Izbeglice i Srbija

Do pljačke Kosova uz pomoć Zapada, koga je relativno brzo kao samostalnu državu priznao i naš ondašnji češki ministar inostranih poslova Karel Schwarzenberg (2008), uprkos oštrog protesta tadašnjeg češkog predsednika Vaclava Klausa i uprkos velike većine češkog stanovništva (65%). Srbija je imala oko 10 miliona stanovnika. Sada, posle te pljačke, ima ih dva miliona manje. I izgubila je jedan deo svoje „svete zemlje“, gde je ta država postajala, gde su srpska plemena primala hrišćanstvo, gde je bio centar moćne srpske države Nemanjića i gde su bezbrojni srpski spomenici toga vremena.

Srbija je morala da se pomiri u maju i avgustu 1995 sa dolaskom oko 230 000 isteranih i opljačkanih Srba iz Hrvatske, gde su živeli stolećima, kada ih je odatle isterala i opljačkala, a preko hiljade poubijala, hrvatska vojska, masivno naoružana i podsticana državom Nemačkom, u operacijama „Bljesak“ i „Oluja“, uz strateško rukovodstvo američkih generala-plaćenika, uz pomoć NATO avijacije. Sve se to svršilo tako reći bez ikakve veće međunarodne kritike, sasvim bez sankcija Evropske Unije i OUN, bez protesta našeg bivšeg predsednika Vaclava Havela. Od 230 000 isteranih je deo primila sama Srbija a deo Republika Srpska (BiH). Njihov dolazak je usledio iz dana u dan, posle akcija hrvatske vojske, NATO avijacije.

Posle NATO agresije u 1999 i posle zločinačkih 78 dana bombardovanja Srbije NATO avionima (znači avijacijom i te „plemenite i miroljubive“ Evropske unije), BEZ odobrenja Saveta bezbednosti, bilo je iz Kosova doslovce iz dana u dan isterano i opljačkano i pobeglo, da spasu goli život, opet oko 230 000 Srba i Roma, koje je tokom nekoliko dana primila bombardovanjem teško oštećena Srbija, u to vreme tako reći bez ikakve međunarodne pomoći, osim pomoći iz Rusije. U to vreme je bilo, prema dostupnim izvorima, poubijano od kosovskih Albanaca još i oko 3 000 Srba, Roma i drugih stanovnika Kosova, uključujući tu i pro srpske Albance. A teroristička albanska organizacija OVK je ubijala zarobljene Srbe i neke Rome, kao životinje iz laboratorije, da bi im oduzela neke unutarnje organe i prodala ih posle prema porudžbini radi transplantacija u inostranstvo. Prema švajcarskom istražitelju Dicku Marty je u tom zločinu imao svoje prste i od SAD i Britanije svestrano podržavani „miljenik“ gospođe Olbrajt Hašim Tači, koga njegovi ljudi zovu i „zmija“. On je bio jedno vreme i premijer Kosova, a od 2016 je i njegov predsednik. Njega je čekao i sudski postupak radi raznih zločina, ali njegovi moćni zaštitnici (uglavnom SAD) svoga „momka“ nisu napustili. Pa on će uraditi sve, štagod budu od njega zahtevali. O njemu i njegovim u stvari „nekažnjivim zločinima“, kao i o zločinmima njegovih vodećih saučesnika (Agim Čeku, Ramuš a Daut Haradinaj, Fatmir Ljimaj itd.) piše u svojoj obimnoj knjizi i tužiteljka Tribunala u Hagu (ICTY) Karla del Ponte (Karla del Ponte: Gospođa Tužiteljka, Profil, 2008). Niko od vodećih zločinaca nije osuđen, mnoogo svedoka je ubijeno, nestalo, boji se i neće da svedoči. Vredi pročitati iz njene knjige celo Poglavlje HI (str.265-293) o sada u stvari „nekažnjivim zločincima“.

Sve ove „kosovske veze“ i uloga u svirepom ratu protiv Srbije u 1999.godini su učinili, da je neko u to vreme nazvao gđu Olbrajt „balkanski kasapin“(butcher of Balkan). Poznato je, da je i Hilari Klinton u vreme NATO agresije terala svoga muža, predsednika SAD Bila Klintona, da se Srbija bombarduje. Gospođa Olbrajt je u to vreme zaradila nemale pare u vezi sa trgovinom oko komunikacionog sistema Kosova. Tu je izgleda zaradio i nemale pare i komandant NATO agresije u 1999 general Vesli Klark u vezi sa rudnikom Trepča,

Četiri godine (1995 – 1999) Zapadom potpomaganih i organizovanih agresija i ratova u ovom delu Balkana, su značile skoro pola miliona srpskih opljačkanih izbeglica za Srbiju i Republiku Srpsku (BiH), dece, odraslih i starih ljudu. A isto tako i desetine hiljada ranjenih i ubijenih. Srbija je već bila „navikla“ na talase izbeglica, a to velikom večinom Srba. Srbi su u Srbiju bežali, a to treba ponovo istaći, da spasu goli život, a ne iz ekonomskih razloga.

Posle uništenja Jugoslavije Nemačkom, Italijom, Mađarskom i Bugarskom u ratu 1941-1945, se Nemačkom okupirana Srbija brinula za više od 800 000 isteranih i sasvim opljačkanih velikom večinom Srba, uglavnom iz ustaške Nezavisne države Hrvatske (NDH), koja je bila prava genocidna država za Srbe, kojih je tamo bilo ubijeno, zajedno sa Romima i Jevrejima, preko 700 – 800 000. Ne treba zaboraviti, da je Nemačka proterala , iz oblasti prisajedinjene Nemačkoj, oko 30-40 000 Slovenaca u Srbiju`, KOJA SE O NjIMA, iako Nemačkom okupirana, SVESRDNO BRINULA.. U to vreme se u Srbiji rodio među proteranima, i budući predsednik Slovenije, Milan Kučan, poznat po svojim protiv srpskim stavovima. A oficijalna Slovenija je toliko otvorena istupala protiv srpski tokom zabijanja Jugoslavije.

Hitler i Musolini su naime „poklonili“ ustaškoj Hrvatskoj i celu Bosnu i Hercegovinu, sa veoma brojnim srpskim stanovništvom. Hitlerov „leteći diplomat“ za Balkan Herman Nojbaher je procenio srpske gubitke (ubistva) tokom rata u NDH na 750 000 mrtvih.Čak su i nemački generali u toj oblasti bili preneraženi svirepošću pokolja Srba u ustaškoj Hrvatskoj, u njenim brojnim (!) likvidacionim logorima za Srbe, Jevreje i Rome, uključujući tu i decu. Čak stotine hiljada Srba su u to vreme našle zaštitu i utočište u delu Hrvatske pod italijanskom okupacijom. U isto vreme su bile hiljade Srba i Jevreja isterane i poubijane u oblastima pod mađarskom okupacijom. Mnogo leševa Srba i Jevreja je u zimi 1941-42 donosio Dunav iz Mađarskom okupirane Bačke. Leševe poubijanih Srba u Hrvatskoj je donosila u Beograd, ispod Kalemegdana. reka Sava. Pošto mi je već 91 godina, ja sam u to doba živeo u Beogradu i sve to video.

U to preteško vreme Srbiji niko nije pružio neku pomoć za te izbeglice.Ali uprkos nemačkoj okupaciji, te izbeglice je uzspešno zbrinjavao, iako uz ogromne poteškoće, Srpski komesarijat za izbeglice i, dalo bi se reći i ceo narod.

Ovo tek da se ljudi prisete u današnje vreme, kada se toliko piše o masama izbeglica, o njihovoj „invaziji“ u Evropu, kada su njihov znatan deo u stvari ekonomske izbeglice, dok je samo deo njih bežao pred užasima rata u njihovoj zemlji, dok su one nedavne srpske izbeglice, koje su bile isterane iz Hrvatske i iz oblasti srpskog Kosova i Metohije, morale pobeći, da spasu goli život . Oni, koji su bili sponzori njihovih patnji, to su u značajnoj meri razne zapadne države, njihova rukovodstva , kao Nemačka, SAD, neke države Evropske unije i NATO. Vatikan uopšte nije pokazao dovoljno odlučnosti i volje, da zaštiti svoju pravoslavnu hrišćansku braću. Neki njegovi članovi su, nažalost, čak mržnju protiv pravoslavnih Srba potpirivali. Zar nije mogao mnogo u tome smislu da uradi inače popularni papa Vojtila, Jovan Pavle I?

A glavni „zvanični“ zapadni krivci tragedije dela Srba previše pomoći Srbima ne pružaju – u stvari skoro ništa. Samo se njihova propaganda i njihove satelitske države trude, da se o njihovim zločinima mnogo ne govori. Da li je neko dao neku odštetu isteranim i opljačkanim Srbima u Hrvatskoj 1995 godine? Da li je neko platio Srbiji (bile bi to desetine i desetine milijardi američkih dolara) za uništenu infrastrukturu zemlje tokom skroz nelegalnog, bez odobrenja Savetom bezbenosti OUN, kriminalnog bombardovanja tokom 78 dana i noći organizacijom NATO u 1999 godini? A licemeri se čude, da zemlja ne napreduje. Da li su dobili neku odštetu potomci od NATO bombi poubijanih ljudi u toku NATO agresije u 1999. protiv Srbije? Da li su dobili barem nešta od počinilaca tih zločina bombama osakaćeni i oni koji su izgubili sve? A šta je sa onima, koji su dobili leukemiju ili neka druga maligna oboljenja kao posledicu kriminalne upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom od strane Amerikanaca u Srbiji, na Kosovu i Metohiji, u Bosni?

Nedovoljna ekonomska uspešnost i razvoj današnje Srbije su doduše i posledica korupcije u državi i ne uvek dobrih vladinih ekonomskih mera, ali oni su uglavnom posledica uništavanja onima hiljadama tona „humanitarnih bombi“, kako ih je onda smešno nazvao u pariskom Le Monde 29.aprila 1999. naš ondašnji predsednik Vaclav Havel, kome je bilo sve dobro, šta je činio Zapad.

Prof. dr Rajko Doleček

www.vidovdan.org