Ovih dana na severu Kosova i Metohije u četiri opštine Leposavić, Zvečan, Zubin Potok, Kosovska Mitrivica osvanuli su plakati sa zajedničkom slikom Aleksandra Vulina i Hašima Tačija. Na plakatima su bile slike i predsednika Pokreta socijalista za Kosovo i Metohiju Aleksandra Jablanovića i novopostavljene ministarke u separatističkoj vladi samoproglašene „republike Kosovo“ u dosta opuštenim pozama i sa grbom samoproglašene republike Kosovo.
Plakate su tokom dana bez imalo ustručavanja lepili aktivisti Srpske napredne stranke. Valjda podstaknut ovim transparentima direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić je izrekao čuvenu rečenicu da njegov kolega iz Vlade prolazi političkom trasom puta „od Če Gevare do Hašima Tačija“.
Postavlja se pitanje šta je razlog ovako žestokog sukoba unutar vladajuće koalicije u Srbiji, konkretno između SNS-a i Pokreta socijalista. Odgovor je jednostavan, a to je novac. I to novac koji separatistički režim u Prištini prebacuje opštinama na severu Kosova i Metohije. Poreklo tog novca je sramno i obezbeđen je dogovorom između Aleksandra Vučića i Hašima Tačija gde se srpski premijer obavezao da sprovede u delo „Borkove dogovore“ i da na administrativnim linijama Jarinje i Brnjak instalira carinike i graničnu (albansku) policiju). Trideset posto tog novca, da znaju građani Srbije, koji se ostvaruje carinjenjem robe na ova dva administrativna, ili bolje reći granična, prelaza pripada opštinama na severu Kosova.
Apsolutnu kontrolu tog novca u tri opštine Zubin Potok, Mitrovica, Zvečan kontroliše SNS a kontrolu novca u Leposaviću, čiji je tzv. gradonačelnik Dragan Jablanović otac predsednika Pokreta socijalista za KiM, kontroliše Pokret socijalista. Kako SNS želi da i u Leposaviću ostvari kontrolu novca a Pokret socijalista to nedozvoljava onda je to razlog za ovaj politički, bolje reći, komercijalni sukob. Iz tog razloga pre negde više od godinu dana „nepoznati“ izvršioci bacili su bombu na kuću Jablanovića. Ministar za lokalnu samoupravu iz redova SNS-a Ljubomir Marić trebao je da smeni Dragana Jablanovića koji ga je preduhitrio pa je preko Isa Mustafe smenio njega. Srpska bruka i sramota je u tome što se tzv. Tačijevi Srbi, jer su birani po Tačijevom ustavu, svađaju zbog Tačijevih para.
U senci ovih političkih događaja apsolutno svesno svi mediji u Srbiji su prikrili hapšenje dvadesetjednog pripadnika KPS policije srpske nacionalnosti od kojih su skoro svi radili pre 1999. godine na Kosovu i Metohiji. Jedanaestoro njih je u istražnom zatvoru a ostalih deset u kućnom pritvoru. Svi su optuženi od strane separatističkog režima u Prištini za korupciju odnosno primanje mita. Takođe, dvoje visokih oficira KPS policije iz Kosovske Mitrovice zbog posete Marka Đurića Kosovu i Metohiji je izbačeno sa posla. Kakva uspešna integracija pripadnika ministarstva unutrašnji poslova Republike Srbije u policijske inistitucije samoproglašene republike Kosovo. Ova „zatvorska“ integracija oslikava uspeh Briselskog sprazuma i bolji život Srba na Kosovu i Metohiji.
Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić je nedavno pustio u rad NIS-ove pumpe na severu Kosova i Metohije koje sam NIS u svojoj zvaničnoj izjavi demantuje. Što je i razumljivo imajući u vidu da bi NIS mogao legalno da radi u južnoj srpskoj pokrajini on mora da se registruje u Prištini po zakonima samoproglašene republike Kosovo i time prizna ovu separatističku tvorevinu. NIS-u sa većinskim ruskim kapitalom to ne pada na pamet za razliku od Beograda koji registruje Telekom na Kosvou i Metohiji po zakonima tuđe države uz ograničen broj pretplatnika od samo 50-ak hiljada, što je manje nego što ih danas Telekom ima. Srbi na Kosovu i Metohiji će u narednim mesecima morati da broj 064 menjaju za 067, a dopune za mobilne telefone umesto u dinarima plaćaće u evrima što sve pokazuje koliko je katastrofalna Vučićeva nacionalna politika na Kosovu i Metohiji.
Čak i rudarski kombinat „Trepča“, za koju Vlada Srbije hoće da se bori, posluje u okviru pravnog sistema separatisitčke tvorevine zvane republika Kosovo, i od 2008. godine do danas u budžet samoproglašene republike Kosovo uplatila je više od 20 miliona evra. Za sve to vreme Republika Srbija finansira više od 3000 Trepčinih radnika a u budžet Vlade Srbije Trepča nije uplatila ni dinar.
Od navedenog Marka Đurića smo čuli da će on na Sretenje da proglasi Zajednicu srpskih opština nezavisno od Prištine i Brisela. Malo neozbiljno i podseća na onu narodnu „mnogo mačku goveđa glava“ ili još bolje „babi se snilo, šta joj srcu milo“. Srbi, pre svega na severu Kosova, do 2009. godine imali su mnogo više od Zajednice srpskih opština, jer su imali sve kapacitete države Srbije na tom prostoru izuzev vojske. To su izborili svojom herojskom nacionalnom borbom protiv KFOR-a, UNMIK-a, Prištine i ostalih protivnika. U severnom delu Kosovske Mitrovice juna meseca `99. godine nije ostalo više od 500 Srba ali upornom političkom borbom do 2009. godine broj Srba je dostigao cifru od skoro 20 hiljada. Posle 2009. godine pogubnom nacionalnom politikom, prvo Borisa Tadića i Borka Stefanovića, a onda Briselskim sporazumom Aleksandra Vučića, a sve zbog ulaska u EU, vlast u Beogradu je poništila svoju državnost na Kosovu i Metohiji. Predala je policiju, civilnu zaštitu, sudstvo, telekomunikacije, itd. Tako da izjava Marka Đurića da će Zajednica srpskih opština da garantuje Srbima bezbednost i da će biti država u državi koja će da funkcioniše u okviru pravnog sistema Republike Srbije je velika i ordinarna laž. I više liči na predizborna obećanja nego na realnu politiku. Kadrivi koji to treba da ostvare su nestručni, neozbiljni, nekvalitetni, bez iskustva i birani po pravnom sistemu separatističke tvorevine republike Kosovo. Taj politički bošibozuk nema kapaciteta ni snage da bilo šta ozbiljno uradi za svoj narod i to naši protivnici dobro znaju. Čak i direktor Kancelarije za KiM je priučeni srednjoškolac uz akšam diplomu privatog univerziteta i njegova svađa sa Editom Tahiri više liči na dernjavu nezadovoljnog deteta nego na ponašanje ozbiljne političke figure. Čak mu se Edita Tahiri smeje u brk i zahvaljuje na proširenoj državnosti republike Kosovo koju je omogućila Vlada Srbije i Kancelarija za KiM.Pitanjem Kosova, kao najvažnijim srpskim pitanjem, u svoje vreme bavila se srpska politička elita, kao što je predsednik Vlade Nikola Pašić, predsednik SANU Jovan Cvijić, Stojan Novaković i dr. Današnjom kadrovskom selekcijom Aleksandra Vučića vlast pokazuje koliko joj je stalo do Kosova i Metohije. Ono što je za pohvalu, sem malog broja, ostali Srbi sa Kosova i Metohije ne žele da budu izdajnici.
Marko Đurić još kaže da će ta Zajednica funkcionisati u okviru pravnog sistema Republike Srbije što je malo neobično i kontradiktorno jer treba da je čine srpski predstavnici birani po ustavu i zakonu samoproglašene republike Kosovo. Srbi su na Kosovu i Metohiji imali svoju Skupštinu Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije koji su birani po zakonima Republike Srbije ali koje Aleksandar Vučić ne priznaje nego su mu legitimni oni srpski predstavici koji su birani po separatističkim zakonima. Narodna izreka kaže „što se grbo rodi, vreme ne ispravlja“. Tako da i takva Zajednica srpskih opština sa srpskim predstavicima faličnog legitimiteta nema uslova da se ostvari.
Ako Aleksandar Vučić, odnosno Marko Đurić žele stvarno da formiraju srpske inistitucije na Kosovu i Metohiji koje bi bile pod patronatom Republike Srbije oni moraju da raspišu lokalne izbore i da dobiju validne srpske predstavnike birane po Ustavu Republike Srbije. Prilika za to jeste u narednom peridu kada treba da se održe predsednički i mogući parlamentarni izbori.Tada bi mogli da se održe i lokalni izbori na Kosovu i Metohiji pošto postoje svi tehnički preduslovi. Ako postoje za predsedničke i parlamentarne onda postoje i za lokalne. Međutim tu postoji jedan veliki problem, a on je da predsednik Vlade Srbije nema hrabrosti za jedan takav politički korak. U suštini je on kukavica koji je da bi došao na vlast obećaoZapadu da će na Balkanu da stvori prvo nezavnisno Kosovo a onda i „Veliku Albaniju“ zbog čega je i potpisao Briselski sporazum. Zato i jadikovke Marka Đurića Zapad ne shvata ozbiljno. Srbi su na Kosovu i Metohiji, pre svega na severu, u periodu od 1999. do 2009. godine bili ozbiljan politički protivnik jer nisu kukali, nisu se žalili, i ono što kažu toga su se držali i ostvarivali. Doduše, tako su mogli da se ponašaju jer ih sopstvena država tada nije izdavala, ni prodavala već ih je podržavala.
Ako aktuelni režim želi da demantuje kritike opozicije da je marionetski neka raspiše lokalne izbore na Kosovu i Metohiji, što je i po Ustavu Srbije u obavezi. Aleksandar Vučić ipak nema snage za tako nešto jer je odavno prodao veru za večeru.
PS
Pre neki dan je separatistički sud u Kosovskoj Mitrovici pod jurisdikcijom Prištine podneo krivičnu prijavu protiv Aleksandra Vulina jer je navodno nelegalno ušao na Kosovo i Metohiju. Srpski ministar je izjavio da taj sud on ne priznaje. On ne priznaje ali mu to ne smeta da prisiljava srpske sudije sa Kosova i Metohije da napuste pravni sistem Srbije i da postanu sudije u tom sudu koji on ne priznaje. To samo pokazuje koliko je aktuelni režim licemeran i nacionalno štetan.
Marko Jakšić
(Autor je nekadašnji narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije)
www.nspm.rs
