Građane Srbije u aprilu čekaju predsednički, parlamentarni i izbori za grad Beograd. Mnogi analitičari i komentatori ove izbore smatraju najznačajnijim u novijoj istoriji Srbije. Dok se opozicija nada promeni nakon decenije vlasti Srpske napredne stranke, Aleksandar Vučić gleda da učvrsti svoju poziciju pobedom u prvoj rundi predsedničkih izbora i nada se da će njegova lična popularnost izgurati njegovu stranku u ubedljivu pobedu. Mećutim ovi izbori su u senci kriza i afera, kako na unutrašnjem, tako i na spoljnom polju. Koruptivne afere predstavnika vlasti i veze sa organizovanim kriminalom, ekološki protesti, odgovor na Kovid-19 kao i rat u Ukrajini biće na umu glasača dok budu donosili odluke za koga će glasati. U ovom tekstu analiziramo najbitnije liste za parlamentarne izbore.
Partije vlasti
Partije trenutne vlasti izlaziće na parlamentarne izbore u dve kolone. Prvu kolonu činiće koalicija oko Srpske napredne stranke, dok će drugu kolonu činiti koalicija oko Socijalističke partije Srbije.
Aleksandar Vučić (Zajedno možemo sve)
Ovom listom Srpska napredna stranka izlazi na izbore na svim nivoima. Nosilac svih lista je predsednik Republike Srbije i predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić. Ovo nije iznenađujuđe pošto su Srpska napredna stranka i njen predsednik većinom izjednačeni u pogledu građana.
Međutim, vidimo promenu u listi za parlamentarne izbore na čijem se vrhu vide većinom doktori, glumci, profesori, sportisti i umetnici. Prva na listi je doktorka Danica Grujičić, praćena matematičarem Stojanom Radenovićem, a zatim Jelena Begović, stučnjak u genetici i molekularnoj biologiji. Mediji su dosta prenosili o potencijalnoj čistki u vrhu partije. Mećutim iako do ovoga nije došlo, ipak možemo videti da se dosadašnji lideri partije ne ističu u ovoj kampanji.
Cilj SNS-a je pobeda u prvoj rundi predsedničkih izbora i ubedljiva pobeda u parlamentarnim izborima.
Međutim, ostaje pitanje koliko su SNS i njen predsednik izgubili podrške u protekle dve godine sa aferama poput „Jovanjice“ i „Belivuk“, zatim slučaj „Hrkalović“, kao i odgovor na Kovid-19 i vakcinaciju. Ekološki protesti protiv Rio Tinta, pritisak zapada za poboljšanjem izbornih uslova i odgovor na rat u Ukrajini samo su neke od tema za koje će vlast morati da odgovara.
Ivica Dačić (Premijer Srbije)
Socijalistička partija Srbije na izbore izlazi u koaliciji sa Jedinstvenom Srbijom Dragana Markovića – Palme i Zelenima Srbije.
SPS dugo ima ulogu odlučujuće partije u formiranju vlada, što je pokazano nakon izbora 2003., 2008. i 2012. Iako je ova uloga oslabljena nakon prethodnik nekoliko izbora, oni su ostali ključni partneri u vlasti SNS-a. Ime liste sa kojom izlaze, pokazuje da Ivica Dačić oseća da će imati bolju poziciju u pregovaranju nakon izbora i da će povratiti poziciju koju je imao od 2012. do 2014. Takođe. ovako otvoren zahtev pokazuje da se SPS oseća moćnije nego prethodnih godina i da će povratiti poziciju „odlučioca“ koju su imali od 2003 do 2014.
Dačić je najavio da će stubovi kampanje biti dve stvari: „Srbija iznad svega i socijalna pravda za svakog čoveka.“
Građanska opozicija
Stranke „građanske“ opozicije na izbore izlaze u tri kolone.
Marinika Tepić (Ujedinjeni za pobedu Srbije)
Ovu koaliciju čine Stranka slobode i pravde, Narodna stranka, Demokratska stranka i Pokret slobodnih građana. Nosilac liste je Marinika Tepić, dok se nakon nje na listi nalaze Zoran Lutovac, predsednik Demokratske stranke i Miroslav Aleksić, potpredsednik Narodne stranke.
Pored unutrašnjih sukoba oko zajedničkih kandidata za predsednika, uspeli su da se konsoliduju i predstavljaju se kao najjača opoziciona kolona.
Glavi cilj kampanje je antikoruptivna politika i oživljavanje institucija, smatrajući da je sve ostalo sporedno, dok se ne reše problemi koje je doneo trenutni režim.
Koalicija „Ujedinjeni za pobedu Srbije“ trenutno je opcija za koju se smatra da ima će najveći uspeh od opozicionih partija.
Moramo – Akcija – Ekološki ustanak – Ne Davimo Beograd – Nebojiša Zelenović
Ovu zeleno-levu koaliciju čini 60-ak organizacija. Lider koalicije „Akcija“, Nebojiša Zelenović, poručio je prilikom predaje liste: „Moramo zajedno, moramo drugačije.“
Na listi za parlamentarne izbore nalaze se docentkinja i profesor Fakulteta političkih nauka Biljanja Đorđević, doktor i profesor Đorđe Pavićević, kao i lekar Rade Panić iz iz Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.
Koalicija „Moramo“ predstavlja urbano-građansku altenativu, koja nije imala veliki uspeh u prethodih par izbornih krugova, međutim sa ekološkim protestima krajem prošle godine, koalicija ima veliku šansu da ostvari značajan uspeh.
Boris Tadić (Ajmo Ljudi)
Poslednja predana lista u građanskoj koloni nosi ime bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića. Nju čine Socijaldemokratska partija, Nova stranka i pokret 1 od 5 miliona.
Ova koalicija predstavlja se kao naslednik stare demokratske stranke i okupila je oko sebe veliki broj bivših ministara i funkcionera ove partije, od kojih je najznačajniji Dragoljub Mićunović, prvi predsednik i osnivač obnovljene partije nakon uvođenja višestanačja u Srbiju.
Uz ličnu popularnost Tadića i inspirisan odabirom Duška Vujoševića, legendarnog košarkaškog trenera Partizana, kao kandidata za gradonačelnika Beograda, ova kolicija biće jedna od zanimljivijih na sledećim izborima.
Nacionalna opozicija
Više desno orijentisane partije ostale su većinom razjedinjene i pored poziva o potencijalnoj većoj koaliciji. U ovom bloku imamo pet značajnih lista, iako imaju slično iznesenu politiku: očuvanje Kosova i Metohije kao dela republike Srbije, spoljna politika orijentisana ka Rusiji i protivljenje ulasku u Evropsku Uniju, podrška Srpskoj pravoslavnoj crkvi, demografska politika i porodične vrednosti.
Međutim, netrepeljivost između lidera ovih partija otežala je formiranje koalicija. Koliko će ova razjedinjenost uticati na izborni rezultat, još ne znamo.
Dr Miloš Jovanović (NADA za Srbiju)
Jedna od prvih formiranih koalicija sastoji se od Demokratske stranke Srbije i jednog dela Pokreta za obnovu Kraljevine Srbije. Okupljena je oko Vojislava Mihajlovića, unuka četničkog vođe Draže Mihajlovića. Zbog pravnog spora između Mihajlovića i Žike Gojkovića, deo POKS-a oko Mihajlovića ide pod imenom „Za kraljevinu Srbiju.“
Koalicija zastupa normalizaciju političke kulture, kao i da pokažu da rodoljublje i demokratija mogu da idu zajedno. Parola kampanje je „Da živimo normalno.“
Boško Obradović (Srpski pokret Dveri) – POKS – Miloš Parandilović (Patriotski blok za obnovu kraljevine Srbije)
Boško Obradović započeo je kampanju prepoznatljivim obećanjem da su oni i protiv sadašnje, ali i protiv bivše vlasti. Međutim koliko će mu njegovi glasači oprostiti saradnju sa Đilasom unutar Saveza za Srbiju, ostaje da vidimo.
Njegov koalicioni partner, Žika Gojković, predstavnik dela POKS-a, može mu doneti nove glasače. Ali, Obradović će morati da ubedi svoj deo glasača da je on najbolji kandat tradicionalnih vrednosti, pored velikog broja drugih kandidata slične politike, koji nemaju raniju asocijaciju sa „žutima.“
Saša Radulović, DJB – Milan Stamatović, ZS – dr Jovana Stojković, ŽZS (Suverenisti)
Nakon promene političkih stavova „Dosta je Bilo“ Saše Radulovića, nekada vodeća partija građanske opozicije, postala je desno orijetisana partija „anti-globalizma“. Predsednik partije Saša Radulović, uspeo je da nađe mesto u ovoj novoj glasačkoj bazi.
Potencijalni problem partije je smanjenje diskusije o obaveznoj vakcinaciji, koja je bila jedan od ključnih problema u ranoj kampanji Suverenista. Ostaje pitanje da li će Suverenisti naći novi problem koji mogu istaći kao glavni kako bi se izdvojili od ostatka sličnih partija.
Milica Đurđević Stamenkovski – Srpska stranka Zavetnici
Jedna od novijih stranaka na političkoj sceni, Zavetnici, postali su jedna od najvećih partija desne strane političkog spektra u Srbiji.
Predsednica stranke i nosilac liste Milica Đurđević Stamenkovski, pokazala se, čestim gostovanjaima na telelvizijskim emisijama, uspešna u proširenju podrške svojoj partiji. Tako je brzo postala jedna od prepoznativljivijih lica na političkoj sceni.
Parola stranke je „Svoji na svome.
Dr Vojislav Šešelj – Srpska radikalna stranka
Nekada neprikosnoveni predstavnik nacionalno orijentisane Srbije, Srpska padikalna stranka drastično je opala u popularnosti u prethodnim godinama.
Ovo opadanje je delom posledica pojavljivanja novih partija sa sličnom ideologijom, a delom percepcije glasača da sarađuju sa tranutnom vlašću.
Međutim čini se da radikali ne žele da odbace ove sumnje činjenicom da su podržali Aleksandra Vučića u predsedničoj kapanji i ponudili dugoročnog predsednika partije Vojislava Šešelja kao kandidata za premijera. Ovo će im otežati potencijalni ulazak u parlament, pošto im je baza potencijalnih glasača većinski protiv trenutne vlasti.
Autor: Luka Jovanović
