„Ja ću opet reći moje mišljenje. Zato što država nije igračka i zato što se ni u jednoj ozbiljnoj državi ne raspisuju izbori kad god neko poželi. A ovde takvih želja i čestitaka imate kad god želite.”
Predsednica Narodne skupštine o raspisivanju izbora (YouTube/Insajder Video, 1. oktobar 2025. godine)
Nakon što je raspisala lokalne izbore za opštine Negotin i Mionicu, za 30. novembar ove godine, predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić odgovarala je na pitanja novinara.
Jedno od njih ticalo se raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora kao opcije za izlazak iz aktuelne krize. Na pitanje novinara TV Insajder zašto se ne raspišu izbori, Brnabić je rekla:
„Ja ću opet reći moje mišljenje. Zato što država nije igračka i zato što se ni u jednoj ozbiljnoj državi ne raspisuju izbori kad god neko poželi. A ovde takvih želja i čestitaka imate kad god želite. Mi završimo izbore, sutradan neko izađe na protest i kaže – e, mi se ne slažemo sa rezultatima izbora, mi hoćemo ponovo izbore”.
Predsednica parlamenta je potom dodala i da je ista situacija bila 2023. godine, kada je, kako je istakla „neko iskoristio užasne ljudske tragedije da bi tražio izbore”.
„I to se ponovo desilo ovaj put, 2025. godine, desila se tragedija, pa – opala, ‘ajmo na izbore. Kakve veze izbori imaju sa tragedijom? Kakve veze izbori imaju sa pravdom? To je politički zahtev. A vi koristite tragedije za vaše političke zahteve. Zato što nemate plan, program i nemate viziju”, kazala je Brnabić.
Ako izuzmemo 2023. godinu, kada je vladajuća stranka zbog društvene i političke krize bila pod pritiskom da raspiše izbore, videćemo da je Ana Brnabić deo vlasti koja je više puta u nove mandate ulazila na vanrednim izborima – koje je raspisivala svojom voljom.
Pre 2023. godine, tri puta vanredno
Seriju vanrednih izbora vladajuća koalicija je započela 2014. godine – u trenutku kada je imala stabilnu većinu. Tadašnji predsednik Vlade Ivica Dačić predložio je predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću da raspusti skupštinu i raspiše prevremene izbore, a u obrazloženom predlogu vlade navedeno je:
„Dalje ostvarivanje započetih ciljeva i reformi Vlade nalaže preduzimanje mera koje, po oceni predstavnika više parlamentarnih grupa, iziskuju najvišu političku podršku građana Srbije. S ciljem ostvarenja uslova za izjašnjavanje građana o budućem pravcu državne politike i ostvarivanja što šire društvene podrške za ubrzane reforme i modernizaciju društva, predlažemo da se Narodna skupština raspusti, održe novi izbori za narodne poslanike i saglasno volji naroda izabere nova Vlada”.
Samo dve godine kasnije, tada kao premijer, Aleksandar Vučić je u martu 2016. godine, predložio predsedniku države Tomislavu Nikoliću da raspusti skupštinu i raspiše izbore. Razlog je zapravo, podsećamo, bio procena Vučićeve vlade o sopstvenim uspesima i „potrebi” za „novom snagom ujedinjene Srbije s jasnim mandatom da se reforme završe”.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
„Srbija je danas i politički i ekonomski stabilna zemlja sa jasnim perspektivama napretka i prosperiteta”, pisalo je u obrazloženju vlade koje je preneo RTS, a u nastavku je stajalo:
„Vlada Republike Srbije smatra da je prva faza u uspostavljanju drugačije, moderne i uspešne Srbije okončana time što su u potpunosti stabilizovane ekonomske i političke prilike, te da je za obezbeđivanje evropskog životnog standarda i utvrđivanje jasnog i nedvosmislenog puta naše zemlje u budućnost potrebna nova snaga ujedinjene Srbije sa jasnim mandatom da se reforme završe i da omoguće našoj državi da bude na ulaznim vratima evropske porodice naroda”.
Nova vlada je izdržala pun mandat, s tim da je Aleksandar Vučić vodio samo do 2017. godine kada se kandidovao za predsednika Republike i svoju fotelju prepustio Ani Brnabić. Redovni izbori održani su krajem juna 2020. godine, tokom pandemije korona virusa, i uz bojkot većeg dela opozicije. Kako je ocenila Posmatračka misija Crte, Srbija je dobila parlament sa „najmanje pluralizma u poslednjih 20 godina”. Gotovo jednopartijski, jer su i smanjeni cenzus prešle svega tri liste, koje su predvodili Aleksandar Vučić, Ivica Dačić i Aleksandar Šapić.
I pre nego što je vlada formirana, u oktobru 2020. godine, lider SNS-a i predsednik Srbije Aleksandar Vučić oročio joj je mandat i najavio da će predsednički i novi parlamentarni izbori biti održani najkasnije 3. aprila 2022. godine.
„Održavanje novih parlamentarnih izbora obezbedilo bi viši stepen demokratičnosti, smanjenje tenzija koje se stvaraju između suprotstavljenih opcija u društvu, odbacivanje isključivosti i govora mržnje i afirmisanja prava na slobodno iznošenje mišljenja”, pisalo je, kako je preneo Insajder, u obrazloženju za raspuštanje parlamenta, koji je Vlada u februaru 2022. godine uputila predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.U obrazloženju je navedeno i da je od izbora održanih 2020. godine „spoveden međustranački dijalog, kao i da su unapređeni izborni zakoni”, pa je, „uz velike napore najviših državnih organa stvorena situacija u kojoj je moguće da svi politički subjekti učestvuju na izborima”.
2023. godina – godina krize i novih izbora
Posle masovnih ubistava u maju 2023. godine, počeli su protesti na kojima su građani i opozicija tražili odgovornost vlasti za eskalaciju nasilja u društvu. Protestna okupljanja organizovana su širom Srbije, a u septembru je deo opozicionih stranaka zatražio raspisivanje vanrednih parlamentarnih i beogradskih izbora. Pod pritiskom javnosti, izbori su i raspisani, s tim da se osim za poslanike i beogradske odbornike, glasalo i na pokrajinskim i lokalnim izborima u trećini gradova i opština.
Po oceni posmatrača, obeležile su ih brojne neregularnosti i manipulacije, a Srpska napredna stranka zadržala je većinu u parlamentu.
***
S obzirom na to da je Ana Brnabić deo vlasti koja je više puta raspisivala izbore bez objektivnog razloga, odnosno s nastojanjem da osnaži legitimitet i produži vladavinu – za izjavu da se izbori „kad god neko poželi” dajemo joj ocenu nedosledno.
moze li ova osoba da ojasni; na kojim izborima je ona izabrana???