Predstojeći izbori biće ako ne zrenje, a ono makar vrenje svesti o evropskom sistemu koji koči, unazađuje i razara Srbiju
Kolika se samo energija izgubi u svim ovim retoričkim vrtlozima predizbornih opštih mesta, otrcanih fraza i nadrealnih obećanja. Vreme i novac da ne pominjem. Ipak, na predstojećim izborima biće nečega otrežnjujućeg. Oni će biti ako ne zrenje, a ono makar početak vrenja svesti o evropskom sistemu koji ispod parola o urođenoj srpskoj nesposobnosti koči, unazađuje i razara Srbiju.
Jer, potrebno je zaista da budete naivni ili zlonamerni pa da, na primer, poverujete u nedavnu tvrdnju jednog od najznačajnijih političara Srbije da Srbi nemaju ili da su u najboljem slučaju negde izgubili preduzetnički duh. Da stvar bude do kraja apsurdna, sam funkcioner o kom je reč van formata dnevne politike ne poseduje ništa stvoreno glavom ili rukama. On decenijama trguje izbornim opsenama, od Karlobaga do Beograda na vodi.
Eto, svi Srbi žele da rade u državnoj službi, a on bi da prigrabi pravo na ekskluzivitet da takvo stanje menja, nakon što je pola života primao platu i one slatke ministarske i poslaničke prinadležnosti isključivo iz budžeta.
Ne verujem u autošovinizam, naročito ne iz usta novoskrojenog evrofanatika, kada se zbog EU celoj naciji prišivaju epiteti kakvi su se, koliko do juče, pripisivali okolnim narodima kao urođeni genetski feleri. Ne verujem ni u lekovitost prenaglašene, a instrumentalizovane samokrivice i samonipodaštavanja u ime nepostojeće svetle budućnosti.
Zar upravo složen evropski sistem, sa centralom u Briselu i tolikim ispostavama po Srbiji, ne čini sve da postanemo dužnička nedođija, a neprestano slatkoreči o ekonomiji i životnom standardu? Zar se iza danajskih darova EU ne krije jedno veliko ekonomsko ništa? Umesto da štiti svoju poljoprivredu i industriju, Srbija je sve ovo vreme trošila stotine miliona evra na subvencije isplaćene kompanijama iz EU. Da biste sve to podneli, zaista treba da poverujete da ne vredite i ne umete ništa.
Sve ovo pišem jer je pre samo dva dana šef Sektora za evropske integracija pri Delegaciji EU u Srbiji, inače u javnosti slabo pominjani Frejk Janmat, izjavio da bi prva sredstva namenjena ruralnom razvoju Srbija trebalo da povuče tokom 2015. godine. Do tada, treba da ostane otvorena, kako bi povećala konkurentnost, poboljšala pristup evropskom tržištu i fondovima.
Ne postoji gora obmana. Do 2015. godine, kada će dobiti mrvice sa evropskog poljoprivrednog stola, Srbija će svoju poljoprivredu toliko osakatiti, da joj neće biti pomoći. Umesto da počne da izvozi prerađenu hranu na istok, Srbija se zadužuje, rasprodaje poljoprivredne resurse i zaglibljuje u bajku o konkurentnosti EU.
Zvanično, srpski seljaci nisu u stanju da se udruže i izvezu svoje proizvode na otvorena istočna tržišta. Realno, država do sada ništa nije učinila da se takvi poduhvati ostvare. Neko čitavu tu stvar decenijama koči, kompromituje i unazađuje. Zakržljao preduzetnički duh Srba ili interes? Sazrevanje svesti o postojanju tog interesa i menahnizma koji ga sprovodi mogla bi da postane jedina tekovina predstojećih izbora. Iza tih izbora mesta za političku maštu i trpljenje ljudi u Srbiji više neće biti.
Branko Žujović
Glas Rusija
