U Crnoj Gori su se 16. oktobra 2016. godine održali redovni parlamentarni izbori. Glavni favorit na izborima Demokratska partija socijalista (DPS) premijera Mila Đukanovića je osvojila najviše glasova, oko 41%. DPS je zadržao svoje glasačko telo koje se uglavnom sastoji od oko 60.000 zaposlenih u javnoj upravi,[1] njihovih porodica i pripadnika manjina. Oni su, rukovođeni strahom od gubitka posla ili zastrašeni propagandom o navodnoj agresiji (na manjine) iz Srbije, glasali za DPS. U tom kontekstu, DPS partijski aparat je na dan izbora grubo kontrolisao izlaznost i disciplinovanost svog glasačkog tela što je zabeleženo kamerama opozicije. Organizovano su na izbore dolazili i pripadnici dijaspore koji su uz novčane dnevnice glasali za DPS. Konačno, volšebni upad grupe srpskog generala Dikića i njegovo još čudnije hapšenje na dan izbora su doprineli dodatnom zastrašivanju manjina i njihovom vezivanju za DPS kao navodnog garanta mira. Dikić je navodno imao nameru da izvede terorističke napade i da izvrši atentat na Đukanovića. On se inače “proslavio“ svojim prisustvom u Kosovskoj Mitrovici za vreme izbora po albanskim zakonima, koje su bojkotovali Srbi u novembru 2013. kao i prijateljstvom sa Bebom Popovićem i bivšim direktorom crnogorske policije Veljovićem.[2] Zato se može osnovano sumnjati u zvaničnu verziju crnogorske i srbijanske vlasti o tim događajima (Vučić je na dan izbora rekao da je reč o “penzioneru“ i da nema nikakve podatke o upadu).[3] Verovatnije je da su “prijatelji“ Vučić i Đukanović imali koristi od “upada“ Dikića.
Drugo mesto na izborima je osvojila koalicija Demokratski front sa oko 20,6 %. Odlično organizovani i sa puno sredstava koje su kao poslanička grupa u skupštini imali na raspolaganju iz budžeta (oko 5 miliona evra), oni su bili prisutni u javnosti skoro kao i DPS. Veoma su bili aktivni i na terenu a mitinzi su im bili dobro posećeni. Vlasti su ih optuživale da primaju novac od beogradskih i ruskih tajkuna. Oni to nisu demantovali ali i nisu potvrdili tokom kampanje. Uspešnim višemesečnim vođenjem demonstracija su se pozicionirali kao najradikalniji kritičari režima. Uspeli su i da izvrše polarizaciju glasačkog tela. Ipak, imali su nekoliko procenata manje nego na izborima 2012. što pokazuje da su ih birači donekle kaznili za odlazak lidera koalicije Miodraga Lekića. Takođe, čelnici Fronta Mandić i Medojević kao da su očekivali bolje rezultate i zato verovatno nije bilo velikih i najavljivanih protesta nakon izbora.
Treće mesto sa oko 10,7 % je osvojila koalicija Ključ, sastavljena od Demosa Miodraga Lekića, Socijalističke narodne partije (SNP) i partije URA Žarka Rakčevića. Najveća mana koalicije je bila ulazak predstavnika Demosa Gorana Danilovića u tehničko/izbornu vladu. Ministar policije se očigledno, i pored dobre volje, nije snašao na novoj funkciji. Birački spisak nije bitnije promenjen, što je i sam Danilović priznao kada ga nije potpisao uoči izbora. Zato je deo glasova Demosa otišao Demokratskom frontu. U suštini, nije bilo nikakve koristi od rada Danilovića već samo političke štete, jer Demos nije uspeo da uđe značajnije u korpus glasača koji pripadaju javnom sektoru. To je Front obilato koristio u predizbornoj kampanji napadajući kolege iz opozicije.
Takođe, SNP koaliciji nije doneo očekivan broj glasova jer se njegovo glasačko telo skoro u poptunosti opredelilo za Demokrate Bečića. URA kao treći član koalicije i partija koja je trebalo da uzme glasove manjina i pristalica nezavisnosti Crne Gore razočaranih DPS-om je tokom kamapanje od strane vlasti optuživana da se udružila sa “četnicima“, čak je i pripadnik albanske manjine, popularni poslanik Dritan Abazović (!?) proglašen za saveznika “četnika“.
Konačno, upad “četnika“ Dikića na navodni poziv opozicije je samo “pokazao“ manjinama da navodno postoji opasnost iz Srbije i da se URA udružila sa “izdajnicima“ Crne Gore.
Dobar rezultat su ostvarili Demokratska partija Alekse Bečića, sa 10,5 %, i Socijaldemokratska partija Ranka Krivokapića (SDP), sa 5,4 %. Demokratama je najveća prednost bila to što su novi i mladi na političkoj sceni i što su pokazali veliki aktivizam na terenu. Mobilni i uporni, oni su obišli sva mesta u Crnoj Gori. U suštini, iza njih je stajala otcepljena frakcija SNP, sastavljena od starijih članova koji su se formalno povukli iz politike. Zato su Demokrate uspele da privuku skoro celokupno glasačko telo SNP i da skoro u potpunosti ponove rezultat SNP iz 2012. od 11,6 % osvojenih glasova.
Socijaldemokratska partija Ranka Krivokapića je uspela da privuče glasove bošnjačke manjine na severu zemlje i one glasove koji su nekada pripadali “Pozitivnoj“ ili partiji koja je 2012. godine osvojila oko 8% glasova. Ranko Krivokapić je u borbi sa Đukanovićevom marionetskom Socijaldemokratskom partijom Crne Gore, sastavljenom od bivših članova njegove partije, odneo pobedu. Međutim, ova stranka, stvorena samo da bi matičnu SDP poslala ispod cenzusa, je uspela da uđe u parlament sa oko 3% i tako obezbedi Đukanoviću većinu u parlamentu. Ostale stranke, izuzev manjinskih, nisu prešle cenzus.
Na taj način, Đukanović je uz medijsku (Informer, Pink, Politika) i drugu pomoć “prijatelja“ Vučića, šireći srbofobiju među manjinama i kontrolišući 60.000 glasača iz javnog sektora i njihove porodice, uspeo da ostvari tesnu pobedu od nekoliko mandata na izborima. Ipak, on nema dvotrećinsku većinu za pristupanje NATO, neizvestan je i rezultat na eventualnom referendum o tom pitanju. Sa neodmerenim izjavama je uspeo da drastično pogorša odnose sa Rusijom uoči i tokom kamapanje. Kamate na spoljni dug su već veće od socijalnih davanja. Zato nije bilo ni velikog slavlja uobičajenog u taboru pobednika. Konačno, ujedinjena opozicija (Demokratski front, Ključ, Demokrate i SDP) je 17. oktobra saopštila da ne priznaje rezultate izbora upravo zbog upada Dikića i stvaranja “atmosfere državnog udara“.
Pavle Vuletić
FSK
___________________
[1] www.mrs.gov.me/ResourceManager/FileDownload.aspx?rId=150574…
[2] http://nasisrbija.org/bratislav-dikic-je-vodio-batinase-koji-su-lomili-kutije-u-kosovskoj-mitrovici/ i saopštenje Demokratskog fronta od 16. 10. 2016
[3]http://www.b92.net/info/vesti/index. Vučić o Dikiću 16.10. 2016
