Vakcinacija je u Srbiji započela silovito, a onda je naglo usporila. Kao da su se vakcinisali skoro svi koji su to želeli, pa sad treba videti šta sa preostalim vakcinama.
One su plemenito ponuđene susedima, migrantima i strancima, kad već tri četvrtine stanovnika Srbije nije prijavljeno za vakcinaciju. U takvoj situaciji problem je politički i tiče se usmeravanja ponašanja velikog dela populacije kako bi se obezbedila dobrobit za celu populaciju. Takva vrsta problema se u političkim naukama naziva problem kolektivnog delanja. Njegova specifičnost je što ljudi ne mogu sami da usaglase svoje delanje nego im treba pomoć neke više instance, poput šefa na poslu ili izvršne vlasti u javnoj sferi.
Dva aspekta ovog problema najviše dolaze do izražaja u kontekstu vakcinacije – uveravanje i koordinacija. Ukratko, treba uveriti ljude da je vakcina delotvorna, bezbedna i korisna i treba organizovati vakcinaciju tako da najveći deo populacije primi vakcinu u roku od nekoliko meseci kako bi istovremeno stekao imunitet i sprečio širenje virusa. Može da zvuči trivijalno i jednostavno, međutim, ovakve probleme nije lako rešiti u praksi. Nije lako ni kada su u pitanju značajno manje kontroverzna pitanja koja treba da reši mnogo manji broj ljudi, a kamoli pandemija kakve nema u živom sećanju.
Na primer, pozovete društvo u goste na proslavu rođendana (e, snovi pusti…) s planom da kasnije zajedno izađete u grad. Kakva je šansa da ćete uspeti svi zajedno da izađete na isto mesto? Neko neće narodnjake, neko da pleše, neko ne voli Balaševića, neko se već napio, pa mu nije ni do čega, neko je prosto smarač, a neko je hteo da ide, ali sad više neće jer mu je dosta svega. Što više ljudi, više ćudi i uverenja, pa koordinacija i uveravanje postaju komplikovaniji.
Slično se dešava s vakcinacijom u Srbiji, samo što je, za razliku od rođendana, ulog ekstremno visok. U pitanju su ljudski životi. Ipak, problem je u suštini isti. Ljudi ne mogu da koordiniraju svoje ponašanje jer imaju različita uverenja. Nažalost, predstavnici vlasti u Srbiji se ne bave ovim problemom. Ne trude se nas uvere da treba da se vakcinišemo niti nas podstiču na taj čin. Tako naši problemi uveravanja i koordinacije postaju smrtonosni.
Opet nažalost, veliki deo populacije nije svestan opasnosti, na različitim nivoima. Neki ne veruju da virus postoji. Neki ne veruju da je opasan. Neki su ga preležali, pa misle da su sada bezbedni. Neki misle da vakcine ubijaju i slično. Zavaravaju se na različite načine i grčevito brane svoja uverenja. Ipak, i naučnici i događaji iz sveta govore drugačije.
Mutacije virusa čine da on postaje sve opasniji, a na tu opasnost, kap ni na korisnost vakcina ne skreće se pažnja ljudi u Srbiji. Britanski soj virusa se brže širi, a postoje i nalazi da je smrtonosniji. Varijanta otkrivena u Južnoafričkoj Republici je takva da na nju ne deluju neke od vakcina, pa se zaražava veći deo populacije. Brazilska varijanta je najopasnija jer izgleda da je imuna na antitela koja stvore ljudi koji su već preležali koronu. Čitavi gradovi koji su bili pogođeni u prvom talasu potamanjeni su novim sojem virusa. U Brazilu je od korone već umrlo preko 300.000 ljudi, a ovih dana umire više od 130 ljudi svakog sata! Povrh toga, ko zna kakve su mutacije nastale u delovima sveta koji imaju još manje resursa da prate mutacije i suzbijaju širenje virusa? Ko zna kakve će tek nastati?
Sve ovo pišem da bih pokazao kako je trenutna situacija u kojoj nam je u redu da se četvrtina populacije vakciniše, a ostali i ne moraju, neodrživa. Zato je ovo naposletku političko pitanje. Doktori rade sve što mogu. Naučnici su osmislili vakcine. Pare su potrošene, vakcine su naručene. Svako od nas, koliko može, ubeđuje ljude oko sebe da se vakcinišu. To sve očigledno nije dovoljno. Ljudi ne mogu sami da reše probleme uveravanja i koordinacije kad treba uveravati i koordinirati ponašanje više miliona ljudi. To mora da radi država.
Nažalost, šef naše države predsednik Aleksandar Vučić uporno laže o tome kada će se vakcinisati. Stalno obećava i najavljuje vakcinaciju, pa onda smišlja nove razloge zašto to nije uradio. Džaba su se vakcinisali ostali predstavnici vlasti kad je stvorena atmosfera kao da jedini on zna šta treba da se radi i da samo njemu treba da se veruje, a on neće da se vakciniše. Time šalje poruku svojim pristalicama da ni oni ne treba to da rade i da je u redu što to ne rade. Nažalost, poistovećivanje s predsednikom po pitanju vakcinacije je đavolja rabota. Ako se on zarazi, dobiće najbolju negu i pomoć koja se može dobiti u ovom delu sveta.
Sa druge strane, prosečan pristalica će dobiti višesatna čekanja po covid-ambulantama i trijažnim centrima nadajući se da će dobiti mesto za bolničko lečenje, a mesta skoro da više nema. To je lekcija koju su od bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa naučili njegovi sledbenici.
Naposletku, svako od nas može da pomogne sebi i prijavi se za vakcinaciju, ali ne možemo da od stradanja spasemo sugrađane, komšije i članove porodica koji imaju svoja pogrešna uverenja o virusu i vakcinaciji. Taj deo posla da uvere, podstaknu i motivišu ljude da se vakcinišu i koordiniraju vakcinaciju ostaje predsedniku i njegovoj sviti. Bez snažnih napora u tom pravcu biće vitalno ugroženi svi koji se nisu vakcinisali, a širenjem novih sojeva i mi koji smo se vakcinisali. U tom slučaju će sve biti uzalud, i policijski časovi, i onlajn nastava, i hvalospevi zbog bravurozne nabavke vakcina. Utakmica još nije završena i krajnje je vreme da se glavni igrač dozove pameti i pomogne nam da zajedno prebrodimo ovu pandemiju sa što manje žrtava.
Izvor: Stav
Autor je u pravu : Predsednik Vucic konstantno laze i izbegava da se vakcinise.
U Izraelu je do danas vakcinisano vise od 50% stanovnistva, a PRIMER SU DALI predsednik drzave, veliki rabin, poslanici, gradonacelnici, akademici, rektori univerziteta, direktori javnih ustanova, popularni glumci i sportisti. Svi oni su se javno vakcinisali, najcesce pred kamerama.
Laže jer je laž promovisao kao vrlinu među svojim pristalicama. Ne izbegava on da se vakciniše jer se plaši igle (možda se vakcinisao još pre 6 meseci?) već izbegava da kaže kako se vakcinisao ili da se vakciniše pred kamerama, kako bi se uvukao i onim njegovim pristalicama koji su protiv vakcine. Tako marketinški pokriva i one koji su za (jer je nabavio vakcine i apeluje na ljude da se vakcinišu) i one koji su protiv (jer izbegava da se vakciniše) i one koji uživaju u tome što laže. Kao mali krojač, jednim udarcem 3 muve. Sav cirkus antivakserskih performansa, hapšenja (naravno samo za TV), kao i žestoke osude antivaksera od strane ovih i onih političara i/ili lekara su iz njegove kuhinje. Namerno pravi haos jer samo u haosu može da vlada.
Овде нема ни помена о томе да је добар део људи управо због оваквог патерналистичког односа и непотпуних информација о свакој вакцини са правом скептичан. Додајте томе и то да се све подводи под „вакцину“ а само су кинеска и Џонџон и Џонсон класичне вакцине, остало су мање више експериментални генетски третмани о чему се не говори а требало би јер се дугорочни ефекти апсолутно не знају а нису добиле ни потпуно одобрење регулаторних тела.
Дакле људима треба рећи да вакцинација доброг дела људи вероватно помаже да се друштво избори са вирусом али није чаробни штапић јер се и вакцинисани разбољевају (па и умиру нажалост).
Астра Зенека је рецимо у Немачкој и Холандији забрањена за све млађе од 60 а код нас није. Зашто?
Неки експерти тврде да је практично и за све здраве млађе од 60 година боље да се чувају или чак прележе вирус који у 99% здравих људи не доводи до озбиљних случајева.
Штета и економска и психолошка нанета неефикасним закључавањима поготово младима се нигде не помиње. Сад је постало модерно да се „ваксери“ хушкају на „антиваксере“ да би ваљда и једни и други оставили власт на миру и без одговорности. Просто питање је зашто се плаше вакцинисани, толико да би чак и пристали на диктаторски режим који би свима убризгавао шта год им се ћефне. Ово је врло опасно као преседан јер сутра ако се појаве много опаснији вируси, а већ их најављују неки као гле чуда Бил Гејтс, ништа не би спречило власти да уведу обавезну вакцинацију још експресније смућканим вакцинама за које ће се вероватно још мање знати о могућим последицама.
Све у свему још је Бен Френклин рекао – ко је у стању да за мало сигурности прода слободу не заслужује ни једно ни друго. Наш интелектуалци то нажалост не виде а требало би.
Скепса је основа сваке науке а не религиозни занос којим третирају све вакцине данас иако су неке итекако упитне.
I ponovo Srbi bistre svetsku politiku, svetsku medicinu, svetsku demokratiju itd. jer valjda žive u moralno i ideološki savršenom društvu koje je jedino spolja ugroženo? Ne verujemo da te belosvetske vakcine štite i da ne nanose teško zlo, ali verujemo da vakcine koje mi ovde primamo imaju ikakve veze sa tim vakcinama o kojima svakodnevno bistrimo i o kojima „sve znamo“? Kako i odakle su nabavljene? Ko ih je nabavio? Čime i koliko platio? Kako su stizale i ko ih je ovde odobravao i po kojim procedurama? Valjda je to prvo i osnovno pitanje koje je trebalo postaviti pre mudrovanja o „belosvetskim vakcinama“?
Ništa jednostavnije nego dati odgovor na ovo pitanje, ali prvo mora neko da ga postavi, a onda neko da se minimalno potrudi da dođe do odgovora i javno ga publikuje. Najjednostavnije je otići u Kragujevac ili Kuršumliju, uzeti 5 bočica 5 različitih vakcina koje se ovde daju ljudima (ili u čemu već dostavljaju vakcine lokalnim medicinskim centrima), spakovati u koverat, poslati u bilo koju zapadnu laboratoriju koja će uslužno odraditi komparaciju toga i vakcina koje se tamo daju i dostaviti rezultate koji bi se javno publikovali. Šta ako se ispostavi da mi ovde dobijamo destilovanu vodu, vakcine „krštene“ destilovanom vodom u odnosu 1:10 ili nedajbože nešto mnogo gore, a što nema nikakve veze sa vakcinama, čemu onda besede o vakcinama? Na kraju to bi u potpunosti objasnilo kako mi ovde imamo konstantan porast nobozaraženih uporedno sa porastom broja vakcinisanih, koji nigde u Svetu nije zabeležen osim ovde. Svugde drugde porast broja vakcinisanih je doveo do većeg ili manjeg pada broja novozaraženih, samo je ovde doneo porast. Pa šta mi to onda primamo? Kako to da „te iste“ vakcine ne deluju samo na nas?
Kada dobijemo odgovor na ovo pitanje (a nikada ga nećemo dobiti, štaviše nikada neće ni biti postavljeno) onda možemo da pričamo o vakcinama, a dotle možemo samo da ćutimo bilo da smo se odlučili za vakcinaciju ili ne.
Vrlo „afirmativan“ tekst po vakcine i vakcinaciju. Da se nisam vakcinisao verovatno bih nakon čitanja ovoga teksta odustao od ideje da poturim rame pod iglu, jer zašto bih to radio kada se Britanski soj sve brže širi, a i smrtonosniji je, vakcine verovatno ne deluju na taj soj, potom na Južnoafrički soj ne deluju neke od vakcina (verovatno baš ove koje se daju kod nas), a na Brazilski soj ne deluju ni vakcine ni antitela koja su stvorili oni koji su preležali covid-19, ljudi tamo umiru k’o muve. Dakle sigurno ću uskoro umreti od nekog od mutiranih sojeva na koje vakcine ne deluju, pa zašto bih se onda vakcinisao?