Skoro ništa više me ne veseli ovih dana u Srbiji, jer je propast okružila svaki dom. Velika beda, očaj nezaposlenih ljudi, strah od računa koji samo rastu i opake bolesti koje napadaju i bebe i decu i mlade i stare! Malo radosti je na trenutak doneo Božić i to je to. Svaki Srbin sedi u svoja četiri zida, opčinjen vestima sa ekrana bespomoćno gleda kako nam se dani nižu u propasti, slomljen i nespreman da se brani i da pruža otpor. Ćutimo i trpimo posledice tuđeg bahaćenja i izdaje Srbije.Ćutimo i trpimo posledice najvećeg lopovluka na planeti i u novijoj istoriji. Niko nije tako operušio i opljačkao svoju zemlju kao žuti režim i niko nije ostao tako netaknut i nekažnjen kao oni.
Ipak, osmeh na lice i tračak nade pružio mi je moj prijatelj Mile Dragić. I posle svih nameštačina žutog režima, ljaganja i maltretiranja, posle svih progona-Mile je zadržao svoj ponos i dostojanstvo, ostao da stoji pravo! Nije dozvolio Mile da mu se Dinkić širi po kući kao rado viđen gost, već je tog naduvenog harambašu iz žutog doba izbacio kao stari kufer na ulicu.
Bravo Mile majstore, ruka ti se pozlatila! Istinita je stara srpska izreka, da ko se nije osvetio taj se nije posvetio. Pa, gledajući kako to Mile s pravom radi, poželeo sam da čitam i čujem kako je svaki Srbin iz svog doma izbacio svog Dinkića.
Jer svako u Srbiji danas ima svog Dinkića, svako ima po barem jednog lopova i zlotvora koji nas je kinjio, nameštao i proganjao, kad nas nije mogao u blato sa sobom povući. Tako se to radilo u vreme žute bande: hiljade slabića i uštvi svetilo se svemu srpskom i svemu poštenom. U ime tog pogano žutog kordona smrti, gaženi su svi oni sa druge strane- svi koji nisu bili žuti, stradali su u ime njihove pljačke i vlasti.
Mile Dragić je svoj put gradio polako, širio posao i nije pristajao na marifetluke i razne dilove žutog preduzeća, zato je bio progonjen i lažno optužen, a prljavi izvršitelj te misije bio je Mlađan Dinkić- siva eminencija i jedan od moćnih cezara žute imperije!
Ipak, oni koji znaju Mileta i njegovo stradanje, znaju i da je ovom prilikom bio čak isuviše blag i tolerantan prema Mlađanu Dinkiću. Ne istući tu štetočinu nad štetočinama, tog gubara i ljigavca, vrhunac je hrišćanske blagosti i granica ljudskoga strpljenja- jer bi ga svi mi na Miletovom mestu sigurno počastili sa nekoliko džudo lekcija i malo soli iz sačmarice!
Mlađan Dinkić, ekspert za uništenje Srbije, ta neuništiva gnjida koja se zarila u telo Srbije, jedan nečovek sa hiljadu lica- zaslužio je da ga debelom i obogaćenom motkom svi građani Srbije počaste i da mu se od srca zahvale, od Terazijske česme, pa do Kalemegdana i nazad. Da smo samo pomislili, a ni sanjali ne bi takvu osionost, da će ovaj nabusiti i goropadni propasnik da se drzne da uđe u restoran Mileta Dragića- ja bih lično pozvao građane da i mi Mlađana sačekamo ispred „ Moskve“ pa da mu se odužimo za sve njegove zasluge!
A zaista treba biti krajnje drzak i biti poslednji šljam, pa da tako nošalantno ušetaš kod čoveka koga si progonio i uništavao iz čiste zlobe i pakosti! Možda će neki reći, pa to je javno mesto, restoran za sve goste- ali ja se ne slažem! Kad te neko tako sistematski namešta i progoni, imaš dužnost da ga nikada više ne tretiraš kao čoveka, pa ni da ga trpiš kao „gosta“!
Zamislite da vama neki komšija čini svako zlo, da vas proganja, namešta i pakosti vam na svakom koraku, a onda taj dođe kod vas na kafu, odjednom praveći se lud za sve što je uradio!
Mislim da je Mile bio čak i previše blag, meni bi Mlađa leteo zajedno sa stolicom niz Balkansku ulicu, pa šta košta da košta-samo da se pravdom duša nasladi. Zaslužio je Dinki špalir građana sa leve i desne strane od Vranja do Subotice, dugačak red zahvalnih.
Ipak, Mile Dragić je pre svega gospodin čovek, vrsni sportista i džudista, čovek na čelu jedne jako ozbiljne firme i pre svega otac četvoro dece, koji neće da se bruka prebijanjem jedne spodobe i avetinje kao što je Mlađan Dinkić.
Sigurno je samo to da je i Miletu prekipelo više od ove farse u kojoj živimo, jer ni danas nijedan žuti petooktobarski kriminalac nije kažnjen ni osuđen za sav ovaj očaj u kome se davimo.
Pokrali su „heroji“ petooktobarske prevare sve što se moglo pokrasti, upropastili sve što je radilo, srozali su sve što je srpsko i progonili svakog ko nije hteo da uprlja ruke sa njima. A boli me, isto kao i Mileta, isto kao i sve građane Srbije što se ti isti zločinci, kriminalci i lopine slobodno šetaju po Beogradu i Srbiji i što im dlaka sa glave ne fali. Sve što su pokrali, sada „investiraju“ i sada glume neke „biznismene“ pa im to nije dosta nego bi još da se sprdaju i da provociraju časne ljude koje su pokušali da oljagaju i unište!
E, pa Mile, prijatelju, neka tvoj podvig bude prvi u nizu pobuna protiv žutih kriminalaca. Daj Bože da svaki Srbin istera svog Dinkića iz kuće, pa da nam svane! I ne samo da ih isteramo iz Parlamenta, sa ekrana i iz institucija u kojima još žive na tuđem hlebu, a na našoj muci, već i da te žute horde završe na sudu i u zatvorima gde im je pravo mesto.
Vreme je da plate ceh za svoje orgije svi srpski Neroni, ludaci, propasnici i palikuće, stotine diktatora i uzurpatora naših života. Vreme je da odgovaraju što su oružjem upadali u srpske banke, što su spiskali do zadnjeg dinara sve kredite, zajmove, donacije i fondove namenjene Srbiji, a ne njima.
Vreme je da se na sudu otkrije kud se dede novac sa Kipra ukraden iz socijalinih i zdravstvenih fondova, da se rasvetli šta je bilo sa domaćim bankama i ko ih je sahranio za račun stranih gospodara, šta je bilo sa obveznicama, Nacionalnom štedionicom….Umesto u restoranu, Dinkić treba da sedi u istražnom zatvoru, a ne da se šeta kao da je oslobodio Beograd i da još nesmetano provocira svoje žrtve. Neka sudije malo ispitaju poreklo njegove imovine i Dinkićeve nove investicije po Crnoj Gori.
Svi mi znamo svoje Dinkiće, „zaslužne građane“ žute horde koji se isto tako šetkaju i provociraju nas svakog dana i sa televizije i sa ulice, kojom šetaju slobodni, i smeju nam se u lice. Sada glume opoziciju i pričaju kao da su nadrogirani halucinogenim tabletama, kao da je neko dugi upropastio Srbiju, kao da je neko drugi počinio veleizdaju, kao da nas je neko drugi pokrao i zadužio nas do guše!
I ne samo to već su nas ti isti žuti kriminalci lažno optuživali, slali nam inspekcije i nameštali suđenja, dok su upravo oni pljačkali i uništavali Srbiju. Mnogi su se ljudi, ne tako jaki i otporni kao Mile, prepustili očaju, a mnogi su izvršili i samoubistvo! Još niko odgovarao nije, ne samo za te uništene pojedince, koji su pružili otpor ucenama i reketiranju žute horde i njenih vernih slugu, jer je samo jedan od najpoznatijih reketaša Mlađen Dinkić, već još niko nije odgovarao za genocid srpskog naroda, upropaštavanje Srbije i veleizdaju nacionalnih interesa koja se desila od 2000. do 2012.
Zato mi koji smo upropašteni, koji smo opljačkani, izgubili posao, koji smo proganjani i lažno optuživani, kojima je rasturena porodica, uništeno zdravlje, ukradena mladost i budućnost- hajde da i mi proteramo svoje Dinkiće tamo gde im je mesto.
Udruženi, svi zajedno protiv kriminala i lopova, isterajmo sve Dinkiće na čistac, pa da im se sudi za svu ovu bedu, za sav ovaj čemer i jad, za gorčinu koju gutamo svakog dana stežući kaiš sve više, za sav bol u grudima i za svu ovu muku. Osvetimo se za svaku nepravdu i za svaku bol i štetu, za svaku bolest i muku, jer je krvca iz zemlje provrela! Svako svoje da okaje grehe, Srbija se umirit ne može! Srbin može da trpi i glad i bedu i bolest ali nepravdu neće! A najveća je nepravda što se slobodno šeta ta žuta banda dok cela Srbija grca u siromaštvu i opakim bolestima, što stradaju i nerođene bebe i što svi mi koji smo žrtve plaćamo račun za tuđe zločine. Mi ispaštamo na ime pravde i Boga, dok se krivci šepure i slade na našoj muci.
Zato sve čestitke Miletu Dragiću za hrabrost-samo napred i ožeži brate! Vrati im za svaku uvredu i muku i nemaj milosti, dva puta si ti obraz okretao, sad je došlo drugo vreme, oko za oko, a zub za zub, pa kom obojci, kom opanci-više nema šale! I ako neko proba da opet progoni Mileta Dragića zbog ovog časnog čina, neka zna da ima mnogo nas koji čekaju na tu priliku da nastavimo što je Mile počeo. Ima još mnogo žrtva kojima je Dinkić ostao dužan.
I umesto što građani Srbije tvitkaju kako smo svi Šarli, ja predlažem pravu srpsku akciju:
„Svi smo mi – Mile Dragić!“
Boban Gajić
Jooooj Mirceta pa koliko strana treba da se imenuju svi inficirani ??
Al ajde evo ova Zorana M. je bila Labusova ljubavnica u to doba i on joj je „gurao“…karijeru…nemo da si „bezobvazan“ pa posle ja ovde pisem svasta..
Gospodine Gajiću,zašto ni jednom rečju nepomenuste gos.PROFESORA Labusa,i njegove zasluge koji je Dinkiću držao sveću.ZAŠTO?Zašto je prošao „lišo“ još poneko,kome se može prilepiti ndimak „DINKIĆ“.Treba ih sve imenovato.