Izbori kao sud ili pod mač, bato

Pre par nedelja se predizborna kampanja zahuktavala ali je glavna medijska atrakcija bio neko ko nije učesnik u predsedničkim izborima. Miroljub Petrović je svojim „srednjevekovnim“ stavovima da narko-dilere i druge problematične „grupe“ treba najoštrije kazniti po uzoru na Dušanov zakonik. Kako on to kaže „pod mač, bato“. Njegov internet intervju je zapalio društvene mreže, što je dovelo do toga da to bude i tema nedelje i tabloida, a kasnije je i samog Miroljuba dovelo i na velike televizije. On je malo spustio loptu na zemlju pa je zaključio da je samo maštao kako bi Srbija izgledala ako bi se danas primenjivao duh i slovo Dušanovog zakonika. Zanimljiva je ideja da se formira „lopovski fond“ kojim bi se nadoknađivala imovina svima onima koji su pokradeni ili opljačkani. Ako bi smo ušli u detaljniju primenu duha Zakonika – ono što je pokradeno ili opljačkano bi svojom imovinom garantovali lokalni organi vlasti što bi ih motivisalo da smanje stopu kriminala. Ove i ovakve ideje su izazvale zgražavanje kod građanski orijentisanih liberala ali su izazvali simpatije kod dela građana koji bi podržali direktan obračun sa organizovanim kriminalom bez obzira koliko je to u skladu evropskim standardima.

Pojava Miroljuba ili Preletačevića ma koliko delovali dijametralno suprotni (srednjevekovni konzervativizam naspram postmoderne relativizacije kroz humor) na medijskoj sceni nam govori da je javnost zasićena političkom korektnošću i „evropskim standardima“. Fenomen Beli govori i o nezadovoljstvu postojećom političkom „ponudom“ a pre svega opozicione scene. Ljubiša Preletačević kao fiktivni lik (Luka Maksimović tu i nije „važan“) koji realno učestvuje na izborima je doveo do pometnje na opozicionoj sceni. Istraživanja javnog mnjenja govore da on samo manjim delom uvodi nove birače – u narodu poznate kao apstinente – na izbore, a većim delom preuzima birače od drugih opozicionih kandidata. Zanimljivo je da Beli ulazi u biračko telo i proevropskih kandidata Jankovića, Jeremića i Radulovića ali i isto tako preuzima birače i desničarima Šešelju i Obradoviću. Kako sada stvari stoje Beli ne proširuje značajnije biračko telo već vrši novu preraspodelu postojećih opozicionih glasova. Ti glasači su oni „antiprotivni“ (Branko Ćopić) koji su skloni da glasaju za političke provokacije. Postoji u Evropi niz pojava montipajtonovskih i antisistemskih pokreta koji kreću sa margine i koji postaju politički relevantni. No malo njih pređe uspešno iz faze provokacije koja privlači pažnju u fazu političke i izgrađenosti koja omogućava trajanje.

No bilo kako bilo Beli jeste fenomen ovih izbora koji će svojim rezultatom možda deklasirati neke dosadašnje zvezde opozicije. Šta će raditi Radulović ili Obradović ako Beli dobije više glasova od njih ili Jeremić ili Šešelj ako Preletačević dobije sličan broj glasova na predsedničkim izborima. Pošteno bi bilo da zatvore svoje političke firme. No kako je to teško očekivati od naših političara – barem da se zamisle šta rade, kakva im je politika i kako ih ljudi doživljavaju kad ih politički diletant iz Mladenovca tako lako prestigne ili dostigne.

Zanimljiva je i mala šekspirovska epizoda Radulovićeva kao „fana“ Belog koji se osetio izigran i ugrožen od drugih opozicionih kandidata, pa je iako prekasno isturio i svoju kandidaturu za predsednika. On nema očigledno ambicija da ostvari nekakav jači rezultat ali želi da sačuva ono što mu je ostalo od stranke i rejtinga a koje ugrožavaju Janković i nešto manje Jeremić. Pored svoje kandidature podržava i Belog za koga se veruje da će uzeti deo biračkog tela Jankovića i Jeremića. Dakle da „komšiji crkne krava“.

Što se predsedničkih izbora tiče – svi istraživači javnog mnjenja i oni naklonjeni vlasti i oni naklonjeni opoziciji su jedinstveni – gotovo sigurno Vučić pobeđuje u prvom krugu. Pa u čemu je onda sva ta politička dramatika ovih naizgled nebitnih izbora kojima se zna ishod? Pa u borbi za pozicioniranje na političkoj sceni. Ovo je bitka za drugo mesto i prvog opozicionara Srbije. Oni koji ostvare dvocifren rezultat će biti zadovoljni, a oni sa par procenata rizikuju Miroljubovo „pod mač bato“ i političku penziju.

Branko Radun

www.vidovdan.org