Iz Slovenije…

Opasne namere

0
1920

Nisam baš potpuno siguran, i ne znam, da li je pismo koje sam dobio prošlog meseca stizalo i na druge srpske adrese u Sloveniji. U glavnom, a to je istina, ja sam ga dobio. Interesantno je da sam pisma sličnih sadržaja dobijao i ranije, tako da mi ovo nije prvo takve vrste.  Kao  sva prethodna tako je i ovo bilo upućeno iz Ljubljane i opet bez potpisa pošiljaoca. Po navici obično na pošiljke bez potpisa ne reagujem, a vrlo često ih niti ne razumem. Želeo sam povodom sadržaja pisma ostati potpuno nem, ali mi ne dade zapovest Gospodnja. „Kada je vera u opasnosti niko nema pravo ćutati i praviti se da se njega to ne tiče, da to nije njegova stvar, ili da ga to ne zanima, jer će kamenje zavikati: Zar da ti ostaneš nem i nezainteresovan!?“

Pa evo, zbog saznanja da je nama Srbima  u Sloveniji vera u opasnosti, reših da se oglasim.

 Crkva Sv. Ćirila i Metodija u Ljubljani

Ko još nije čuo za mnogostradalnog monaha starca Gavrila (1900 – 1999).  Njemu, starcu Gavrilu, nije bilo potrebno živeti u Sloveniji kako bi znao opisati današnje stanje (ne)morala i zlih poturanja Srba pojedinaca, ostalim Srbima u ovoj podalpskoj zemlji. Starac je govorio: Ljudi, najveći grešnici primaju veru, a imaš ovde ove što im ne vredi pričati. Ne vredi mu pričati ništa! Ništa mu ne vredi. Okovao ga (đavo) gvožđem, gvožđem okovan, pa ne može. Zabadava je plakanje, zabadava je sve“.

Naime, po pisanju dnevnih listova Blic, Novosti i Glasa Srpske od 25. 09. 2012, proslavljeni slovenački košarkaš srpskog porekla Radoslav Nesterović,  predao je u Patrijaršiji Srpske pravoslavne crkve u Beogradu inicijativu, da Ljubljana dobije svoju Mitropoliju i svog vladiku. Ako je i od Raše dosta je.

Kao što već napisah, anonimno pismo koje sam primio 27.08.2012. kao takvo me nije zanimalo. Pogotovu me nije zanimala neka tkzv. civilna inicijativa za koju nikada pre nisam čuo, niti sam znao ko stoji iza nje, a koja se u pismu oglasila kao autor bljuvotina i žestokih srpskih podela u Sloveniji. Pismo je bilo napisano na jedanaest strana formata A-4.

Danas, posle izveštavanja navedenih dnevnih listova znam, da iza nepromišljenih i najnovijih zahteva za srpskim podelama stoji proslavljeni košarkaš Nesterović, zajedno sa vlasnikom ugostiteljskog objekta u Ljubljani Jorgačevićem i izvesnim Stojanom Valjevićem. Pre bih bio siguran, da iza njih trojice okovanih đavolskim gvožđem stoji đavolski kovač, onaj prvi i  dojučerašnji, a danas sa razlogom skrajnuti čovek, koji se izgleda sa gubitkom pozicije još uvek ne može pomiriti.  Pismo koje mi je iznenada i neočekivano stiglo nosilo je naslov: Mitropolija zagrebačko ljubljanska u rukama italijanske mafije, a u njemu je decidno pisalo. „Ovo što se događa u mitropoliji zagrebačko – ljubljanskoj je za jedan savremeni krim roman na kome bi pozavideli i svetski pisci tog žanra.“

Čitajući dalje, vidim da se Mitrpolit Jovan optužuje da je podložan vlastima, nekada komunističkim, a danas ustaškim i da kao takav nije primeran za Trst, te su protiv njega u ovom italijanskom gradu organizovane demonstracije. Kako se navodi u pismu, izvesna, a Tršćanima dobro poznata švercerka Snežana Petrović rodom iz Pirota, okreće leđa demonstrantima sa kojima je do tada  bila i nudi  Mitropolitu Jovanu ruku pomoći, što ovaj velikodušno prihvata. Ubrzo je posle toga Mitropolit Jovan na svojoj ruci imao zlatnu narukvicu, a i sat  kakav nose veliki bosovi i kakav se nikada ne može kupiti  svešteničkom  platom. U pismu dalje slede zastrašujući opisi eparhijsko mafijskih poslova u kojima se eparhijskim automobilima švercuje zlato preko granice, jer ko bi se to bože usudio i pomisliti a kamoli pretresati Mitropolitov auto na granici Srbije. O Mitropolitovom obračunu sa „neposlušnim“ sveštenicima posvećen je veliki deo pisanije samozvane civilne inicijative.

Da Vas podsetimo:  Detalji istrage protiv Belivuka: kuća za likvidacije, oružje na stadionu Partizana
Kulturno-pastoralni centar Srpske
pravoslavne crkve

Pismo se završava sa: „Ovo nije trač ni blaćenje Mitropolita i  crkve, već vapaj, a dokaza je puna zagrebačka i tršćanska crkva.“ Usledili su nažvrljani i nečitki potpisi deset osoba bez identifikacionog broja.

Čudno je da je ova takozvana civilna inicijativa, navodno zabrinutih vernika, usledila odmah posle smene starešine svih crkvenih opština u Sloveniji i medijski objavljene priče oko pronevere 800.000 eura od strane sveštenog lica. Kao pisac ovih redova, ja ne bih smeo prejudicirati da li je pronevere zaista bilo ili ne, ali poznavajući koliko toliko pojedine ličnosti i situaciju, sklon sam poverovati u priču o ovoj „sitnoj pozajmici“. U odbranu i spašavanje časti i obraza smenjenog sveštenog lica, najverovatnije na ličnu želju smenjenog, stao je proslavljeni košarkaš i donator izgradnje parohijskog doma u Ljubljani Radoslav Nesterović  sa pomenutim ugostiteljom. Tada, odmah posle izbijanja afere oko pronevere tamo neke sitnine, njih dvojica su jednoglasno zavapili u sredstvima informisanja da je to sve izmišljotiina i podmetačina. Najverovatnije da je ova „civilna inicijativa“ nastala upravo posle obelodanjivanja ne domaćinskog poslovanja Crkvene Opštine Ljubljana. Uglavnom, Patrijarhu srpskom gospodinu Irineju, upućeno je pismo sa zahtevom, da je za srpski narod u Sloveniji trenutno najbolje rešenje da dobiju svoju eparhiju i svoga vladiku. Sve to navodno rade u cilju sačuvanja srpske zajednice u Sloveniji, skrivajući pod imenom civilna inicijativa identitet pravog pobudnika opasnih srpskih, a i crkvenih razdora i podela.

Pitam se i javno postavljam pitanje toj samozvanoj civilnoj inicijativi; Ko je do sada čuvao tu istu srpsku zajednicu u Sloveniji, ako ona  nije čuvala samu sebe svojom iskonskom svešću o Svetosavlju? Bojim se da su oni, koji bi hteli tek od onomad da je čuvaju i sačuvaju, zakasnili u svojoj nameri. Zajednica, kao zajednica za koju navodno iskazuju brigu, ni danas nije stvarno predmet  njihovog interesovanja, osim što veštim ljudima predstavlja sredstvo manipulacije nečije rehabilitacije, ili da ne da dragi Bog, ustoličenja novog Vladike budućih slovenačkih pravoslavaca. U svemu i sami inicijatori gledaju i vide samo svoj lični nteres. Nije li ova inicijativa idealna prilika za ucveljene, da jednim udarcem pokušaju sprati ljagu, i odrade posao oko odvajanja osam crkvenih opština srpske pravoslavne crkve iz Slovenije u novu ljubljansku Mitropoliju koja bi vrlo brzo kao novoosnovani subjekt bila prinuđena da promeni  ime? Da li se zaista o tome radi?  Nije li nam već poznato  da su slične metode koristili pojedini sveštenici, a i civili okovani đavolskim gvožđima u Srpskoj pravoslavnoj crkvi Makedonije.? Šta je posle toga dobila Srpska zajednica u Makedoniji, a šta Srpska pravoslavna crkva? Ništa! Zajednica je izgubila sve, a Makedonija je dobila Makedonsku pravoslavnu crkvu? Kako danas žive Srbi u Makedoniji i koliko im danas pomažu tvorci i nosioci ovakvih pogubnih podela, i trgovci srpskim imenom? Kako je, ako nije na isti način  uz pomoć istih ideja nekih drugih civilnih inicijatora u službi Vatikana  nastala Crnogorska pravoslavna crkva? Ne beše li i ona nekada Srpska pravoslavna crkva?  Gde se izgubi prefix Srpski? Kako danas žive pravoslavci u Crnoj Gori? Da li im danas  pomažu crkveni raskolnici – brižni Srbi, ili ih čak i oni šikaniraju i proganjaju? Da li će sutra nastati još jedna, možda Bosansko Hercegovačka pravoslavna crkva? U čijem imenu i za čiji račun ovi ljudi odrađuju te prljave poslove?  Za čije potrebe? Sklon sam verovati da se ispod srpske inicijative u Sloveniji skrivaju mnogo krupniji i opasniji ciljevi, a sve pod maskom brige za zajednicu. Da li bi se ujedno, ukoliko bi im  pokušaj uspeo, sprala i ljaga sa nekog lopovskog imena, pitanje je? Narod kao narod može neke stvari i zaboraviti, ali protiv Gospoda Hristosa i Srpske pravoslavne svetosavske crkve se ne laže, i u njeno ime se narod ne dezinformiše, jer ni Hristos, a ni crkva ne zaboravljaju Jude.

Da Vas podsetimo:  ZAUSTAVITE TVITER

U nevešto sročenom pismu upućenom Patrijarhu, Sinodu Srpske pravoslavne crkve i  Patrijaršijskom odboru, u demokratskom maniru, kada manjina vrši teror nad većinom, samozvana civilna inicijativa iz Slovenije piše: „Nova vremena zahtjevaju i nove oblike organizovanja kako vjerskog tako i kulturnog života nas Srba u Sloveniji.“ Nije li u tom slučaju moja sumnja u iskrenost nastupa i zahteva samozvane civilne inicijative potpuna. Ko je uopšte ta „civilna inicijativa“ koja uz pomoć diskutabilnih i upitljivih 700. potpisnika traži i zahteva u ime preostalih 40.000 Srba pravoslavaca iz Slovenije uspostavljanje novog  oblika organizovanja verskog života. Sa kojim pravom to rade i u čije ime bi da promene oblik verovanja? Ima li uticaja na takvu odluku blizina sedišta Rimokatoličke crkve? Ne radili se u toj inicijativi o pogubnoj licemernosti okovanih pojedinaca koji ne mogu progledati svojim očima niti sagledati da su u nameri  pročitani.  Kako to da u pismu „Mitropolija Zagrebačko – Ljubljanska u rukama italijanske mafije“ svaljuju drvlje i kamenje na Mitropolita Jovana, krsteći ga najpogrdnijim epitetima, a u pismu inicijative za otcepljenje dela Mitropolije piše: „Nikako ne krivimo Zagrebačku Mitropoliju, koja je zasigurno napravila sve, što je bilo u okviru njenih mogućnosti, ali za potrebe nacionalnog i vjerskog preživljavanja na ovim prostorima trebamo mnogo više“.

Protojerej stavrofor Peran Bošković, smenjeni

Na osnovu kojih kvalifikacija i po kojim zaslugama je upravo „civilna inicijativa“ ta koja će uvoditi nove oblike verskog života?  Kako uošte mogu znati da je to što oni žele i  predlažu najbolje za preostalih 40.000 Srba U Sloveniji? Da li je dovoljno da se inicijativni odbor sa sedam stotina upitnih potpisnika imenuje kao spontano okupljanje nezadovoljnika posle onomadašnje bruke oko nestanka para, koja uz put rečeno nije prvi put, tvrdeći da je to odraz stvarnog stanja u Ljubljani, i tiha želja koja tinja već 20. godina.

Pismom upozorenja i molbom da se niko nema pravo igrati sa Srpskom pravoslavnom crkvom, a naročito ne iz ličnih pobuda i apetita, i da još manje ima pravo zahtevati podelu njenih  Mitropoilija, dužan sam potsetiti samozvani inicijativni odbor „civilne inicijative“ na još jedno pismo koje sam dobio 13. O7. 2012 godine, takođe nepotpisano, ali sa kratkom i rukom ispisanom porukom. „Bio si u pravu.“ Kao što rekoh na početku pisanja, neke poruke jednostavno nisam u stanju razumeti, niti znam o čemu se u njima radi. Uz poruku je bila i fotokopija teksta iz elektronskog časopisa finance pod naslovom; „Je šefa slovenskih pravoslavcev odnesla sporna gradnja?  Pa još jednom pitam javno sve potpisnike civilne inicijative, vas 700, ako vas je zaista toliko, zar zaista više nismo pripadnici Srpske pravoslavne crkve u Sloveniji, ili tek trebamo prestati biti? Da li u ovome naslovu iz imenovanog časopisa leži razrešenje enigme koju samozvana civilna inicijativa želi ispod žita progurati srpskim pravoslavcima i Svetosavcima u Sloveniji?

Da Vas podsetimo:  BRUKA U PROHORU PČINJSKOM

S’obzirom da sve govori u prilog toga, da se  kao nosioc projekta podele Zagrebačko Ljubljanske Mitropolije na dva dela, (Hrvatski i Slovenački) krije sveštenik ili sveštenstvo iz neke od crkvenih opština Srpske pravoslavne crkve iz Slovenije, pod imenom „civilne inicijative“, postavio bih vam još nekoliko pitanja: Da li su u proteklih 20. godina, koliko u pojedincima tinja skrivena želja za podelom Zagrebačko Ljubljanske Mitropolije na dva dela, postojali legitimni crkveni odbori u crkvenim opštinama u Sloveniji ili je sve bilo samo farsa? Kolika je bila sveštenička plata svešteniku u poslednjih 20.godina i koliki je iznos predviđen za svešteničku platu po crkvenom ustavu.  Ko je 11. 01.  2010 godine upisan u registar poslovnih subjekata u Sloveniji kao osnivač firme Marija Vera i ko je posle toga dobio pravo da njom rukovodi?

Pre nego što odgovorite na ova pitanja, a i druga,  preporučio bih „civilnoj inicijativi“, da  još jednom dobro razmisli o opasnim namerama kojima đavo rukovodi, a za koje sam siguran da će naneti ogromnu štetu  ne samo Srpskoj pravoslavnoj crkvi, već i parohijanima crkvenih opština u Sloveniji, za koje se tako „brižno“ sikira. Preispitajte još jednom vašu odluku o bespredmetnom zahtevu za podelu Mitropolije, koji će uzrokovati gubljenje ne samo verskog identiteta Srba u Sloveniji, već i gubljenje srpskog imena, a posledično i jezika o kome navodno takođe brinete. Preispitajte se, isplati li se biti solidaran sa onima koji 20.godina tiho, krijući od drugih, sanjaju da jedan dan  makar po cenu podela  srpskih Mitropolija, podele i oslabe sopstvenu crkvu, ne bi li se oni ustoličili u Vladičanskom tronu. Prepoznajete li vreme u kome se to radi? Zašto baš sada?  Nije li to vaša previsoka žrtva đavolu i cena  koju pošten i mudar čovek nikada i nipošto sebi  ne bi smeo dozvolit?  Rasposlana pisma odbora civilne inicijative kojim se zalažete za podelu Mitropolije, a koja kruže Slovenijom, morali bi pod hitno stopirati i proglasiti ih za nevažeće, i o tome upoznati vernike.  Istog momenta morate povući inicijativu koju ste predali Patrijaršiji i Sinodu. Takođe bi morali preispitati sami sebe, da nisu možda vaša časna imena zloupotrebljena, i da li ne služite trenutno samo kao marionete u izvršenju paklenog plana, paklenih slatkorečivih tvoraca?  Da li ćete posle toga biti zgužvani i odbačeni od nalogodavaca, i ne samo od njih, već i od Gospodina Hristosa. Zapitajte se spava li đavo, i zašto je baš vas izabrao? Potsećam vas da je vaša sveta dužnost i obaveza da Njegovom visokopreosvešenstvu Gospodinu Jovanu budete apsolutno odani i da ga o svemu najkorektnije obaveštavate, a ne da protiv njega radite pisajući i šireći razna pisma, pri tom sanjajući o pozicijama koje nisu ni vama, a ni onima koji iza vas stoje namenjene. Stanite uz istinu i pravdu, preispitajte odluku, saslušajte svaki preostali glas od 40.000 srpskih glasova u Sloveniji, ne postupajte prenagljeno, jer ćete nas ako već to želite, jedino tako zaštiti. Ako sami sebe ne popravite, ne naučite i ne pokajete se, uz obećanje da to što ste činili ne činite više, ništa vam ne vredi. Ja napisah i spasih dušu od Avramovog kamenja, a vi gledajte šta vam je činiti, jer vam je naum opasan, a posledice će biti strašne. Kažem vam! Ako ovako nastavite izgubiće se srpski jezik i pripadnost srpskom narodu, a pitanje je šta će biti sa Srbima u Sloveniji za 50.godina

Radovan B. Milić,
Osnivač i predsednik
Slovenačko srpskog kulturno humanitarnog društva  SRETENJE,
Slovenske Konjice,   Slovenija, 28.09.2012.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime