Izbori i politički ring

Vučić-Šešelj-Dačić

1
1259

 

Glumci “Putujućeg pozorišta Šopalović”

lideriPolitika je javni posao i koristi sve forme javnosti da bi prezentovala moć partija, političkih vođa i programa kroz obilje medijskih sadržaja. Javno mnjenje manje ocenjuje realnost programa i onoga što političari govore, koliko način na koji govore, neverbalne poruke koje šalju svojim izrazom lica i pokretom tela, karakterom, odnosno dinamikom govora. Politika je veština prodaje političke magle kroz govor kao moćno oružje u političkoj borbi. Način govora, položaj tela i stil oblačenja, često je jače i dominatnije, nego ono što političari govore. Javnost se divi jezičkim ratovima političara koji ulaze kao u ring i koji svojim monolizima ili političkim dijalozima podstiču adrenalin kod sebe, sagovornika ili šire javnosti. Politička veština poznaje dobre i loše govornike, slabe i jake karakterne ličnosti, reklamne i propagandne političare. Svi oni otkrivaju svoje karaktere i pravo lice koje se često prikriva glumačkim maskama da bi se postigao željeni cilj.

Pažljivija analiza govora tela i jezika političara utvrđuje i stepen psihičke stabilnosti i mentalnog zdravlja, ali i političkog karaktera. Analize pokazuju da li je reč o političaru autoritarnog, harizmatičnog i sledbeničkog tipa, o nesigurnim ličnostima koje kroz govor tela pokazuju i oblike socijalne i društvene patologije. Današnja politika je do savršenstva uz pomoć medija razradila oblike javne manipulacije, spinovanja, političkih šou programa i naučenih i režiranih nastupa. Ipak, svi nastupi razotkrivaju karaktere i namere političara. Jedan od najpozvanijih za analizu karaktera političara je prof. dr Žarko Trebješanin, koautor knjige „Neverbalna komunikacija“, koju je napisao zajedno sa kolegom, dr Bojanom Žikićem sa Filozofskog fakulteta. Inače, profesor Trebješanin kao dobar poznavalac psihoanalize, samo je fragmentarno dao neke karakteristike tzv. neverbalne komunikacije pojedinih političara u Srbiji. Po profesoru Trebješaninu, „neverbalna komunikacija je vrsta komunikacije putem koje ljudi saopštavaju svoja unutrašnja stanja, želje, namere i stavove, ali bez reči. Dakle, držanjem tela, nekim posebnim pokretima, a to mogu biti gestovi, tonalitet glasa, pogled, mimika, dodir… Ta komunikacija dopunjava onu verbalnu i čini je sugestivnijom. Vrlo je važno da kad čoveka slušamo, istovremeno posmatramo i kako on to govori, kojim glasom govori i kako se drži, jer od tog konteksta zavisi kako ćemo da shvatimo ono što nam je rekao. Ti paralingvistički znaci nekad govore više od reči”.
Vučić kao glumac i reditelj monodrame

Premijer Aleksandar Vučić dugo je na političkoj sceni Srbije. Prošao je put ubeđenog i fanatičnog nacionaliste, radikalnih stavova i oštrog nastupa u javnim polemikama. Punih 16 godina bio je u kategoriji radikalnih političara dobrih govornih veština i impulsivnog karaktera u nastupu. Nakon 2008. godine, odnosno od 2012, postaje taktičniji u nastupu, manje agresivan u komunikaciji, ali je zadržao crte želje da lomi, krši, pobeđuje, jezički i politički svoje protivnike ili sagovornike, uz blagu dozu sugestivnosti. Lider SNS je bio dobar učenik dr Vojislava Šešelja. Vučić reči koristi kao svoj alat, moćno oružje jednokratne namene koje može u različitim prilikama menjati po potrebi. On pokušava da bude dobar politički glumac šekspirovskog tipa, ali na kraju sve se završava u Nušićevoj dramaturgiji.

Da Vas podsetimo:  Genocid nad Srbima traje vekovima

Šta o komunikaciji lidera SNS kaže prof Žarko Trebješanin? “Aleksandar Vučić je čovek koji vrlo vešto koristi medije i ogroman uspeh koji je postigao duguje upravo toj veštini i u tome je vrlo sličan Slobodanu Miloševiću. Ono što se može zaključiti iz njegovog neverbalnog ponašanja jeste stalno prisustvo jednog odbrambenog stava. Vidimo to kad daje intervjue, kako sedi, kako se drži i kako se naginje i pogotovo kada malo uđe u neku raspravu isprovociran nezgodnim pitanjem. Sačekuje svako pitanje kako bi ga što pre odbio i čoveka sasekao i tu se vidi i energičnost, velika agresivnost, žustrina, fanatičnost u odbrani stavova i želja da se pobedi po svaku cenu. On svaki razgovor doživljava kao meč, kao ozbiljnu bitku na život i smrt i njemu se u tom trenutku lice izmeni, oči dobiju drugačiji pogled. Šta god da ga pitate, on uzvraća kao da je to bio udarac, a ne pitanje i to pokazuje tu konstantnost odbrambenog položaja, metaforički ponaša se kao jež. Sklupča se i izbaci bodlje, što može da govori i o nesigurnosti i nekom očekivanju da će svi da ga napadaju. On to čak često i kaže i izgleda da zaista ima taj osećaj ugroženosti.”

Tip političara poput premijera Vučića ne trpi političke i javne poraze, širu kritiku ili suprostavljanje, što govori o oblicma autoritarnosti i želje da bude upamćen kao političar i državnik velikih dela. Problem je što Aleksandar Vučić kao vispren političar, oko sebe nema ni približno slične saradnike, ministre i partijske kolege, te je reč o snazi lične moći koja je iznad moći stranke. Takav je bio i rejting Slobodana Miloševića iako je imao i bolje saradnike oko sebe, pa su ga na kraju porazili ili se od njega ogradili mnogo slabiji partijski drugovi, a neki poput Ivice Dačića čekali svoje vreme.

Lider SNS zna da je ovo njegovo zlatno vreme i da ga treba maksimalno iskoristiti. Politika je ipak zanat velikih obrta i rizika tako da pored velikih uspeha i moći u pozadini čeka druga strana medalje ovog posla, a to je poraz, samoća i razočaranje. Aleksandar Vučić je solidan politički glumac u monodrami koju sam i režira. Kada monodrame postanu nacionalne drame, onda se one igraju na velikim scenama

Šešelj i politika osvete

Po oceni prof. Trrbejšanina, dr Vojislav Šešelj je „majstor sarkazma”. Šešelj je izgradio stil agresivnog i narcističkog ponašanja u javnosti i politici koji je bio i ostao model agresivne nacionalne i javne politike. Po „modelu Šešelj“ stasala je SRS i veći deo SNS danas, koji ćini oko 80 odsto pristalica i funkcionera i poslanika nekadašnje SRS. Šešelj je porazio Haški tribunal, ali je i svojim ponašanjem ruinirao političku i javnu scenu Srbije pre svega ekscesima, agresijom i primitivnim jezičkim nastupima i skandalima. On je ličnost visoke političke inteligencije, ali niske socijalne inteligencije. Njegova moć je u obrazovanju, ali je njegova slabost u kulturološkoj mimikriji. Lider SRS kao i 1991. Godine, pokušava svojim autoritetom da vaskrsne SRS.

Da Vas podsetimo:  Izgubljena država i razoreno društvo

seselj1Oštar je u napadu na predsednika Srbije Tomislava Nikolića i umeren prema premijeru Srbije, prema kome izražava poštovanje kao o svom dobrom, ali i prevaziđenom učeniku i saradniku i zna da od milosti Vučića zavisi njegov status i prema javnoj ulozi, lečenju i Hagu.

Lider SRS po povraktu iz haškog zatvora nešto je ublažio svoju agresivnost u verbalnom nastupu, ali je zadržao oblike bosanskog crnog humora sa ciničnim aluzijama da bi ponizio svoje protivnike. Ovaj oblik nastupa dr Šešelja nailazi na podršku dela javnosti koji je obespravljen, ponižen i protiv je Zapada, SAD, EU i NATO.

Šta o dr Šešelju kaže prof. Žarko Trebješanin?

“Šešelj će sada da vaskrsne, kako god da se okrene – i ako ga pošalju u Hag i ako ga ne pošalju. On je interesantan jer ima strahovito jasnu ekspresiju i uopšte se ne libi da to pokaže. Njegov osmeh je ciničan, ali iskreno ciničan. To nije namešten osmeh, on ima taj cinizam i sarkazam i ponekad, da ne budem prestrog, može da vuče i na neki sociopatski osmeh koji je potpuno neprimeren situaciji. Ima otvoreno diktatorski stav Dučea i po načinu hoda, namernom izbacivanju stomaka napred, raširenim rukama… On pusti glas, a taj glas je posebna priča – dubok je i jak i namerno se služi njime kako bi bio što sugestivniji. Međutim, on može da se smeje, da deluje opušteno, čak i da se šali, ali ako mu se neko suprotstavi ili kaže nešto uvredljivo, vidite pogled koji je krajnje oštar i njime seče kao mačem. To je ubilački pogled za koji ne bih rekao da je glumljen.”

Premijer Vučić igra veštu, ali i opasnu igru sa Vojislavom Šešeljom. S jedne strane ga tretira kao svog političkog protivnika, a sa druge strane može ući u sukob sa centrima međunarodne moći oko dr Šešelja. Ipak, kod premijera Srbije pobediće ono što će ići u njegovu korist. Za sada je uloga dr Šešelja da diskvalifikuje predsednika Srbije i opoziciju, pre svega DS. Lider SNS mora da vodi računa na izvesne sposobnosti lidera SRS, koji se na kraju može revanširati Aleksandru Vučiću. Šešelj nema šta da izgubi, on može samo da dobije.

Da Vas podsetimo:  Doveka će srpska krv biti najjeftinija, jel da, Vučiću…?!

Vučić sa Šešeljem može mnogo da izgubi. Lider SRS ide na politiku osvete prvo prema DS, koja ga je posredno isporučila u Hag, a onda prema SNS i njenim čelnicima, koji su ga izdali, pre svega, ka predsedniku Srbije. Politička osveta je u dubini politike i nove uloge dr Vojislava Šešelja. On je “drugo lice” lidera SNS. Takvu opservaciju neće prihvatiti pre svega Zapad, odnosno EU i SAD. Treba očekivati pritiske na Aleksandra Vučića od zapadnih “saveznika” za politički status dr Vojislava Šešelja i Haški tribunal

Dačić kao real-političar

Najveću političku transformaciju i promene izvršio je lider SPS-a, Ivica Dačić. On je autentični lider SPS-a posle Slobodana Miloševića. Milošević je formirao partiju i vodio je kroz vlast od uspona do pada, a Ivica Dačić je SPS podigao kao feniksa, i učinio je da postane modernija partija koja je na vlasti od 2008. i sa DS i SNS u tri vlade. Ivica Dačić je školski primer real-političara, koji može biti i vlast i meka opozicija.

Svojom veštinom je stekao ugled i u SAD i Ruskoj Federaciji i evidentno je da neće biti reciklirani političar već će u različitim oblicima da traje. Premijer je uočio sposobnosti i uticaje Ivice Dačića i sada pred izbore sledi smanjenje moći SPS-a i možda oblici pritiska i ucena i otvaranja afera vodećim ljudima SPS-a, pa i samom Dačiću.

Projektovano je da lider SRS-a slabi SPS napadom na Dačića kako bi mu oduzeo deo biračkog tela. Na taj način Šešelj radi i za sebe i za Vučića. SRS pokušava da bude jača od SPS-a i da se nametne kao stranka koja bi osvojila više od 10 odsto biračkog tela.

A šta o Ivici Dačiću kaže profesor Žarko Trebješanin?

“Mudar i lukav političar, a to se vidi i u njegovom neverbalnom nastupu. Kod njega je karakteristična mimika, čak ima asimetrične obrve. On podigne jednu obrvu, druga je spuštena i tom obrvom on ilustruje ono o čemu govori i daje naglasak. Kad podigne onu obrvu i pogleda, klima glavom, lagano naglašava ono što hoće da kaže ili je poruka kojom on hoće da uzvrati udarac. Ume dosta vešto da izokrene ono što mu nametne protivnik i da poentira.”

Kakvi će suštinski biti izbori u aprilu? To će biti politička borba uticaja tri partije. Prvo SNS i Vučića, drugo SPS i Dačića i SRS dr Šešelja. Sve ostale partije, poput DSS-Dveri, DS i SDS i ostataka bivšg DOS-a na ovim izborima biće marginalizovani. Političke ličnosti poput Bojana Pajtića, Borisa Tadića, Čedomira Jovanovića, Sande Rašković Ivić i drugih, biće samo vodvilj u velikoj dramskoj predstavi igre Vučić-Šešelj-Dačić.

Tomislav Kresović

Vidovdan

1 KOMENTAR

  1. Analiza je interesantna ali netačna. Bez obzira na pokrete tela, mimiku i tajne znake aktera političke scene, neminovan je pad rejtinga glavnih nosilaca urušavanja mnogih civilizacijskih vrednosti i uslova života običnih glasača. Na ovim izborima ulje, šećer, kafa, brašno i druge potrepštine neće imati tako veliki uticaj kao na prethodnim izborima kao i farsa od najavljene borbe protiv korupcije.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime