SVAKOG ČUDA TRI DANA DOSTA!
U Srbiji izgleda svako čudo traje samo tri dana. Tek što su otvorene kafane primećeno da sad imaju još više stolova u baštama nego li je bilo pre korone. Treba valjda nadoknaditi propušteno pa čak i po cenu zdravlja. Zabrana okupljanja takođe je prekršena odmah posle ukidanja policijskog časa, a nije se poštovala, ni za vreme njegovog trajanja. Okupili se ispred Skupštine i opozicija i vlast ne mareći za mere zabrane masovnog okupljnja. Medijska prašina se digla kad su poslanici počeli da štrajkuju ispred Skupštine a evo za svega tri dana nikakvog medijskog izveštaja nema ispred ovog zdanja.
Sad je opet na red došlo događanje u susednoj zemlji oko privođenja sveštenih lica. I to će najverovatnije trajati svega tri dana izveštavanja. Posle se opet očekuje neki tobož skandal, najverovatnije politički.
Mojim prijateljima koji su dugo u inostranstvu, već odviknutim od društevnih turbulencija brinu o svojim životima i standardu, ništa nije jasno. Kada su pre više decenija odlazili „trbuhom za kruhom“ kažu otišli su iz zemlje koja je normalno živela. Siromašno uglavnom, ali ljudskija nego je to u njihovim sadašnjim zemljama prebivanja. Šta je to u nama Srbima što nas vuče u sukobe. I onda se pitamo zašto nam drugi priželjkuju onu sudbinu „Ne daj bože da se dva Srbina slože“! Ne mora niko to da priželjkuje to mi sami sebi činimo.
Zbog ovog običnog naroda, koje ne interesuje politika, a to je većina, političari bi trebalo da se stide tenzija u koje pokušavaju da uvuku naš narod u nešto što ne želi. Političari zagađuju naše živote.
„JURA“ KORONA
Nije nam bilo dosta stradalih u domovima za stare zbog ljudskog nemara, kad ono došla epidemije iz leskovačke „Jure“, firme koja je vlasništvo kompanije iz Juže Koreje. Poslovodstvo nije zatvorilo kapije fabrike i kada su ih molili radnici i kada je primećen veliki broj obolelih. Nisu im stvoreni ni uslovi za bezbedan rad u halama, niti adekvatan prevoz. Strance ne zanima zdravlje naših ljudi, njih zanima profit i jeftina radna snaga. A mi smo tu idealan teren. Zato svi oni koji se sećaju rada u nekad društvenim preduzećima žaluju za tim vremenom. E, nema sada samoupravljanja i sindikalisanja. Proleterijat je ostao ovde ne samo ploretrijat već eksplotisani i obespravljen proletarijat. Zna li neko odgovor u kakvom društvenom sistemu živimo i čemu težimo. Od svega po malo, a ništa do kraja definisano.
GROBLJE JE META
Groblje je malo- malo meta a kritike padaju na one koji su zaduženi za njegovo uređenje. Ova kritika stoji kad je u pitanju pražnjenje kontejnera. Ali isto tako stoji kritika sugrađanima koje od groblja prave smetlišta. Em, što ima onih kojima je teško otići do kontejnera da bace smeće, ima i onih koji kradu cveće sa spomenika. Moja komšinica 17. aprila oko 10 sati odnela sveže cveće, a u 12 sati buketa više nije bilo na spomeniku. Nestalo je i kinder jaje koj je tu ostavila. Pa nije li i to vandalizam.
S.P.Š
Izvor: apatinskenovine.rs
