„Biće veselo“, bile su prve reči mog dobrog drugara i lokalnog aktiviste u jednoj grupi građana, kada je procurela (još uvek nepotvrđena) informacija da će izbori biti održani krajem aprila ove godine.
Zaista: Ako imamo u vidu kako je podeljena politička scena u Srbiji i ako treba da je opišemo u jednoj jedinoj rečenici, biće veselo; I bilo bi najpoštenije reći da će „na sledećim izborima učestvovati DOS protiv DOS-a i još poneko“.
S pozicije vlasti nastupa SNS sa svojim satelitima u vidu Pokreta socijalista, Samostalnog (?) DSS, NS, SPO, DHSS (sve redom DOS-ovci) uz pomoć Rasima „Hoću Da Budem Ministar“ Ljajića i naravno, sa koalicijom SPS-PUPS-JS.
Ako bismo izanalizirali ko je danas u redovima SNS, a nekad je bio u redovima DS, DSS, G17+ i inih partija, slobodno bismo mogli da kažemo da SNS neka mutirana vrsta DOS-a. Deklarativno „crvena“ koalicija (SPS-PUPS-JS) sa crvenom bojom gotovo da nema nikakve veze, osim boja na stranačkim zastavama.
Ni s druge strane nije ništa bolje: DS je pozvao koga je mogao u koaliciju protiv SNS. Isto je učinio SDS. I Pajtiću i Tadiću su se priključili već poznati likovi, koji su (gotovo redom) nekada sedeli u Krunskoj ulici. Dušan Petrović, Čeda Jovanović i ini figuriraju i prizivaju svaki svoje Vojvođane, vojvođanske Mađare, Bošnjake, Rome, sve manjine…
I dok se lideri nekada jedinstvene stranke nadmudruju i gube vreme u tome ko je lepši, pametniji i ko će više glasova da uzme onom drugom, pa zato treba da predvodi koaliciju, dotle oni što vladaju Srbijom već pune tri godine i po godine zadovoljno trljaju ruke i smeškaju se na svaki nagoveštaj pojavljivanja nekog novog obor-kneza, koji bi hteo da vodi levi centar Srbije, a već dugo se vozi u limuzinama i šije odela po meri kod ekskluzivnih krojača, a svoj značaj pokazuje nabudženim satovima koji koštaju koliko i stan na periferiji Beograda.
Uz sve njih tvrdoglavo sam „plovi“ po srpskoj političkoj pučini Saša Radulović sa svojim pokretom, dok njegov brod pokazuje sve veći broj rupa, pa mu je hitno potrebna pomoć u ispumpavanju vode. Iz ušiju, uglavnom.
Ni jedni, ni drugi, ni treći „ne vide“ da je u Srbiji sve jača desnica. Radikali po svim istraživanjima – prelaze cenzus. Tu su i ostaci DSS „pojačani“ ostacima Dveri, koji takođe u većini anketa udaraju magičnu liniju od pet odsto.
Još ako se, kao što neki pričaju, u čitavu trku uključi i Vuk Jeremić, osoba koja je nekada bila u DS, a onda napravila diplomatsku karijeru koja je uključila i jednogodišnji mandat u UN, onda će zaista biti veselo.
I ne: Neću vam reći za koga da glasate. Jer, to je vaše neotuđivo, neprikosnoveno, najsvetije, Ustavom garantovano pravo. Šta ćete vi s njim učiniti, to je samo vaša stvar. Samo – nemojte da posle izbora da govorite kako vi sami ništa ne možete da promenite. Možete. Mnogo. Oduzeće vam najviše sat vremena. Kad bude vreme.
Aleksandar Bećić
Kolumnista
komunisti,narkomani lopovi.