Kako vam je sa blokadama – tako vam je uopšteno
Kada protivnici režima postave blokadu puta, ona bude uklonjena za nekoliko sati, uz propratna hapšenja i prebijanja okupljenih.
Kad režim postavi blokadu na prostoru od Skupštine do Trga Nikole Pašića, Predsedništva i Skupštine grada Beograda (Ćacilend), to stoji nonšalantno mesecima, čuva ih policija, redovno se dovoze tu njihove „obične“ pristalice a pogotovo najgori kriminalci i banditi (neretko sa vatrenim oružjem), održavaju se razne „kulturne manifestacije“ i tome slično. U prevodu- može nam se, gledajte i crknite.
I to je tako. Trenutno u pritvoru sedi zbog obrušavanja nadstrešnice koja je usmrtila 16 ljudi tačno NULA njih a onih koji su protestujući zbog toga i svega ostalog uhapšeni je u pritvoru VIŠE OD STOTINU. I to je sve što treba da znate.
Izbor je vrlo jednostavan- ili ste sa Dijanom Hrkalović (koja je sa državnih pozicija naređivala likvidacije i druge kriminalne aktivnosti pa je „rehabilitovana“ preko nagodbe sa režimom i danas preko režimskih medija poziva na nasilno gašenje pobune protiv kriminalnog i izdajničkog režima) ili ste sa Dijanom Hrkom (koja je ostala bez sina u padu nadstrešnice i morala da napusti Srbiju zbog aktivne podrške studentskim i svim drugim protestima).
Jer iz te zone komfora i udobne neutralnosti i pasivnosti vas neće „isterati“ nikakvi „blokaderi“ (koji za tako nešto niti imaju želja a kamoli mogućnosti), već oni koji su privatizovali sve društveno i državno kao da im je to nasleđena porodična imovina i koji vladaju po principu „za moje prijatelje sve, za moje neprijatelje zakon“. Iliti- ko je sa nama može sve, ko je protiv nas ne može ništa (bez našeg odobrenja).
Jer većinska „populacija“ Ćacilenda kad su veliki skupovi vlasti tu su ljudi na ivici egzistencije, dovedeni tu za par hiljada dinara, ucenjeni terapijom za lečenje bolesnog deteta ili drugog člana porodice, i svi oni koje režim uslovljava za poslušnost i odanost, mimo zakona naravno. Tu ne računam one koji su dobrovoljno tu jer brane svoje privilegije, veće ili manje, koje dobijaju od režima, već „običan svet“ koga uslovljavaju za najosnovnije jer svime državnim raspolažu kao da je njihovo lično. Pa ako se ovako nastavi sutra se bez odlaska u Ćacilend neće moći vaše dete upisati u vrtić (što je i sada veoma teško), nećete moći lečiti bolesnog člana porodice, nećete moći obnoviti ili izvaditi običan dokument i papir iz opštine, jer će nezajažljive i pohlepne režimske dahije da do kraja privatizuju i podele državni aparat kao ratni plen.
Izbor je vrlo jednostavan, imate tri opcije- ili ćete se „dobrovoljno“ pokloniti i otići na ritualno samoponižavanje u Ćacilend dokazujući time da ste „njihovi“ da ne biste bili „otpadnici“ od društva, ili ćete mirno i neutralno samo gledati svoja posla, nemešati se i čekati ispod jedne od hiljada nadstrešnica koje su postavili širom Srbije svojom korumpiranošću i bahatošću i završiti kao obični inicijali u crnoj hronici u još jednoj nerešenoj i nerasvetljenoj aferi sa smrtnim ishodom za koju niko nije odgovarao. Ili ćete, pak, uzeti svoju sudbinu u svoje ruke i pridružiti se svima koji već osam meseci drmaju režim kao okupatorski zatvor u kome nas drže, a ako vam se već ne sviđa ovo što studenti i drugi rade, uradite nešto drugo što smatrate za shodno u borbi protiv režima i tako doprinesite da svi zajedno odsviramo kraj ovom zlu koje će u suprotnom da odsvira kraj svima nama podjednako, najpre pobunjenima, pa neutralnima i na kraju lojalnima.
Autor: Nikola Jović
