaju. Tu se nalaze sve informacije u vezi podsticaja za pčelare, sva dokumenta za podsticaje, itd.
Zar sva ova komplikovana procedura nije mogla da se priključi ovom odeljku na eUprava, uz dodatak za povrtare, ratare, vinogradare, voćare, organsku i proizvodnju proizvoda sa geografskim poreklom?
Još jedna veoma bitna stvar u ovoj registraciji i digitalizaciji, tiče se starije grupacije poljoprivrednika koji su još uvek vitalni, još uvek rade, ali nisu vični savremenim tehnologijama? Sada će neko reći, imaju mlađe oko njih koji će im pomoći? Da, ima, ali nije poenta u tome da neko drugi to radi, nego da svi imaju jednaka prava. Po meni, ovaj vid registracije je diskriminacija prema straijim vlasnicima RPG. Čini mi se da će zbog ove procedure mnogi straiji građani odustati, što će u krajnjem slučaju smanjiti broj RPG, povećati „budžet“ zbog manjeg izdavanja za podsticaje i samim tim ministastvo će sledeće godine pokazati povećanje budžeta, koje nije relno, ali će se oni tim povećanjem hvaliti.
Da se razumemo, nisam protiv uviđenja novih tehnologija, i ovakav ili bilo koji sličan postupak sigurno će u nekom delu doprineti boljoj kontroli, evidenciji i praćenje razvoja RPG. Ali, zašto na ovakav način? Zašto ovoliko komplikovano? Zašto dodatni izdaci za nove lične karte?
Ima puno pitanja, a odgovore ćemo možda nekada i saznati.
Serija u kojoj su se Radmila i Milorad na kraju venčali i sve je završeno uz srećan kraj, imala je veliku gledanost jer tada nije bilo mnogo kanala kao danas.
Nažalost, danas ima previše kanala, ali nisam siguran da će poljoprivreda u Srbiji imati uspeha kao ljubavni par u seriji.
Jer, ranije su ljudi bili nepismeni, ali su imali razuma za svet oko sebe. Danas su većina pismeni, ali nam razuma nedostaje.
Stevica Marković,
Poljoprivredni proizvođač i član GrO Demokratske stranke
