Izbor Insajdera: U prošloj nedelji od Koridora 10 do F dijagnoza

0
882

Novinari Insajdera u protekloj nedelji bavili su se načinom angažovanja firmi podizvođača na gradnji puteva – jednom od najvećih državnih poslova. Ispostavilo se, prema istraživanju Insajdera, da postoji više ugovora s angažovanim podizvođačima nego kilometara koji se gradi.

Pitanje zašto je jednoj policijskoj stanici potreban spisak pacijenata s F dijagnozom postavili smo ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću, ali nas je zanimalo i zašto drži stranačku konferenciju u vreme kada bi trebalo da bude na radnom mestu, u kabinetu MUP-a.

Od premijera i izabranog predsednika Aleksandra Vučića tražili smo odgovor na pitanje zašto se u javnosti etiketiraju kao državni neprijatelji pojedinci koji učestvuju na protestima, uključujući decu javnih ličnosti. Učesnike protesta između ostalog smo pitali zašto traže ostavku Aleksandra Vučića nakon što je osvojio više od 55 odsto glasove u prvom krugu izbora za predsednika.

Firme bliske stranakama na vlasti po pravilu grade puteve

Istraživanje Insajdera pokazalo je da mehanizam prema kojem poslove na gradnji i održavanju puteva dobijaju firme bliske strankama na vlasti do danas nije promenjen.

Firme Dušana Borovice i Mila Đuraškovića bile su svojevremeno zvanični donari SPS-a, a dobijale su značajne poslove na gradnji i održavanju puteva. Firma Interkop zabeležila je vrtoglavi rast takođe u ovom poslu, a bila je zvaničan finansijer DS-a. Ova firma propala je posle pada DS-a sa vlasti. Danas je na putevima angažovana između ostalih, firma Zvonka Veselinovića koji je za Insajder potvrdio bliskost SNS-u, uz napomenu da je sarađivao i s prethodnim vlastima.

Sve ove firme su poslove dobijale i bez raspisanih tendera.

Na pitanje novinara zašto ta praksa nije promenjena, premijer Aleksandar Vučić je, između ostalog, konstatovao da se novinari Insajdera bave “bapskim pričama” i pored toga što se radi o višegodišnjem istraživanju tokom kojeg smo došli do brojnih dokaza, koje smo i objavili. Takođe je rekao da SNS nije uzimao novac ni od jednog biznismena.

Da Vas podsetimo:  TIJANIĆ: Čeda, uhvaćen u flertu sa snajperom

U emisijama Insajder bez ograničenja: Zaobilaženje rupa objavili smo mehanizam koji pokazuje da nema odgovornosti ni adekvatne kontrole u gradnji puteva u Srbiji.

Naime, na tenderu država bira izvođače radova, zatim izvođači bez tendera biraju svoje podizvođače, koji dalje, ponovo bez tendera, angažuju dodatno svoje podizvođačke firme.

 Etikatiranje pojedinaca

Otvaranje najsavremenije naplatne rampe na Koridoru 10 bila je prilika i da premijera pitamo za targetiranje pojedinaca, što je prema oceni Insajdera jedna od tema koja je obeležila nedelju za nama. Aleksandar Vučić je osudio etiketiranje i napade na decu novinara i političara koji su podržali proteste, ali je rekao i da bi bilo fer da se osude napadi na članove njegove porodice. Ocenu novinara Insajdera da su deca javnih ličnosti poslednjih dana etiketirana kao državni neprijatelji Vučić smatra „strašnom“.

Novinarska i medijska udruženja i organizacije osudili su postupak šefa Poslaničke grupe Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije Aleksandra Martinovića.

“Pokušajem da prikaže naše kolege i sugrađane delom nekakve zavere koja navodno stoji iza protesta i,, kako tvrde provladini mediji, preti da nasilno sruši ustavni poredak, Martinović im je doslovno iscrtao mete na čelu“, piše u saopštenju nekoliko uduženja.

Sve je počelo u prošlu subotu, kada su se na najmasovnijem protestu koji je održan u Beogradu pojavile “poternice” na kojima su bili političari, glavni urednici pojedinih medija i analitičari za koje, kako je rečeno, podržavaju Aleksandra Vučića. Usledio je odgovor šefa Poslaničke grupe SNS-a u Skupštini Aleksandra Martinovića, koji je na RTS-u pokazivao fotografije novinara i drugih javnih ličnosti, pa čak i fotografije dece Vučićevih kritičara. Ove fotografije učesnika protesta Martinović je predstavio kao argument za tvrdnju da su proteste organizovali Vučećevi politički neprijatelji i kritičari.

Da Vas podsetimo:  Komisija za zaštitu konkurencije poslovala sa firmom koju je kaznila za nameštanje tendera

Ovakvo targetiranje pojedinaca neprihvatljivo je u civilizovanom svetu, bez obzira na to ko stoji iza toga, ko je autor i kakvu poruku želi da pošalje. Postoji, međutim, ozbiljna razlika kada to uradi anonimna grupa na protestu i kada se takvim sredstvima služe predstavnici stranke koja na raspolaganju ima ceo državni aparat.

Glavni zahtev demonstranata – smena kompletne političke elite

2017-04-17_053858
Protestna setnja ispred vlade Srbije. Foto Srđan Ilić

Protesti pod nazivom „Protiv diktature“ traju već dve nedelje u više gradova u Srbiji, a počeli su dan nakon izbora. Ipak, tek početkom protekle nedelje formulisani su zahtevi.

  • Ukidanje diktature i kompletna smena poltičke elite na čelu s Aleksandrom Vučićem;
  • Fer i slobodni izbrori, u koje spadaju uređivanje biračkog spiska, smene u RIK-u, REM-u, strogo sankcionisanje svih koji su odgovorni za krađu glasova, uvođenje obaveznog TV duela i nezavisna provera regularnosti proteklih predsedničkih izbora;
  • Sloboda medija, u koju spadaju smena odgovornih urednika RTS-a i RTV-a i oštro sancionisanje urednika svih medija koji krše medijske zakone i kodekse novinara Srbije;
  • Departizacija, u koju spada momentalno razrešenje svih funkcionera u javnim preduzećima;
  • Decentralizacija, odnosno premeštanje na lokalni nivo i direktno biranje lokalne vlasti;
  • Zaštita prava i poboljšanje statusa svih radnika, u koje spada hitna izmena Zakona o radu;
  • Zaštita životnog standarda, odnosno ukidanje mere štednje;
  • Javno i besplatno obrazovanje i zdravstvo.

Ove zahteve protesta pročitao je Miran Pogačar, jedan od predstavnika Studentkog pokreta u Novom Sadu. On je gostujući prošle nedelje u emisji „Jedan na Jedan“ Produkcije Insajder rekao da veruje da će protesti doneti neke pozitivne promene u društvu.

Za razliku od Novog Sada, gde su oraganizatori protesta poznati, iza beogradskih protesta još ne stoji potpis onih koji ga organizuju. Studentkinja Sara Nikolić, koja je aktivna na FB stranici “Protest protiv diktature”,, rekla je u emisiji „Jedan na jedan“ da je bezbednost aktivista glavni razlog što ne postoje vođe protesta.

Cele nedelje predstavnici vladajuće kolaicije ponavljali su da su protesti politički motivisani i da iza njih stoje predstavnici opozicije i kandidati na nedavno održanim prededničkim izborima. Gostujući u emisiji „Jedan na jedan“ politički analitičar Dejan Vuk Stanković rekao je da smatra da su pojedini zahtevi protesta nerazboriti.

Odgovarajući na pitanje, koje se i u javnosti često postavlja, zašto se traži ostavka Aleksandra Vučića kada je on osvojio više od 55 odsto glasova na izborima, studentkinja Sara Nikolić kaže da je ostavka cele političke elite, pa i Vučića, samo jedan od zahteva.

Jedan od zahteva protesta je i smena Maje Gojković, predsednice Skupštine Srbije. Ovaj zahtev podržala su 32 opoziciona poslanika, koja su podnela i formalan zahtev za razrešenje.

Predsednica Pralamenta je prekinula redovno prolećno zasedanje na dan raspisivnja predsedničkih izbora uz obrazloženje da je to dobro za stabilnost zemlje. Početak protesta dan nakon izbora bio je novi razlog zbog kog predsednica Parlamenta nije zakazala nastavak skupštinske sednice. Iako protesti i dalje traju, Maja Gojković se predomislila posle izjave premijera Vučića da očekuje nastavak sednice i da misli da „nema razloga da Skupština ne radi“. Maja Gojković je zatim zakazala sednicu za 19. april.

Zoran Živković predsednik Nove stranke, za “Jedan na jedan” kaže da je opozicija sada ipak odlučila da se vrati u Skupštinu, koju su nedavno nazvali „Vučićevom prćijom“, jer je po njemu bojkot Skupštine „lažna alternativa“.

Tvrdnje o izbornim neregularnostima – za sada rezultat jedna krivična prijava

Nedelju za nama su obeležile i različite tvrdnje o izbornoj krađi, koje će prema najavama dela opozicije pokrenuti kao temu i na predstojećem zasedanju Parlamenta. Podaci pokazuju da za sada postoji jedna krivična prijava, i to za pokušaj ubacivanja 1.000 popunjenih glasačkih listića na biračkom mestu u Novom Pazaru, uz nuđenje mita i pretnje. S obzirom na to da su prijavljena NN lica, Tužilaštvo u tom gradu čeka Policiju da ih identifikuje.

Zbog neregularnosti na osam biračkih mesta ponovljeni su izbori. Izašlo je 35 odsto birača, a ubediljvi većinu, s više 70 odsto glasova, osvojio je Aleksandar Vučić. 

Izbori će se ponoviti na još dva biračka mesta, i to zbog odluka Upravnog suda, koji je usvojio prigovore da je bilo viška listića u kutiji ili da je neko glasao umesto upisanog birača. Upravni sud je doneo četiri presude, ali je RIK usvojio samo dve.

Krivične prijave zbog nepravilnosti na biračkim mestima najavili su pokret Dosta je bilo i izborni štab predsedničkog kandidata Saše Jankovića.

DJB je najavio podnošenje krivične prijave zbog „falsifikovanih potpisa i ukradenih glasova“ na biračkim mestima u Sjenici, dok je pravni tim Saše Jankovića najavio krivičnu prijavu protiv NN lica i svih članova biračkih odbora na više biračkih mesta na kojima su utvrđene neregularnosti na predsedničkim izborima.

Pravna ili rijaliti država

Foto Srdan Ilic Prebrojavanje glasackih listica u RIK-u
Foto: Srđan Ilić / Prebrojavanje glasačkih listica u RIK-u, 9 april 2017.

Protekli vikend obeležila je odluka Republičke izborne komisije da prebrojava glasove sa dva biračka mesta pred televizijskim kamerama. Odluka je usledila pošto je izborni štab Saša Jankovića saopštio u subotu uveče da je kontrolom 25 biračkih mesta utvrdio brojne nepravilnosti, pa čak i to da su kandidatu Aleksandru Vučiću pripisana u zapisnicima 793 glasa više od broja listića u džakovima. Na osnovu ovoga Jankovićev izborni štab izneo je računicu o „potencijalnoj krađi 319.000 glasova“. 

Samo noć kasnije, u nedelju ujutru, oglasio se Aleksandar Vučić s predlogom RIK-u da prebroji glasove pred televizijskim kamerama. Ubrzo je stigla najava da će tog istog dana RIK brojati listiće sa pojedinih birališta kako bi se utvrdilo da li broj u zapisniku odgovara broju listića u džakovima.

Nakon javnog brojanja listića sa dva biračka mesta RIK saopštava da se broj glasova u džakovima i u zapisnicima razlikuje za „samo“ četiri glasa u korist Vučića. Predsednik RIK-a Vladimir Dimitrijević saopštio je na kraju celog događaja da su ta četiri glasa verovatno „tehničkom greškom“ dospela tamo gde im nije bilo mesto.

„Iznete tvrdnje pojedinih kandidata da je reč o 793 glasa su notorna laž, apsolutna neistina, radi se svega o četiri glasa“, rekao je Dimitrijević, uz ocenu da je skinuta „ljaga sa izbornog procesa“.

Imajući u vidu da je krađa samo jednog glasa krivično delo, bilo je očekivano da će se ovakvim sumnjama pozabaviti i Tužilaštvo, koje može i ne mora da reaguje na objave u medijima. Tužilaštvo je odlučilo da se ne oglašava.

Pojedini mediji neprihvatljivi Jankoviću, Stefanović brani njihova i svoja radna prava

Saša Janković, koji je na izborima za predsednika dobio više od 16 osto glasova i bio drugi iza Aleksandra Vučića, najavio je formiranje pokreta s kojim će, kako je najavio, učestvovati na svim narednim izborima.

Na istoj konferenciji Janković je odbio da odgovara na pitanja novinara TV Pink, Studija B i lista Informer zbog, kako je objašnjeno, „svih uvreda i laži koje su objavili o Saši Jankoviću“.

Odmah nakon ovoga, susret s novinarima je organizovao funkciner SNS-a i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, i to u stranačkim prostorijama. On je osudio ovakav odnos Saše Jankovića prema pojedinim medijima.

Na pitanje novinara Insajdera da li govori kao ministar ili kao funkcioner SNS-a, s obzirom na to da je izašao sa posla da bi u sred radnog vremena u stranačkim prostorijama održao konferenciju za štampu, Stefanović je rekao da kao ministar radi mnogo duže od osam sati, a i da mu zakon garantuje pauzu.

Dijagnoza F

Ministar je na istoj konferenciji za štampu odgovarao i na pitanja u vezi sa zahtevom koji je jedna bolnica dobila od jedne policijske uprave da im dostavi spisak svih ljudi s F dijagnozama. O tome je javnost obavestio poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić, koji je pokrenuo i postupak kontrole.

Na pitanje po kom osnovu Policija prikuplja te podatke, Stefanović je rekao da će ispitati o čemu se radi.

Godišnjice ubistva i napada na novinare u senci političke svakodnevice

Ove nedelje obeležena je i 18. godišnjica ubistva Slavka Ćuruvije, vlasnika i urednika Dnevnog telegrafa i Evropljanina, kao i 10. godišnjica napada bombom na Dejana Anastasijevića, novinara nedeljnika Vreme.

Slučaj ubistva Slavka Ćuruvije došao je do suda, ali i posle više od godinu i po dana suđenja presuda je još daleko.

Pokušaj ubistva Dejana Anastasijevića, i to bombom, posle 10 godina nije ni u fazi istrage. Prema rečima Anastasijevića, postupak je i danas u preistražnoj fazi.

www.insajder.net

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime